loader image

Ljubomora – kako se izboriti?

apr 26, 2021 | O vezama i braku | 0 Komentara

Šta je ljubomora?

Ljubomora je vrsta straha koji osoba oseća kada procenjuje da postoji opasnost da osoba koju ona voli zavoli nekog trećeg. Funkcija ovog osećanja je da motiviše osobu na akciju kojom će sačuvati ljubav voljene osobe. Za svaki odnos ljubavi je svojstvena i težnja da će taj odnos trajati kao i strepnja da bi ona mogla prestati. Kada smo ljubomorni plašimo se da bi osoba koju volimo mogla zavoleti nekog drugog ili zavoleti nekog drugog više. Ljubomora se lakše javlja ukoliko nismo sigurni u ostvareni odnos ljubavi, tako da će svaki i najmanji znak naklonosti ili simpatije koji voljena osoba upućuje nekom trećem biti protumačen kao pretnja po naš odnos, i signal da nešto treba preduzeti.

Ljubomora i zavist su slična osećanja, ali ne i u potpunosti ista. Ljubomora uvek uključuje treću stranu koja se smatra suparnikom za naklonost ili pažnju. Zavist se najbolje može posmatrati kao: „Želim ono što ti imaš“. Na primer, neko može osećati zavist zbog bogatstva, statusa ili izgleda drugog.

Ljubomora je neprijatno osećanje koje svako ponekad oseti, a njeno ispoljavanje je zavisno od kulture. O njoj se najčešće govori u kontekstu romantičnih veza: dečko koji zabranjuje svojoj devojci da razgovara sa drugim muškarcima, na primer, ili osoba koja ne može da podnese da vidi kako njen bivši parter objavljuje slike sa novim partnerom na društvenim mrežama. Ali ovo osećanje može se pojaviti u skoro svakoj vrsti odnosa i često je u kontekstu porodičnih i prijateljskih odnosa. Recimo da je vaša bliska prijateljica nedavno počela da provodi više vremena sa svojom koleginicom sa posla nego sa vama. U tom slučaju se možete plašiti gubitka tog posebnog prijateljstva koje imate. U porodičnim odnosima česta je sestrinska ili bratska ljubomora, koja se javlja kod osoba koje potiču iz porodica sa više dece, gde roditelji nisu uspeli da razreše problem dečije međusobne ljubomore ili zavisti.

I muškarci i žene osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo (stvarno ili zamišljeno), dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.

Ljubomora se nekada tretira kao neprimereno osećanje, zbog čega je neki ljudi potiskuju i osećaju stid kada ljubomoru osete ili ispolje.  Iako je ljubomora bolno emocionalno iskustvo, evolucionii psiholozi ne smatraju da je treba potiskivati, već treba saslušati šta ona poručuje –ona je signal ili znak za uzbunu da je vrednovana veza u opasnosti i da treba preduzeti korake da se povrati naklonost partnera ili prijatelja. Kao rezultat, ljubomora se doživljava kao neophodna emocija, jer čuva društvene veze i motiviše ljude da se uključe u ponašanja koja održavaju važne veze. Ljubomora vam može pomoći da se usredsredite na to do koga (i do čega) vam je stalo. Ne mora da stvara probleme vama ili vašim vezama. U nekim slučajevima može pomoći da veze postanu jače u zavisnosti od toga kako reagujete kada ste ljubomorni. Dakle, ljubomora je normalno osećanje koje prati odnose ljubavi i naklonosti, ali bitan je stepen i način na koji se ona ispoljava.

 

Kako se ponaša osoba koja je ljubomorna?

Ljubomora može dovesti do različitih reakcija, od kojih je najčešća ljutnja, usmerena bilo na “uljeza”, odnosno osobu koja se opaža kao ona koja ugrožava odnos ljubavi, bilo na voljenu osobu, gde se ona doživljava kao krivac, jer provocira ili daje povoda trećoj osobi da se približi. Smisao ljutnje jeste zapravo zahtevanje ili iznuđivanje drugačijeg ponašanja. Ukoliko zahtev za promenom ponašanja ne da željene rezultate, to može dovesti do eskaliranja ljutnje, besa ili čak i fizičkog nasilja. Takve reakcije su svakako neadekvatne i paradoksalne, jer zastrašivanjem pokušavate nekog vezati za sebe, što zapravo nikada ne dovodi do zadovoljavajućeg odnosa. U ekstremnim situacijama ljubomora može dovesti do mržnje i želje za uništenjem druge osobe ili partnera. Prema nekim istraživanjima, čak jedna trećina ubistava motivisana je osećanjem ljubomore, pri čemu je češće ubijanje partnera nego rivala.

Jedna od mogućih reakcija na ljubomoru je i povlačenje od partnera, koje može biti emocionalno ili fizičko, kao signal partneru da je nešto pogrešno uradio i da treba da preispita svoje ponašanje. Ovakvo ponašanje usmereno je na izazivanje osećanja krivice, uz psihološku poruku “ja patim zbog tebe, a ti, ako me voliš, ćeš prestati sa takvim ponašanjem.”

Još jedna od mogućih reakcija na ljubomoru je preterano ugađanje, gde iz straha od gubitka voljene osobe, osoba koja je ljubomorna pokušava na svaki način dokazati svoju vrednost i ugoditi partneru, kako je ne bi napustio, odnosno, kako bi video šta sve gubi ukoliko to učini.

 

Da li je ljubomora isto što i ljubav?

Jedna od čestih zabluda jeste da je ljubomora znak ljubavi, tako da ljudi koji izjednačavaju ljubomoru i ljubav smatraju da što je neko više ljubomoran, on ih više voli. Ljudi sa ovakvim uverenjima svesno i nesvesno teže da izazovu ljubomoru (naročito u partnerskim odnosima), jer smatraju da su tako dobili dokaz ljubavi. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, a ne same ljubavi. Odnosi koji su puni ljubomore su manje kvalitetni, i najjaču ljubomoru osećaju oni koji duboko u sebi ne veruju da zaslužuju da budu voljeni. Stalna, intenzivna ljubomora u vezi je odraz nestabilnosti veze.

 

Vrste ljubomore

Kontraljubomora je jedan od načina na koji ponekad ljudi razrešavaju situaciju u kojoj su ljubomorni, i to tako što na sofisticiran način usmeravaju napad prema partneru, tako što pokušavaju svojim ponašanjem izazvati isto ili jače osećanje ljubomore kod njega. Ovakvo ponašanje je pokušaj uspostavljanja ravnoteže u odnosu izazivanjem istih neprijatnih emocija i uzvraćanje istom merom. Ukoliko se sa ovakvim ponašanjima pretera svakako je jasno da će biti pogubno po odnos. 

Različite reakcije koje ljubomora pobuđuje mogu biti adekvatne u nekim situacijama i potrebno je praviti razliku između adekvatnog i neadekvatnog osećanja ljubomore. Adekvatna ljubomora je ona koja nastaje u situacijama u kojima zaista postoji mogućnost da neko treći zadobije naklonost voljene osobe, koja se izražava na društveno prihvatljiv način i koja se ispoljava kroz akcije koje rezultiraju u očuvanju odnosa ljubavi.

Ljubomora se javlja kao rezultat procene da bi voljena osoba mogla pokloniti ljubav nekom trećem, što znači da se samo osećanje javlja nezavisno od toga da li je procena zapravo tačna ili ne. Ljubomora koja je reakcija na realnu situaciju nazivamo reaktivnom ljubomorom, za razliku od fantazmatske ljubomore koja je reakcija na fantaziju o situaciji. U nekim situacijama teško je napraviti razliku između stvarnog i umišljenog, jer pokazivanje naklonosti može biti vrlo suptilno. Razlika između adekvatne i neadekvatne ljubomore je i u načinu izražavanja. Čak i kada postoje opravdani razlozi za osećanje ljubomore ukoliko se ona izražava na socijalno neprihvatljiv način, ona je neadekvatna.

Neopravdana ljubomora često izaziva nemire ili nezadovoljstvo u vezi, a ljubomorni ljudi mogu se ponašati na nerazuman, ili čak opasan i nasilan način. U nekim slučajevima, ljubomora vodi ka kontrolišućem ponašanju, koje se ogleda u opsesivnom nadgledanju tuđe komunikacije, praćenju, stalnom optuživanju i pokušajima izolovanja od ljudi koji su predmet ljubomore. Kada se ovakva ponašanja jave, jasno je da je osećanje ljubomore preterano, odnosno patološko, a da je sama veza toksična.

Ljubomora može biti i karakterna crta i ona je to onda kada osoba često, uglavnom u neopravdanim situacijama pokazuje znake ljubomore i ljubomornog ponašanja i kada je to za nju karakterističan obrazac ponašanja. To zapravo znači da osoba tokom celog života i sa različitim ljudima i i u različitim odnosima ispoljava ljubomoru.

Najčešće se ljubomora kao emocionalna dispozicija javlja u obliku ljubomore iz inferiornosti. Ovakva ljubomora javlja se kada osoba veruje da nije dovoljno vredna, odnosno da nije dovoljno privlačna, lepa, pametna, zanimljiva i sl., i boje se da će im neko drugi ko je superiorniji u određenom smislu oteti partnera.  Kod ovakave ljubomore osoba veruje da je partner superiorniji, i da će svakako u jednom trenutku biti preotet, i da je pitanje trenutka kada će se to desiti. Takva ljubomora usmerena je na budućnost, jer osoba stalno iščekuje definitivni gubitak partnera.

Postoji i projektivna ljubomora, kada osoba drugome pripisuje svoje svesne i nesvesne želje, fantazije i impulse. Dakle osoba ono što radii li želi da radi projektuje na drugog i kao rezultat ona sama oseća ljubomoru.

Treba napomenuti da ljubomora može biti deo i složenijih kliničkih slika, kod različitih poremećaja ličnosti kao i psihotičnih stanja, kod kojih može imati kvalitet sumanutosti i u nekim slučajevima voditi vrlo destruktivnom ponašanju.

 

Kako pomoći sebi ako ste ljubomorni?

  1. Razgovarajte otvoreno o svojim osećanjima

Intenzivni i česti napadi ljubomore prete da unište vaše bliske odnose ako reagujete svaki put kada osetite ljubomoru. Ako se ukaže potreba, razmislite o tome kako da objasnite svoja osećanja partneru, prijatelju ili članu porodice. Iskren razgovor može dosta pomoći. Ali ne pokušavajte da vodite ovaj razgovor kad vas izjedaju ta neprijatna osećanja. Sačekajte dok se ne osećate smirenije. Govorite otvoreno o svojim osećanjima, ali izbegavajte da opravdavate izlive ljubomore ili agresivne postupke, ne optužujte drugu osobu, ali otvoreno recite kako se osećate zbog određenih ponašanja. U redu je razgovarati o svojim brigama, sumnjama i željama.

  1. Setite se sopstvene vrednosti i radite na svom samopouzdanju

Ljubomora često ide paralelno sa niskim samopoštovanjem i problemima nesigurnosti. Ako se ne smatrate dostojnim ljubavi ili brige partnera, prijatelja ili člana porodice, neprestano ćete tražiti od njih uveravanje. Ukoliko ste vrlo zahtevni to može pokvariti vašu vezu, a osećaj da ste dostojni tuđe ljubavi ili brige samo kada vam kažu da vas vole ili brinu o vama, očigledno nije dobro za vaše mentalno zdravlje.

Ukoliko vas ovo podseća na način na koji razmišljate onda ne bi bilo loše da poradite na izgradnji ili vraćanju samopouzdanja i samopoštovanja.

Podsetite se stvari koje dobro radite. Vežbajte samosaosećanje (drugim rečima, ponašajte se prema sebi onako kako biste postupali sa bliskim prijateljem). Svakodnevno hvalite sebe za ono što radite dobro. Razmenjujte komplimente sa bliskim ljudima i partnerom. Negujte podržavajuće odnose. Budite svesni vrednosti koju unosite u vezi. Podsetite se stvari koje cenite u svom partneru i vezi. Nađite vremena da radite stvari u kojima uživate. Identifikujte svoje dobre osobine, kao što su saosećanje, komunikacija ili iskrenost. To će vam pružiti priliku da uočite svoje pozitivne strane, pojačaće vaš osećaj samopoštovanja i može smanjiti uznemirujući osećaj inferiornosti ili konkurentnosti.

 Ako to ne možete sami, potražite pomoć stručnjaka.

  1. Primenjujte mindfulness odnosno tehnike pune svesnosti

Tehnike mindfulnessa pomažu vam da obratite pažnju na svoje misli i osećanja kad se pojave, a da ih pri tome ne osuđujete ili kritikujete. Povećanje vaše svesti o ljubomori može vam pomoći da primetite sve obrasce koje ona sledi, uključujući i situacije koje joj predhode. Mindfulness vam može pomoći i da se osećate prijatnije. Na primer, može vam pomoći da primetite i prihvatite svoja ljubomorna osećanja onakva kakva jesu – deo vašeg emotivnog iskustva – i krenete dalje. Neprosuđivanje ljubomore ili sebe zbog njenog osećanja može vam pomoći da ljubomora ne utiče na vas negativno.

  1. Ukrotite svoju maštu

 Često možete zamišljati raznorazne scenarije i razrađivati ih u svojoj glavi, a da oni nemaju nikakve osnove u realnosti. Nešto što započne u našoj mašti uskoro može da izmakne kontroli i da nanese štetu važnim odnosima. Pažljivo razmislite koje dokaze imate da biste potkrepili svoje ljubomorne misli. Zamislite da ne morate da budete opsednuti i brinete se zbog svake sitnice.

  1. Razgovarajte sa terapeutom

Ako imate poteškoća da se sami nosite sa ljubomornim mislima, razgovor sa terapeutom može vam pomoći.

Neki znaci koji nagoveštavaju da bi razgovor sa terapeutom mogao biti od pomoći:

– Ljubomora dovodi do opsesivnih misli.

– Primećujete kompulzivna ponašanja.

– Ljubomorne misli postaju nekontrolisane ili nametljive.

– Imate nasilne misli ili nagone.

– Ljubomoran osećaj pokreće problematična ponašanja, poput praćenja partnera ili stalnog proveravanja.

– Ljubomora utiče na vaš svakodnevni život, sprečava vas da radite stvari koje želite ili izaziva druge probleme.

 

Kako izaći na kraj sa ljubomorom partnera?

Imati ljubomornog partnera može biti iscrpljujuće, ali postoje stvari koje možete učiniti da podstaknete zdraviju vezu. Evo nekoliko saveta:

  • Slušajte otvoreno svog partnera sa željom da saslušate sve njegove brige. Ali ne bavite se problemom kada se ponaša ljubomorno. Započnite razgovor kad ste oboje mirni i kad možete da slušate.

Ljubomora je često motivisana nesigurnošću ili strahom. Pokazivanje saosećanja sa voljenom osobom prema ovim teškim osećanjima je najvažnije. Otvoreno razgovarajte o tome šta pokreće partnerovu ljubomoru i koje promene mogu da im pomognu da se osećaju manje uznemireno. Istaknite ono što kod partnera najviše cenite i pružite sigurnost da ste posvećeni vezi. Pregovarajte o granicama koje su prihvatljive za obe strane. Iskrenost sa drugom stranom u vezi sa ljubomornim osećanjima može podstaći produktivne razgovore o tome šta vezi možda nedostaje i kako popraviti vezu.

  • Ako znate da određena ponašanja pokreću ljubomoru vašeg partnera, naročito ako ste svesni da biste i sami reagovali ljubomorom na takva ponašanja, uzdržite se od njih. Da li ste skloni flertu? Da li osećate uzbuđenje kad vidite da drugi reaguju ljubomorom na vaše postupke? Moguće je da određenim postupcima zaista izazivate ljubomoru. Nije loše preispitati svoje ponašanje, ali svakako uvek treba imati na umu da agresivne, nasilne i kontrolišuće reakcije partera ne mogu biti opravdane vašim pogrešnim postupcima.

Za uspostavljanje dobrih partnerskih odnosa potrebno da oboje radite na njemu. Ukoliko se često suočavate sa neutemeljenim izlivima ljubomore i osećate da razgovor ne pomaže razmislite o traženju stručne pomoći. Međutim, ako vaš partner nije spreman da se promeni ili zatraži pomoć, preispitajte koliko je za vas dobro da ostanete u takvom odnosu.

 

Literatura:

Milivojević, Z (2008): Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija, Psihopolis, Novi Sad, 647-660

Milivojević, Z (2007): Formule ljubavi, Psihopolis, Novi Sad, 377-383

https://www.psychologytoday.com/intl/basics/jealousy

https://www.psychologytoday.com/intl/blog/the-mysteries-love/202103/how-tackle-jealous-partner-or-envious-friend

https://www.healthline.com/health/how-to-not-be-jealous#know-your-worth

https://centerstone.org/our-resources/ health-wellness/jealousy-and-relationships/

Autor: Milica Nenadović

Psiholog i TA psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci