Kupio je novi auto. Odjednom je krenuo da se ponaša drugačije. Dala je otkaz i započela novu karijeru. Razveli su se, odjednom, u ovim godinama, a imaju i decu i izgledali su kao savršen par i to zbog mlađe/mlađeg.
Najčešći komentar okoline je „Ma, to je kriza srednjih godina“, ako su osobe tada u svojim 40-tim ili 50-tim. O čemu se tu zapravo radi?
(Photo by Kevinbidwell from Pexels)
Šta je kriza srednjih godina
Kriza srednjih godina je period emotivnih previranja i krize identiteta koja se nekim osobama dešava u njihovim 40-tim i 50-tim godinama. Ova kriza nije nešto što se dešava svima, niti se kod svih osoba isto ispoljava. Na koji način će se pojaviti i kako će je individua prebroditi zavisi od mnogih faktora poput osobina ličnosti, životnih okolnosti, veštine snalaženja i rešavanja problema.
Kulturološki aspekt je takođe značajan kada se o ovom periodu života govori. U zapadnim kulturama se više daje na značaju mladosti i neguje se mišljenje da zauvek moramo da ostanemo mladi (fiziči, psihički, poslovno), dok se u istočnim kulturama ovaj period života ceni i posmatra kao period u kome su ljudi sa godinama i stečenim iskustvom mudriji nego što su bili ranije.
Postoje osobe kojima je ovaj period vreme ličnog i profesionalnog rasta i razvoja, dok za druge predstavlja borbu tokom koje preispituju sebe i svoj identitet, i ponekad traže i stručnu pomoć.
(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)
Simptomi krize srednjih godna
Kada se spominje kriza srednjih godina simptomi mogu biti različiti. Ono što se najčešće spominje je:
- Osećanje dosade, iscrpljenosti, opšte nezadovoljstvo trenutnim životom
- Neizdrž, želja za promenom, potreba da se živi sasvim drugačijim životom
- Preispitivanje sebe i odluka donetih do tada
- Zbunjenost vezana za sopstveni identitet i pitanja svrhe i smisla
- Sanjarenje
- Iritabilnost, iznenadni izlivi besa
- Uporna tuga ili preplavljujuće osećanje anksioznosti
- Povećano konzumiranje alkohola ili droga, hrane i druge kompulzije
- Drastično povećanje ili smanjenje seksualne želje
- Paralelne veze, često sa dosta mlađom osobom
- Veoma povećana ili izuzetno smanjena ambicija…
Kriza srednjih godina nije klinička dijagnoza, nego kulturološki fenomen koji se oslikava kroz to šta društvo očekuje od osobe u srednjim godinama, kao i sopstvena očekivanja koja imamo u tom dobu.
(Photo by Olly from Pexels)
Uzroci krize srednjih godina
Srednje godine se smatraju onim godinama između mladosti i starosti. Baš zato i predstavljaju period preispitivanja sopstvenog života. Ovo je doba kada se uloge i veze menjaju. Neke osobe tada preuzimaju na sebe brigu o ostarelim roditeljima, drugi se susreću sa sindromom „praznog gnezda“ ili smatraju da im deca prebrzo rastu, treći na karijernim prekretnicama.
Tokom srednjih godina znaci starenja su sve više vidljivi kako oni vezani za izgled osobe, tako i pad imuniteta, razvoj bolesti i opadanje fizičkih aktivnosti.
Nekima je ovo doba kajanja zbog donetih odluka i izbora koje su napravili u svom životu. Te osobe su sklone samorefleksiji i imaju potrebu da se pitaju kako bi njihov život izgleda da su odlučili u nekom trenutku da krenu drugom stazom. Neki se vraćaju u ono doba kada su bili mnogo srećniji nego sada.
Kao što je već rečeno, potrebno je uzeti u obzir da kriza srednjih godina nije univerzalni fenomen, već subjektivan. Samim tim na nju utiču i faktori poput: bioloških promena (npr. fluktuacija u nivou hormona), životne promene (npr. penzionisanje, razvod), psihološke promene (npr. opadanje kognitivnih sposobnosti), promene u okruženju (npr. recesija) ili duhovne promene (poput egzistencijalne krize).
Životne okolnosti se razlikuju, a samim tim i uzroci krize srednjih godina, kao i njen intenzitet, trajanje i ishodi.
(Photo by Karolina Grabowska on Pexels)
Stresori i kriza srednjih godina
Istraživanje koje je sproveo dr David M. Almeida ukazuju i na to da stres utiče na krizu srednjih godina. Stresori nisu isti u zavisnosti od godina, pola i socioekonomske situacije.
Za razliku od mladalačkog doba kada se susrećemo sa svakodnevnim stresorima, u srednjim godinama se kod osoba česte javljaju stresori preopterećenja. Drugim rečima, žonglira se sa previše aktivnosti u isto vreme.
Kod žena su češći stresori preplitanja koji se javljaju zbog različitih uloga koje se preklapaju u isto vreme. Najočigledniji primer su porodica i posao.
Osobe sa različitim socioekonomskim statusom takođe drugačije gledaju na stresore. Ljudi srednjih godina sa nižim obrazovnim statusom, prijavljuju isti broj stresora kao oni sa višim obrazovnim statusom, ali te stresore procenjuju kao teže i ozbiljnije.
Ono što je studija pokazala jeste da stresori mogu da imaju i pozitivan efekat na osobe srednjih godina zato što bez obzira na njih ispitanici ove uzrasne grupe smatraju da imaju više kontrole nad svojim životima i za njih ti stresori predstavljaju izazov.
(Photo by Cottonbro on Pexels)
Mitovi o krizi srednjih godina
1. Kriza srednjih godina je neizbežna
S obzirom na broj istraživanja koji je rađen na temu krize srednjih godina ona je zapravo više izuzetak nego pravilo. Smatra se da 10%-20% iskusi nešto što bi moglo da bude kriza srednjih godina. Kad biste na ovaj period života gledali kao na vreme za poboljšanje svog života, priliku za promenu i refleksiju dosadašnjeg puta, bez kajanja već kao put tokom kog ste sazrevali i učili, kako biste se osećali?
2. Čim deca napuste porodični dom bićete slomljeni i živeti život bez smisla
„Sindrom praznog gnezda“ je kao zloćudna pretnja koja se nalazi nad glavama roditelja. U životu je zapravo drugačije. Roditelji, a posebno majke, se osećaju spokojnije, opuštenije i imaju pozitivniji stav prema sopstvenom roditeljstvu nakon što deca napuste dom.
3. Tačno se zna kako izgleda kriza srednjih godina, kod svih je ista
Ne postoji jedno univerzalno iskustvo povezano sa krizom srednjih godina. Među istraživačima čak postoje i nesuglasice oko tačnog perioda kada ova kriza nastupi. Mnogi savetuju i da se ne može vezivati za tačne godine, već više za intezitet i broj važnih životnih događaja.
(Photo by Jadson Thomas from Pexels)
4. U srednjim godinama počinje psihičko i fizičko propadanje
Objektivno, ovo jesu godine kada se dešavaju fizičke i psihičke promene, ali to ne znači da će 100% sve poći po zlu. Kako će promene izgledati zavisi od mnogo faktora (npr. stil života, fizička aktivnost…). Ove godine su zapravo tu za spoznavanje sebe, svojih snaga, veština koje su stečene do tada kako bi se iskoristile u budućnosti.
5. Srednje godine su doba kada moraju da se donesu drastične odluke i promeni sve u životu
Upitajte se da li je to baš tako i da li svi u vašem okruženju prave drastične promene (razvode se, nalaze nove mlađe partnere, odjednom neumoreno troše novac, menjaju karijere)? Verovatno će odgovor biti ne. Čak i ako želite da napravite neki rez u svom životu on ne mora nužno da bude drastičan i impulsivan, već dobro promišljen. Uzmite u obzir šta dobijajte, a šta gubite promenom i koji je razlog te promene koju želite.
6. Moj život će biti isti kao život mojih roditelja
Vaš život je vaš život, a ne život vaših roditelja. Nigde nije zapisano da će biti isti. Vi ste ti koji donose odluke i stvarate svoju budućnost i u srednjim godinama i u starosti.
(Photo by Cottonbro from Pexels)
Kako se izboriti?
Načini na koji se osoba može izboriti sa krizom srednjih godina zavise od resursa, sistema podrške, načina rešavanja problema. Neke od strategija mogu da budu:
- Traženje profesionalne pomoći ako osoba uvidi da joj je to potrebno, kako bi razrešila situaciju u kojoj se nalazi
- Traženje podrške od bliskih ljudi, porodice, partnera, prijatelja od poverenja
- Traženje pomoći od osoba sa strane koje imaju autoritet (poput mentora, sveštenika ako je osoba religiozna)
- Nalaženje načina za dalji rast i razvoj kroz učenje i nova iskustva
- Nalaženje balansa između privatnog i poslovnog života, stabilnosti i promene, brige o sebi i o drugima
- Nalaženje aktivnosti koje su u skladu sa sopstvenim vrednostima
- Vođenje računa o svom mentalnom i fizčkom zdravlju
- Otvorenost i flekisiblnost da se prihvate promene koje dolaze i uvidi da postoje okolnosti koje ne možemo da promenimo niti da utičemo na njih.
Srednje godine nisu kraj, već mogućnost da se osoba dalje razvija, ispuni svoje potencijale i živi život kojim će biti zadovoljna.
Izvori:
https://www.psychologytoday.com/us/basics/mid-life
https://www.psychologytoday.com/us/blog/midlife-reimagined/202310/the-7-biggest-myths-about-midlife
https://www.forbes.com/health/mind/midlife-crisis/
https://www.apa.org/monitor/apr03/researchers
Naslovna fotografija: Cottonbro from Pexels
0 komentara