Bol je normalan, očekivani deo procesa oporavka nakon povreda, opreracija, kao i simptom nekih bolesti. Bol ima važnu zaštitnu ulogu, jer nas upozorava da postoji povreda ili rizik od povrede. Bol se javlja kada nervi u telu šalju signale mozgu, što mozak tumači kao znak da smo u opasnosti.
Međutim, hronični bol je često složeniji. Kada govorimo o bolu, nije reč samo o fizičkom osećaju. Bol ima biološke, psihološke i emocionalne faktore. Hronični bol je i na fizičkom i na psihičkom nivou jako iscrpljujući i frustrirajući, povezan je sa negativnim osećanjima, kao što su bes, beznađe, depresija i anksioznost i utiče na opšte funkcionisanje osobe. Da bi se efikasno lečio hronični bol, potrebno je bavljenje i fizičkim i psihološkim aspektima bola.
(Photo by Kampus from Pexels)
Šta je hronični bol?
U medicinskom svetu, bol – način na koji nam telo govori da nešto nije u redu, klasifikuje se kao akutni ili hronični.
Dok akutni bol ima tendenciju da bude jak (na primer, kada se osoba povredi ili poseče), ali privremen (nestaje nakon što se telo izleči od onoga što je izazvalo bol), hronični bol može biti različitog intenziteta i traje duže vreme.
Ponekad je hronični bol simptom neke dugotrajne bolesti, ali je u mnogim slučajevima teško identifikovati specifičan uzrok.
Po definiciji, hronični bol je bol koji traje duže od tri meseca, može biti prisutan sve vreme ili se može povremeno javljati i može se javiti u bilo kom delu tela. Takođe, hronični bol utiče na to kako osoba živi svoj svakodnevni život, odnosno, ometa rad, društveni život i brigu o sebi i drugima. To posledično može dovesti do anksioznosti, promenljivog raspoloženja, depresije, problema sa spavanjem i apetitom, hroničnog umora, što onda može pogoršati bol.
Po nekim podacima, hronični bol na nivou celog sveta pogađa više ljudi nego rak, dijabetes, srčani udar i moždani udar zajedno, a kod ljudi sa hroničnim bolom je četiri puta veća verovatnoća da će imati depresiju ili anksioznost u odnosu na ljude koji nemaju tu vrstu bola. Dok se lekari bave lečenjem fizičkih aspekata hroničnog bola, stručnjaci za mentalno zdravlje (psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti) osobi koja trpi hronični bol mogu pomoći da upravlja mentalnim i emocionalnim aspektima ovog iscrpljujućeg stanja.
(Photo by Marcus Aurelius from Pexels)
Gde se najčešće javlja hronični bol?
Iako se hronični bol može javiti u bilo kom delu tela, najčešće vrste hroničnog bola su:
- artritis ili bol u zglobovima i okolnim tkivima
- bol u leđima (često uzrokovan problemima kao što su diskus hernija, degenerativne promene u kičmi ili loše držanje tela)
- glavobolje, uključujući migrene
- neuropatski bol (nastaje kada su oštećeni nervi, što može dovesti do stalne, pulsirajuće ili peckajuće boli)
- fibromialgija ili difuzni bol u mišićima, tetivama i ligamentima
- hronični bol uzrokovan rakom i procesom lečenja raka (operacije, radioterapija ili hemioterapija)
Dok hronični bol nekad ima očigledni uzrok – fizička bolest ili povreda, često ne postoji jasan uzrok bola i veruje se da je uzrokovan psihološkim faktorima, kao što su stres, anksioznost, depresija, što se onda naziva psihogeni ili psihosomatski bol. Odnosno, postoje osobe koje su sklone da svoje psihičke teškoće ispoljavaju kroz somatske tegobe ili kroz dugotrajne periode umora i slabosti i nespecifične bolove u različitim delovima tela. Takođe, moguće je da postoji više uzročnika bola, na primer, dve različite bolesti ili migrena i psihogeni bol zajedno.
(Photo by Olly on Pexels
Kako se dijagnostikuje hronični bol?
Bol se smatra hroničnim ako traje sve vreme ili se javlja i nestaje (ponavlja se) duže od tri meseca. Bol je obično simptom, a lekar treba da utvrdi šta ga uzrokuje, ukoliko je to moguće. S obzirom da je bol subjektivno iskustvo – samo ga osoba koja ga doživljava može identifikovati i opisati, ponekad dijagnostikovanje i lečenje bola može biti težak proces, jer ne postoji test koji bi ga precizno locirao i izmerio.
Pri dijagnostikovanju, lekar obavlja detaljan pregled tela i obavljaju se određeni testovi kako bi se utvrdilo da li postoji uzrok bola: testovi krvi i urina, snimanja (rendgenski snimci i MRI), elektromiografija za testiranje mišićne aktivnosti, ispitivanja nervne provodljivosti da bi se ispitalo da li nervi reaguju ispravno, testovi refleksa i ravnoteže. Takođe, lekare će zanimati: gde se bol nalazi, koliko je intenzivan (na skali od 1 do 10), koliko često se javlja, koliko utiče na život i funkcionisanje osobe, šta ga čini boljim ili šta ga pogoršava, da li je osoba imala neku bolest, povredu ili operaciju, da li je pod stresom itd.
(Photo by Kindelmedia from Pexels)
Kako se leči hronični bol?
Za početak, lekari će pokušavati da identifikuju i leče uzrok bola. Međutim, ukoliko se uzrok ne može identifikovati ili ukoliko se na njega ne može uticati, lečenje podrazumeva upravljanje bolom.
Hronični bol se može tretirati na različite načine, a pristup zavisi od mnogo faktora, uključujući vrstu bola koju osoba ima, uzrok bola (ukoliko je poznat), godine osobe i opšte zdravlje.
Lečenje podrazumeva primenu medicinskih tretmana koji su usmereni na postojeći bol, uključujući lekove, operacije, rehabilitaciju i fizikalnu terapiju, kao i promenu načina života.
(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)
Međutim, sa hroničnim bolom su često povezane i psihičke tegobe, kao što su anksioznost i depresija, pa je tada potrebno potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Kognitivno bihejvioralna terapija može pomoći osobi da nauči da drugačije razmišlja o bolu i da se sa njim bolje nosi, što može uticati na smanjenje intenziteta bola. Neki od ciljeva psihoterapije su prihvatanje bola, odnosno prihvatanje onoga što se ne može promeniti, uključivanje u značajne aktivnosti uprkos bolu i smanjenje neefikasnih nastojanja da se eliminiše bol. Podaci sugerišu da osobe sa višim nivoima prihvatanja bola posledično doživljavaju znatno niže nivoe bola, manje su uznemirene i imaju manje drugih tegoba povezanih sa bolom.
Tretman uglavnom uključuje i podučavanje tehnikama opuštanja (majndfulnes, vežbe dubokog disanja, progresivna mišićna relaksacija), s obzirom da je anksioznost praćena i napetošću u telu, što onda pogoršava hronični bol, kao i izgradnju novih veština za suočavanje sa svakodnevnim problemima i stresom. Nekad je potrebno kombinovati farmakoterapiju (npr. antidepresive) sa psihoterapijom kako bi se ublažile psihičke tegobe, a postoje istraživanja koja pokazuju da psihijatrijski lekovi pomažu i u smanjenju hroničnog bola.
Cilj lečenja hroničnog bola je da osoba bude funkcionalna i da živi kvalitetan život uprkos bolu!
(Photo by Jeshoots from Pexels)
Da li promene u načinu života pomažu kod hroničnog bola?
Promena u načinu života verovatno neće odmah ili brzo otkloniti bol, ali če ga ublažiti i time poboljšati kvalitet života same osobe. Time se stvara pozitivna povratna sprega i krajnji rezultat je značajno smanjenje, do prestanak bola.
Promena u načinu života podrazumeva sledeće:
- Stres može imati glavnu ulogu u hroničnom bolu, tako da je važno da se, koliko je moguće, smanji i da osoba nauči da ga na bolji način kontroliše. Tehnike koje mogu pomoći su vežbe dubokog disanja, majndfulnes i meditacija.
- Vežbanje pomaže u poboljšanju fleksibilnosti, snage i izdržljivosti, kao i u ublažavanju stresa i čak i minimalna fizička aktivnost, kao što su hodanje, istezanje, joga ili lagano plivanje po 30 minuta svakog dana, može pomoći u smanjivanju bola i poboljšanju raspoloženja.
- Zdrava ishrana je bitna kako bi osoba poboljšala svoje opšte zdravlje. Na primer, lekar će možda predložiti antiinflamatornu dijetu, koja podrazumeva eliminisanje hrane koja izaziva upalu, kao što su crveno meso i rafinisani ugljeni hidrati.
- Kvalitetan san je, takođe, jako važan za opšte zdravlje osobe i pomaže u upravljaju stresom, dok nedostatak sna može pogoršati hronični bol.
- Hobiji i druga prijatna iskustva mogu pomoći u odvraćanju pažnje od bola, kao i u boljem nošenju sa bolom.
- Socijalna podrška ima lekovito dejstvo. Istraživanja pokazuju da su ljudi sa većom socijalnom podrškom otporniji i manje doživljavaju anksioznost i depresiju. Međutim, ljudi sa hroničnim bolom se često povlače od prijatelja i porodice, iako im oni mogu pomoći da upravljaju svojim bolom i da pomere fokus sa bola. Umesto da se udaljavaju od bliskih ljudi, važno je da im pomognu da razumeju njihov bol i da dozvole bliskim osobama da im kažu kako njihov bol utiče na njih.
- Planiranje dnevnih aktivnosti pomaže da se uskladi posao, slobodne aktivnosti i vreme sa drugim ljudima. Previše posla dovodi do umora i iscrpljenosti, što može pogoršati bol, kao i premalo posla, jer onda osoba ima više vremena da se fokusira na bol.
(Photo by Clem Onojeghuo on Pexels)
Bol, kao i strah od bola, može navesti ljude da prestanu da rade stvari u kojima uživaju. Međutim, kada smo fokusirani na bol, pogoršavamo ga. Gradeći život koji je prijatan, možemo se distancirati od svog bola i živeti kvalitetnije, uprkos hroničnom bolu.
Između uma i tela postoji složena povezanost, pa pored medicinskih tretmana koji pomažu u ublažavanju hroničnog bola, stručnjaci za mentalno zdravlje mogu pomoći osobi sa hroničnim bolom da prihvati bol i da nauči da živi i upravlja sa njim, što zapravo može smanjiti intenzitet bola.
Reference:
https://www.apa.org/topics/pain/chronic
https://www.apa.org/topics/pain/management
https://www.verywellmind.com/psychological-based-strategies-for-chronic-pain-management-5205535
https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4798-chronic-pain
https://www.mhanational.org/chronic-pain-and-mental-health
Naslovna fotografija: Photo by Karolina Grabowska on Pexels
0 komentara