loader image

Kako podstaći intelektualni razvoj dece?

jun 18, 2024 | O deci i roditeljstvu | 0 Komentara

Poznata je činjenica da je period od rođenja deteta pa do njegove sedme godine, vrlo značajan period, jer tada dolazi do najvećeg i najintenzivnijeg rasta i razvoja deteta, u  fizičkom i u intelektualnom pogledu.

Za razvoj funkcionalnog mišljenja najznačajniji je period od treće do sedme godine. Više od polovine sinapsi (veze između neurona) se razvija do pete godine, nešto iznad 70% do sedme godine, dok broj sinapsi u 12. godini  iznosi čak 95%. Ovaj broj sinapsi je u direktnoj vezi sa intelektualnim sposobnostima, pa je stoga izuzetno značajno podsticati njihov razvoj u ranom uzrastu deteta.

(Photo by Tatianasyrikova from Pexels)

Igre za stimulaciju intelektualnog razvoja deteta

Igre koje pomažu kako intelektualni tako i emocionalni razvoj dece su brojne, a svakog dana ih je na tržištu sve više i više. Važno je naglasiti da su najjednostavnije igre često i najbolje, i da veliki broj igračaka ne povećava kvalitet igre.

1. Igre memorije su dobre za razvoj sposobnosti percepcije i  koncentracije

Igra memorije sa slikama u kojoj je potrebno da se pronađu dve iste slike (za dvogodišnje dete je dovoljno od tri do pet parova slika, za starije nešto veći broj);

Igra koju možemo da zovemo  “Pogodi šta je pojeo meda“ – pred dete stavimo igračke, medu i par drugih, sitnijih igračaka (za jednogodišnje dete možemo staviti tri igračke, a za starije nešto veći broj). Dopustimo detetu da određeno vreme posmatra igračke i da ih imenuje, a onda tražimo da zažmuri ili mu skrenemo pažnju na nešto drugo. Sakrijemo jednu od sitnijih igračaka  i pitamo ga “Pogodi šta je pojeo meda?“. Ovom igrom stimulišemo razvoj pažnje i memoriju kod deteta.

2. Slagalice

Za razvoj opažanja, memorije i uočavanje odnosa deo-celina korisne su sve vrste slagalica (trodelne su dovoljne za najmlađe, pa do onih sa velikim brojem delova).

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

3. Društvene igre

Već od treće godine deca su spremna za igranje igara po unapred utvrđenim pravilima. Najbolji primer su različite društvene igre. Npr. “Ne ljuti se čoveče“ koje  su korisne za uvežbavanje brojanja; zatim, igra koja podseća na Iks –oks. Možemo na nacrtanoj tabli da pripremimo dve grupe istih predmeta, i da na taj način podstičemo razmišljanje kod dece i pravljenje različitih strategija; igranje domina isto tako podstiče razmišljanje i uočavanje istih slika kod mališana.

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

4. Lavirinti i razlike na slikama

Rešavanjem lavirinata i uočavanjem razlika na slikama ćete pomoći Vašem detetu da vežba produžavanje i produbljivanje pažnje. Zahtevate od deteta da reši lavirint – dozvolite mu da prstom povlači po stazi koja vodi do cilja i verbalno ga podržite,  ako mu je to neophodno (za najmlađe koristimo najjednostavnije lavirinte, pa sve složenije za stariju decu).

Pokažite detetu dve slike i pitajte ga “ Šta je na ovim slikama različito?“, “Pronađi mi razlike“ (ovo primenjujete sa decom od četiri godine i starijom).

Za vežbu pažnje možete kroz igru zahtevati od deteta da uoči šta nekom skupu nedostaje i gde nešto pripada, zatim, da nastavi određeni niz…

(Photo by Gabby K from Pexels)

5. Fizička aktivnost

Fizička aktivnost je od izuzetnog značaja za razvoj mozga kod dece (utiče na stimulaciju razvoja sinapsi). Kretanje, trčanje uz prevazilaženje raznih prepreka, dodavanje lopte, treba da budu sastavni deo svakodnevnih aktivnosti dece.

(Photo by Hotaru from Pexels)

 6. Čitanje

Od velikog je značaja svakodnevno čitanje (mogu da čitaju i odrasli i sama deca). Time se stimuliše razvoj centra za govor, bogati se rečnik i razvija se mašta.

(Photo by Pavel Danilyuk from Pexels)

7. Igra ponavljanja i dopunjavanja za razvoj govornih sposobnosti  i memorije

Suština ove igre je da se među učesnicima dopunjavaju rečenice povećavanjem  broja izgovorenih reči, npr. „U korpu smo stavili medu“, „U korpu smo stavili medu i kucu….“

8. Crtanje

Crtanje je veoma značajno za razvoj kreativnosti, mašte i podsticanje intelektualnog razvoja. Možemo da zahtevamo od deteta da nacrta neki predmet koji se nalazi ispred njega, a potom isto to da nacrta, ali kako izgleda sa druge strane. To podstiče dete na zamišljanje kako nešto izgleda gledano iz druge perspektive. Takođe, možemo zahtevati od deteta da nacrta nešto što je njemu jako poznato, ali se ne nalazi trenutno u njegovom vidnom polju. Na taj način  podstičemo sećanje. Za razvoj kreativnosti korisno je da od deteta tražimo da nacrta neki lik iz bajke ili mašte.

(Photo by Mccutcheon on Pexels)

9. Igranje uloga u pozorišnim predstavama

Igranje uloga uz pomoć raznih igračaka doprinosi učenju deteta da rešava različite probleme, da usvaja određena pravila ponašanja, da komunicira i da se socijalizuje.

Ovde su nabrojane neke od aktivnosti koje su značajne za podsticanje razvoja inteligencije deteta. Od odraslih se očekuje da posvete pažnju detetu, da obezbede stimulativnu sredinu i da podstiču razvoj radoznalosti, kreativnosti, maštovitosti…

(Photo by Коледа Дмитрий from Pexels)

10. Slobodna igra

 Slobodna igra kod dece je najvažniji resurs za razvoj. Većina roditelja želi da strukturiše igru dece smatrajući da će se dete kroz učenje najbolje razvijati, ali je vrednost slobodne igre i dalje najveća. Kroz slobodnu igru dete  vežba usmeravanje pažnje, regulaciju emocija, uči da povećava svoju toleranciju na frustraciju. Uči u igri sa drugom decom i socijalna pravila i kako funkcionišu odnosi u grupi. Uči i kako da rešava probleme, obrađuje događaje iz svakodnevice, ali i svoje unutrašnje sadržaje, razvija kreativnost, podstiče razvoj veština za rešavanje problema.

Slobodna igra ne zahteva skupe igračke, čak uopšte ne zahteva igračke. Najbolji su predmeti koje dete nalazi u svom okruženju i daje im funkciju igračke.

Naslovna fotografija: Mccutcheon from Pexels

Autor: Maja Mančić

Psiholog i dečji integrativni psihoterapeut

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci