loader image

Kako da sačuvate brak kada dođe dete

dec 25, 2022 | O vezama i braku | 0 Komentara

Trenutak kada partneri dobiju prvo dete jedan je od ključnih momenata svake veze. To je trenutak transformacije veze, preuzimanja novih uloga, menjanje dinamike i prilagođavanja. Par postaje porodica. Kao i druge značajne faze u životu i ova predstavlja izazov, u ovom slučaju za oba partnera podjednako.

Istraživanje koje je sproveo Gotman institut je pokazuje da 67% ispitanika izjavljuje da je primetilo kako im je opalo zadovoljstvo u vezi u periodu do tri godine od rođenja deteta.

Da li je ovo nezadovoljstvo neminovno?

Terapijska praksa pokazuje da nije, ako je sam temelj veze dovoljno jak i stabilan.

(Photo by Katerina Holmes on Pexels)

Oblasti neslaganja

Nova situacija, nove odgovornosti, manjak sna – sve utiče na odnos sa partnerom i na to kako prolazimo kroz fazu adaptacije.

Neki od izazova sa kojima se većina parova suočava su:

  • Promena komunikacije,
  • Nestanak spontanosti,
  • Baby blues ili postporođajna depresija,
  • Promene u seksualnom životu,
  • Nedostatak vremena za sebe i
  • Različiti stilovi vaspitanja i očekivanja od sebe i partnera u novim ulogama.

(Photo by Seth Reese on Unsplash)

Komunikacija: ključ dobrog odnosa

Pre rođenja deteta Jovana i Igor su se ponosili načinom na koji rešavaju svoje problema. Sve se promenilo dolaskom Sare. Manjak sna i preopterećenost obavezama i negom deteta, doveli su do toga da komuniciraju kratko i samo o neophodnim stvarima: „Ti si na redu da promeniš pelenu!“, „Dodaj mi flašicu!“, „ Jesu li sterilisane flašice?“ su bile najčešće rečenice u njihovom danu. Svaka rečenica koju je druga strana izgovorala zvučala je više kao zahtev, nego dogovor što je dovelo do zahlađenja odnosa. Oboje su bili nezadovoljni, ali zbog manjka vremena, umora i previše „logističkih“ detalja svako započinjanje razgovora završavalo je prebacivanjem odgovornosti, optuživanjem i svađom.

Onog trenutka kada zaboravimo na to da je otvorena komunikacija potrebna kako bi veza bila stabilna i nastavila da se razvija, postoji mogućnost da se nađemo u ovakvom problemu. Prvih šest nedelja nakon dolaska bebe kući jesu period prilagođavanja novonastaloj situaciji, uhodavanja u novi ritam koji prati bebine potrebe, a posle toga dobro bi bilo da se odvoji vreme (makar to bilo i 15 min dnevno) tokom kojih će partneri da pričaju o onim sitnicama koje život znače. Ti razgovori mogu da budu o bilo čemu i ne moraju da se fokusiraju na dete.

Cilj ovakvih trenutaka jeste da ne zaboravite na vas dvoje i da su vaši zajednički trenuci jednako važni kao i hranjenje i presvlačenje bebe.

(Photo by Letticia Massari on Pexels)

Spontanost: kako je odjednom nestala?

Dolaskom bebe menja se i dinamika odnosa.

Spontanost već u prvim danima nestane zbog prilagođavanja bebinom ritmu. Rutina postaje ključna kako bi se svi prilagodili novim uslovima života, a ta rutina znači da iz veze odjednom nestanu svi ti neplanirani, spontani momenti poput odlazaka u bioskop baš danas, jer se daje film koji želimo da pogledamo, neplanirani odlasci na piće, druženja…

Milica i Goran su bili jedan od onih parova kojima su drugi zavideli na spontanosti i tome kako u tren oka mogu da se dogovore, spakuju stvari i odu negde na vikend, bez velikih planiranja. Oboje su uživali u tome.

Dolaskom Miloša, sve se promenilo, dani i noći su postali isti, fokusirali su se na rutinu i upali u kolotečinu. Zamerali su jedno drugom zbog toga što druga strana ne inicira neki izlazak ponekad. Tiho nezadovoljstvo je tinjalo u oboma do trenutka kada bi se posvađali i samo pričali o tome koliko se ono drugo promenilo, i zašto nije kao što je nekad bila.

Situacije poput ove se dešavaju kada jedan ili oba partnera ne uspevaju da se prilagode novom stilu života i ostanu da žive u uverenju da se u vezi mora biti spontan. Upravo to ih koči u prihvatanju stvarnosti takva kakva jeste.

(Photo by Thirdman on Pexels)

Partneri koji uspeju da prihvate sve ove promene dolaze do uvida da je u ovim trenucima planiranje i više nego dobrodošlo, pogotovo kada se planira vreme koje će se provesti sa svojim partnerom.

Improvizacija je i u tom slučaju moguća i poželjna. Možda ne možete da odete u bioskop, ali ako napravite napor i nađete vremena jedno za drugo, i dalje možete da stvarate vaše trenutke poput gledanja nekog filma na televiziji, uz večeru.

Da li je baby blues ili nešto drugo?

O postporođajnoj depresiji i baby blues-u se u poslednje vreme dosta priča. Ova stanja se dešavaju kako majkama, tako i očevima.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Iskustva koje slušamo od bliskih ljudi koji su se ostvarili kao roditelji su vezana za promene životnih navika, ali retko ko deli sa budućim roditeljima i ova teška iskustva. Uzroci su višestruki i kombinacija su hormonskih promena, nedostatka sna i velikih promena u stilu života.

Taj vrtlog emocija kroz koje nekada oba roditelja, a nekada samo jedan roditelj, prolaze, težak je iz još jednog razloga: osoba koja je svesna da se ne oseća kako bi „trebalo da se oseća u najlepšem periodu svog života“ ulazi u krizu i krivi sebe. Na taj način se zapravo nalazi u vrtologu nezdravih emocija koje ne uspeva da razreši.

Kada uz to partner ne primećuje šta muči drugu osobu, osećanja se često i produbljuju i teško je izaći iz začaranog kruga.

Baby blues je najčešće kratkotrajno stanje, koje traje par nedelja.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Ako primetite da traje duže i da ne možete sami da se izborite sa njim, obavezno idite kod lekara kako bi se proverilo da li se radi o postporođajnoj depresiji. Na ovaj način ćete dobiti adekvatnu terapiju.

Intimnost i seks: zvuči tako poznato…

Bez seksa ne bi bilo dece, a opet u trenutku kada dete dođe na svet, seks nestaje iz svakodnevnice.

Fizička isrcpljenost, obaveze, hormoni koji se sporo vraćaju u ravnotežu kod majke, promena izgleda, oporavak od porođaja, samo su neke od stavki koje dovode do toga da se na intimu zaboravi.

Dok neki parovi krenu da nalaze vreme za romantiku, ljubav i seks na novi način, adaptirajući se na okolnosti, drugi se lagano udaljavaju i postaju sve hladniji.

(Photo by Cody Portraits on Pexels)

Marko je jedva dočekao trenutak kada je Ivana dobila zeleno svetlo od svog lekara za intimne odnose. Ivana i dalje odbija, jer nije spremna. Čak i kada pokušaju da imaju odnos to nije kao pre. Ne pričaju o tome jedno sa drugim.

Ivana je i dalje iscrpljena svakodnevnim aktivnostima, brigom o detetu, ali isto tako ne prihvata svoje telo, smatra da više nije lepa kao što je bila.

Marko se ljuti, ne shvata u čemu je problem i zašto ga ona odbija. U svojoj glavi je prihvatio to da je potrebno isplanirati odnose i da spontanosti više nema, ali mu se čini da ga Ivana više ne želi. Kao da ga je skroz skrajnula zbog brige o detetu.

Samim tim što oboje ne pričaju o tome šta ih muči, brak im polako ulazi u krizu.

Ovakve situacije su česte i upravo nedostatak komunikacije, a pokušaji „čitanja partnerovih misli“ dovode do daljeg zahlađenja odnosa.

Dajte vremena sebi, ali i partneru. Donesite zajedničku, svesnu odluku da vaša veza i intimnost budu u vrhu zajedničkih prioriteta. Istovremeno, pitajte drugu stranu šta joj u ovom trenutku prija ili ne prija, šta joj je potrebno kako bi intimni odnosi bili kvalitetni.

Planirajte vreme za intimu kada dete spava i kada znate da ćete imati dovoljno vremena da se oboje opustite.

A gde sam tu ja i moje vreme?

Vreme za sebe često ne postoji (ili manjka) od onog trenutka kada se postane roditelj. Ovo je još jedna od činjenica na koju je potrebno da se oba partnera naviknu.

Sanja, od trenutka kada se porodila, oseća se zarobljeno u kući i ne vidi način da se „spase“. Osoba koja je nekad bila je nestala. Ne seća se kada je poslednji put izašla sama, bez bebe. Svom suprugu, Aleksandru, zamera to što svaki dan ide na posao, a nađe i vremena da ode na pivo ili fudbal.

Aleksandar smatra da je posvećen otac i želi da ostane sam sa detetom. Nije mu jasno zašto Sanja ima ispade besa i zašto se žali na njega što nalazi vremena da se druži. Ni u jednom trenutku tokom njihovih rasprava Sanja mu nije rekla da bi i ona želela da ode i bude sama van kuće.

Upravo ovakve i slične situacije dovode do trzavica u partnerskim odnosima. Partneri često zaboravljaju da se mnogo toga ne podrazumeva i da je potrebno iskazati svoje želje, ili pitati drugu stranu šta je muči.

(Photo by ELEVATE on Pexels)

Naći vremena za sebe je zdravo i potrebno kako bi oba roditelja bila ispunjena i srećna. Upravo na ovaj način oni ostaju svesni činjenice da nisu samo roditelji već mnogo više od toga. Važno je da se priča o tome kako i kada izdvojiti vreme za sebe.

Uloga roditelja: ja/ti/mi moramo…

Postati roditelj znači preuzeti novu ulogu, a svi mi u sebe imamo utkana očekivanja o tome kakvi moramo da budemo mi, a kakvi naši partneri u novoj ulozi. Ova očekivanja, kao i stilove roditeljstva i vrednosti, donosimo iz naših porodica, ali ih isto tako kroji i naše okruženje i društvo.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Onog trenutka kada se očekivanja ne poklope sa realnošću, ili partneri na različite načine gledaju na vaspitanje deteta, dolazi do nesuglasica.

Ako se ne slažete sa stilom vaspitanja koji ima vaš partner ili vam se ne sviđa kako se ponaša u ulozi roditelja, pričajte o tome. Važno je da razumete razloge zašto druga osoba radi nešto na određen način i nađete kompromisno rešenje.

Gordana je očekivala od svog supruga da podele obaveze pola/pola kako bi oboje imali vremena i za sebe. Miloš se trudio da učestvuje u svemu. Ustajao je tokom noći, kupao bebu, hranio je, provodio vreme igrajući se sa njom.
Kada je trebalo da se rade vežbe sa bebom, on se povlačio ili odustajao. Nije mogao da podnese njen plač, jer mu se činilo da je povređuje. Gordana je brinula o vešu, spisku namirnica za kupovinu, šta će da se obuče i velikom broju praktičnih stvari u njihovom životu. Gordana je imala utisak da mora da vodi računa o svemu i da na muža ne može da se osloni.

Kada bi izašla da se vidi sa nekim zvala bi na svakih 15 min da proveri da li je sve u redu. Miloš je počeo da se ljuti, jer nema poverenja u njega.

Njihove razmirice su se uvek svodile na istu temu: Gordaninu kontrolu (Miloš) i preopterećenost (Gordana).

Onog trenutka kada roditelji počnu da komuniciraju o tome šta ih stvarno muči, bez prebacivanja krivice, odnos se menja. Kada partneru kažemo koja očekivanja imamo od njega/nje kao roditelja, kako ih vidimo, a kako oni sami sebe (a i nas) vide u toj ulozi lako ćemo promeniti ponašanje, odustati od nekih zahteva kako bismo negovali vezu. Upravo tako postajemo i bolji roditelji, a i partneri.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Roditeljstvo je timska aktivnost

Kao i toliko drugih stvari u životu, roditeljstvo se uči i mi se lagano adaptiramo na dolazak prinove u naše živote.

Kako biste jednog dana bili uzori ponašanja vašem detetu, pokažite mu da postoji način na koji se gradi čvrsta veza kroz:

  • Zdravu komunikaciju
  • Konstruktivno rešavanje problema
  • Prijateljstvo
  • Poverenje
  • Vreme koje se izdvaja za partnera, kao i vreme koje svaki roditelj ima za sebe.

Reference:

  1. Amity Kramer : How New Parents Keep Their Love Alive and Well

https://www.gottman.com/blog/new-parents-love-alive-well/

  1. A Look at Why Relationships Change After You Have a Baby

https://www.healthline.com/health/parenting/relationship-changes-after-baby

  1. April Eldemire, LMFT: 4 Key Issues for New Parents and How to Solve Them

https://www.gottman.com/blog/4-key-issues-new-parents-partner-solve/

  1. Esther Perel: When Three Threatens Two: Must Parenthood Bring Down the Curtain on Romance?

https://www.psychotherapynetworker.org/magazine/article/734/when-three-threatens-two

  1. 5 Ways To Stay Connected After Baby

https://www.couples-thrive.com/blog/family-therapy-fort-lauderdale/5-ways-to-stay-connected-after-baby/

      6. Naslovna fotografija: Yan Krukov on Pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Opsesivna zaljubljenost

Opsesivna zaljubljenost

Za fenomen koji želimo ovde da opišemo u srpskom jeziku ne postoji precizan i široko prihvaćen naziv. Do skoro nije postojao ni u engleskom. Ne radi se ipak o nekoj „novotariji“. Reč je o fenomenu...