Kako da povećate šansu da vaša veza opstane

Svaki početak je težak

Partnerska veza može da počne različitim osećanjima. Čuli ste za različite ljubavne priče i gledali mnogo romantičnih komedija. Nekada veze počinju iz dugotrajne zaljubljenosti, simpatije, prijateljstva, ali i konflikta i antipatije (čest slučaj u filmovima i životu, zar ne?). Nema garancija da će veza koja je počela iz velike zaljubljenosti duže trajati od one koja je počela iz racionalne odluke da se ne bude sam; naprotiv.

Na duge staze, jedino je važno kako rešavamo probleme na koje nailazimo kako veza napreduje iz faze u fazu.

Šta je bitno na početku veze?

U fazi poznanstva se izgrađuje BLISKOST kroz UPOZNAVANJE i OTVARANJE.

Upoznavanje i otvaranje su procesi koji zahtevaju vreme, strpljenje i veštine, i ostvaruju se kroz:

1. Pričanje o sebi/partneru i interesovanjima.

Kroz pričanje o sebi i partneru, interesovanjima i stavovima zapravo se trudimo da napravimo realističnu procenu partnera.

Veliko je pitanje da li bi bilo više srećnijih intimnih odnosa da je napravljena bolja realistična procena partnera u ovoj ili nekoj od kasnijih faza veze.

• Razgledajte svoje i partnerove albume sa fotografijama iz prošlosti i iskoristite to da dokučite i verbalno i vizuelno kako je živeo i kakva je značajna životna iskustva imao pre nego što ste se sreli.
• Zamislite kako će vaš život sa vašim sadašnjim partnerom izgledati u budućnosti, imajući na umu sledeća pitanja:

Kako ja vidim našu vezu nakon godinu dana, nakon 5  i 10 godina?

Kako se ja menjam i razvijam kao osoba u narednih godinu dana, 5 godina, 10 godina?

Kako se moj partner menja i razvija kao osoba u narednih godinu dana, 5 godina, 10 godina?

Kako se nas dvoje snalazimo sa promenama kod sebe i druge strane? Kako se snalazimo sa promenama u našoj vezi?

Ukoliko upoznavanjem partnera, njegove životne istorije i navika, zamišljanjem zajedničke budućnosti dolazite do zaključka da bi to bila veza u kojoj bi bilo mnogo više za vas nesrećnih trenutaka nego trenutaka u kojima ste srećni i zadovoljni, zapitajte ste zašto još uvek u toj vezi ostajete.

2.  Zbližavanje:

• Gledanje u oči tokom razgovora
• Telesni kontakt (namerni i nežni dodiri, grljenje, ljubljenje, seksualni odnos)
• Sitne pažnje: komplimenti, rođendanske čestitke i pokloni, pokloni iznenađenja
• Krupnije pažnje: otplata duga, pozajmice
• Zauzimanje za partnera kada nije prisutan (a neko ga kritikuje)
• Uzdržavanje od međusobne kritike pred drugima
• Trud (ali ne po svaku cenu) da prihvatite njene/njegove prijatelje
• Negovanje tokom bolesti (supa, čaj, odlasci u apoteku, kod lekara…)

Pravilo: Što ste otvoreniji to je veća verovatnoća bliskosti, ali i konflikata.

G. je počela vezu sa muškarcem koji joj se jako dopao. Jednog dana, primeti na fejsbuku da je njen momak postao prijatelj sa njenom dobrom prijateljicom, što joj je zasmetalo, jer je želela da vezu drži van krugova svojih prijatelja što je duže moguće. Potpuno razjarena, zove momka i pita ga kako je smeo to da uradi bez njenog znanja. A on joj sa druge strane odgovara: „A kako ti možeš meni da određuješ ko će biti moj prijatelj na fejsbuku.“ To je bio njihov prvi konflikt. Njegov odgovor ju je iznenadio. Zastala je i razmislila. Shvatila je da bliskost daje privid da imamo neka posebna prava vezano za partnera.

3. Iskreno interesovanje za partnerove dnevne aktivnosti. Posebno staviti akcenat na pozitivne stvari (poslovni uspeh, nova, pozitivna odluka…). Pričati i o svojim dnevnim aktivnostima.

Interesovanje za dnevne aktivnosti omogućava da bolje upoznate partnera i procenite koliko su kompatibilni vaši životi i koliko će biti kompatibilni u budućnosti:

4. Pokazivanje iskrene zainteresovanosti za partnera.

• Hvaliti partnera i uzdržavati se od kritika, ma kako vam se one činile konstruktivne u tom trenutku.
• Partner će u ovoj fazi početi da se otvara i priča o svojim osećanjima (empatisati sa njim i validirati osećanja).
• Uzdržavati se od davanja gotovih rešenja i nametanja pomoći, sem ako je partner ne zatraži i eksplicitno da svoj pristanak. Zapamtite da se još ne poznajete! Većina ljudi to doživljava kao pritisak i kontrolu.

Iskrena zainteresovanost za partnera veoma je važna za građenje bliskosti. Ostvaruje se kroz veštine komunikacije: aktivno slušanje, empatiju, validiranje osećanja i asertivno verbalno i neverbalno komuniciranje.

Strah od bliskosti je razlog zašto jedan broj ljudi nikada ne prevaziđe ovu fazu i ima zdravu i kompletnu vezu. Izgovaranje negujućih reči kod većine ljudi budi veliku neprijatnost.

 Strah od bliskosti

Strah od bliskosti je najčešće zapravo:

1. strah da ću biti procenjen kao slab ili manje vredan: otkriće moje pravo JA. Ljudi koji imaju ovaj strah se plaše da će zbližavanjem otkriti koliko su zapravo slabi, manje vredni. Kada su na distanci, kada ne otkrivaju svoja osećanja, ne iznose svoja intimna razmišljanja i kada kontrolišu svoja ponašanja imaju utisak da održavaju sliku o idealnom sebi. Nažalost, krajnji rezultat je često prekid odnosa. Obično se partneri umore u stalnim igrama toplo-hladno i prekidaju vezu.

L. je mlad muškarac, u svojim dvadesetim, veoma dopadljiv fizički, i jedan od onih koje svi karakterišu kao „lepo vaspitan“ ili „dobar dečko iz susedstva“. Ima lepe manire, jako je ljubazan u površnim kontaktima i ostavlja sjajan prvi utisak. Većini devojaka koje sretne se jako dopadne. Imao je par veza za koje je želeo da prerastu u ozbiljne. Posle mesec ili dva mučenja za oboje, veze su se prekidale, često burnim svađama. Naime, on je od vrlo ljubaznog i „lepo vaspitanog“ postajao „mračan i težak“. Devojke je umaralo stalno igranje igara: želeo je da se s njima zbliži i žudeo da bude voljen i prihvaćen, a opet se plašio odbacivanja ako otkrije bilo šta intimno o sebi. Telesni kontakti (sem seksualnog odnosa) su mu bili jako neprijatni. Stideo se straha, ljubomore, povređenosti, tuge, smatrajući ih nedostojnim jake ličnosti i osramoćujućim. Konflikte koji se u svakom odnosu pojavljuju je rešavao ćutanjem i povlačenjem, plašeći se negativne procene kada vide njegovu ljubomoru, bes ili strah. Želeo je da se prikaže kao robot-supermen, umesto da pokaže ranjivog sebe. Robot-supermen je oterao sve te devojke.

2. strah da ću biti povređen. Ljudi koji su imali neko traumatično iskustvo u svojoj ljubavnoj istoriji teško grade bliskost u narednim vezama. Obično, kada se i odluče na novu vezu, ostaju hladni i distancirani da bi sprečili novu povredu. Jednostavno, nisu spremni da rizikuju. Kada im se predoči da na taj način uskraćuju sebi mogućnost da uživaju u lepom odnosu i ulepšaju sebi život, obično priznaju da to jeste tako, ali im je strah od patnje toliko veliki da su spremni da se tog uživanja odreknu.

V. je braku već desetak godina. Veza sa mužem je počela iz druženja u velikom društvu, i lepog i čvrstog prijateljstva potom. Imali su ista interesovanja, slične dnevne aktivnosti i uživali u vremenu koje su provodili zajedno. Smatrala ga je vrlo otvorenim, iskrenim, pažljivim i posle godinu dana počela da ga posmatra drugačijim očima: zaljubila se. Započeli su strasnu vezu. Bila je jako zadovoljna: imala je i srodnu dušu i vatrenog ljubavnika. Ubrzo dolazi do promene u ponašanju kod njenog sadašnjeg muža. Iskrenost i otvorenost su zamenjeni izbegavanjem „teških tema“, uživanje u zajedničkom vremenu „idejom da malo uspore i provode vreme i sa drugima“. Hiljadu puta joj je padalo napamet da odustane i prekine vezu, ali je stalno imala na umu muškarca sa kojim je godinu dana uživala u svakodnevnim susretima. Posle dve godine strpljenja i teškog rada odnos je konačno napredovao. Tada je i dobila objašnjenje za promenu u njegovom ponašanju. Plašio se da će biti povređen. Naime, V. je imala dugu i burnu vezu pre njega, obeleženu stalnim prekidima i obnovama. Uživao je u prijateljstvu, ali u vezi sa njom je stalno strepeo da će se vratiti bivšem momku i ostaviti ga. Distancirao se, jer nije želeo da bude povređen.

Neke osobe imaju takvu porodičnu istoriju da nisu ni naučeni da budu bliski sa drugim ljudskim bićem. Odrastali su u hladnim porodicama u kojima se topao odnos među članovima nije negovao, nego je, naprotiv, svaki pokušaj zbližavanja nailazio na odbijanje i osudu. Ako je to slučaj i sa vašim partnerom (ili vama) morate ga učiti i veštinama zbližavanja i mnogo emocionalno investirati u taj odnos ako procenite da to dugoročno ima koristi za vas.

Ono što je bitno na početku veze, može postati nebitno na duge staze i obratno

Odnos među partnerima su fluidni i promenljivi. Svaki odnos može da se popravi, ali i da se pokvari.

Kada imamo dvadeset godina naša očekivanja od partnerskog odnosa nisu ista kao u četrdesetoj. Ako smo u dvadesetoj cenili partnerovu druželjubivost, u tridesetoj, kada dođu deca, možemo da je smatramo vrlo iritantnom, jer je mužu i ocu mesto u kući, a ne u kafani. Na početku veze, opijanje partnera je dokaz njegove boemije i uživanja u životu, u kasnijim fazama, kada počne zajednički život postaje dokaz neodgovornosti i sebičnosti.

J. dolazi na terapiji povodom akutne bračne krize. Pre osam godina, kada je upoznao svoju ženu, bila je prva ženska osoba kod koje mu „ništa nije smetalo“. Visoko je vrednovao njenu smirenost, sposobnost samokontrole u stresnim situacijama, proaktivnost, preduzimljivost i praktični um. Sada od nje očekuje više energije, veselost, da „uradi nešto ludo i neočekivano“. On i dalje visoko ceni njene dobre strane, ali sad ima potpuno drugačije kriterijume kako bi njegova partnerka trebalo da izgleda u ovoj fazi njegovog života.

O. dolazi na terapiju povodom bračne krize. Veza sa mužem je počela iz prijateljstva. Jako je cenila njegovu inteligenciju, ozbiljnost, sistematičnost, pouzdanost i pažljivost. Prvi ozbiljni konflikti nastaju oko njene želje da imaju dete. O. insistira na detetu, njen muž odugovlači sa odlukom i sabotira je u pokušajima. U toj bračnoj krizi njegova inteligencija postaje instrument za surovu manipulaciju, ozbiljnost nedostatak životne radosti („ponaša se kao deda“), sistematičnost opsesivnost, pouzdanost dosadna predvidljivost, a pažljivost kontrola.

Nekada se naši kriterijumi o poželjnim osobinama partnera jednostavno promene: i sami se s godinama i iskustvom menjamo. Nekada emocionalna kriza koja nastane nekim praktičnim povodom (novac, deca, bolest u porodici) promeni način na koji doživljavamo partnera; njegove vrline postanu iritantne i opterećujuće mane. Naša očekivanja od partnera u toj krizi drugačija su od onoga što se u realnosti dešava.

Vremenom u partnerskom odnosu postaje sve važnije:

• Spremnost da se menjate i usklađujete jedno sa drugim
• Spremnost da tolerišete nesavršenstvo jedno kod drugog
• Zajedničke životne vrednosti (npr. religijska uverenja, formiranje porodice itd.)

Literatura:

1. Marić, Z. (2012): REBT pristup partnerskim odnosima. PPT