loader image

Kada seks boli: psihološki aspekti dispareunije i vaginizma

sep 30, 2023 | O vezama i braku | 0 Komentara

Bol tokom seksualnog odnosa je problem sa kojim se neke žene susreću od svog prvog seksualnog iskustva. Neke od njih misle da je to normalno i da seks mora da boli. Većina i ćuti o tome, ne priča sa partnerom, prijateljima, roditeljima, lekarima, već prihvata stanje takvo kakvo jeste.

Česti uzroci ovog problema su dispareunija i vaginizam koji se leče u zavisnosti od uzroka medicinski ili psihoterapijom, a često i na oba načina, multidisciplinarno.

(Photo by Cottonbro Studio from Pexels)

Šta su dispareunija i vaginizam?

Dispareunija je medicinski termin koji se opisuje jak bol koji se javlja pre, tokom ili nakon seksualnog odnosa. Bol se oseća u području genitalija ili karlice. Ovo stanje može da se pojavi i kod žena i kod muškaraca.

Vaginizam se javlja isključivo kod žena i predstavlja nevoljno grčenje mišića vagine i to spoljne trećine mišića. Na ovaj način je onemogućena penetracija, a svaki pokušaj penetracije je izuzetno bolan. Vaginizam se može prepoznati i po tome što se grčenje mišića vagine javlja i kada žena pokuša da stavi tampon i prilikom ginekološkog pregleda. Na osnovu dosadašnje prakse uočeno je da dosta žena koje pate od vaginizma takođe ima i simptome dispareunije.

Prvi korak na koji se žene savetuju ako imaju problema sa bolnim odnosima jeste poseta ginekologu kako bi se uradio pregled i proverili medicinski/fiziološki uzroci bolnih odnosa. Ako se nakon pregleda ne pronađe ništa što bi moglo da bude uzrok ovim stanjima, sledeći korak je psihoterapija.

Često je kod ovakvih stanja potreban multidisciplnarni pristup (medicinski + psihoterapija) jer se dešava da hronični, neobjašnjeni bol tokom odnosa dovodi do raznih seksualnih disfunkcija poput: smanjenja želje za seksom, nemogućnosti da se osoba uzbudi i doživi orgazam.

Istovremeno ova stanja mogu da vode ka averziji, strahu i izbegavanju seksualnih odnosa što utiče na kvalitet partnerskih odnosa i generalno kvalitet života osobe.

(Photo by Monstera from Pexels)

 

Psihološki uzroci vaginizma i dispareunije

Psihološki uzroci su vezani bilo za ranija seksualna iskustva ili uverenja povezana za seks:

  • Strogo vaspitanje tokom kog je detetu prenošena poruka da je seks greh ili nešto loše i prljavo
  • Porodična interakcija u kojoj se ističe dominirajući i preteći otac. Dinamika u ovom porodicama je visoko konfliktna, i često postoji i verbalno ili fizičko nasilje
  • Traumatična iskustva tokom detinjstva ili kasnije u životu (poput seksualnog zlostavljanja ili silovanja)
  • Strah i razmišljanje o tome da će penetracija da bude bolna
  • Оsećanje krivice, nervoza ili anksioznosti zbog seksa
  • Problemi u vezi
  • Depresivna ili anksiozna stanja
  • Seksualna inhibicija, strah od trudnoće, prethodna bolna iskustva zbog povreda, infekcija i drugih ginekoloških problema
  • Negativna predstava sopstvenog tela…

(Photo by Cottonbro Studio on Pexels)

Česta uverenja žena koje pate od dispareunije i/ili vaginizma

Za vaginizam i dispareuniju često su okidači misli koje uvode žene u nezdrave emocije poput krivice, anksioznosti, depresije, besa na sebe ili partnera. Na ovaj način se one još više blokiraju praveći razne scenarije u svojoj glavi zbog kojih odustaju od veze ili seksa i sopstvenog zadovoljstva.

Neka od uverenja koja se javljaju u psihoterapeutskoj praksi su:

  • Nepodnošljiv bol tokom odnosa je neizbežan i ja moram da ga trpim!
  • Pošto što ne mogu da se opustim nisam prava žena.
  • Ako mu kažem da me boli ili mu kažem ne, ostaviće me, a ja to ne mogu da podnesem!
  • Ja moram da se opustim!
  • Ja sam kriva što ne mogu da se opustim.
  • On mora da shvati da me boli i da prestane, a ne ja da mu kažem šta mi je.
  • Nikada neću osetiti zadovoljstvo seksa i to je strašno!
  • Kako druge žene nemaju ovaj problem, a ja imam?
  • Ne mogu da se opustim zato što ne izgledam dovoljno dobro, videće sve moje mane.
  • Ja moram da uradim sve što je moguće da se opustim!
  • On mora da bude zadovoljen bez obzira na to kako se ja osećam jer u seksu je važno da je on srećan i zadovoljan.
  • Seks je nešto ružno i odvratno!
  • Kad pomislim da će da uđe u mene odmah se zaledim jer znam da će da me boli.
  • Intimni delovi su ružni i grozni. Ne mogu da podnesem ni da pomislim na njih.
  • Seks je potreban samo da bi se zatrudnelo. Sve ostalo je greh.
  • Sigurno će da me boli svaki put!
  • Ako se ne opustim, to je znak da ga ne volim…

(Photo by Andrea Piacquadio on Pexels)

Kako vaginizam i dispareunija utiču na partnerski odnos

Seksualni odnosi su sastavni deo partnerske veze. Kao i u svakom drugom aspektu veze, o seksualnim problemima je važno da se priča sa partnerom.

Idealna situacija jeste da se partnerom kaže šta je problem i kada se javlja, kako bi i on bio svestan svega i mogao da podrži partnerku na putu oporavka.

Dešava se da partnerka ne želi da podeli sa svojim partnerom šta je muči zbog stida, straha da će biti ostavljena i trpi tokom odnosa, očekujući da partner sam pita ili pretpostavi šta nije u redu.

Koliko god da je vaginizam očigledniji zbog nemogućnosti penetracije, često se u ovakvim situacijama dešava da muškarac misli da je problem u njemu, da nije dovoljno dobar ljubavnik, da je nesposoban da uzbudi partnerku i da krene da se povlači. Dešava se da to dovodi i do kraha stabilnih veza.

Kako bi se sprečilo da veza trpi jedan od mogućih koraka je partnerska terapija u kome će se otvoreno pričati o tome seksualnim odnosima i kvalitetu veze.

(Photo by Moisés Solórzano from Pexels)

Psihoterapija kao deo oporavka

Psihoterapija kada se radi o dispareuniji i/ili vaginizmu je najčešće individualna, a u nekom trenutku se, ako ima potrebe uključuje i partner. Kada klijenti prvo dođu kao par, procenjuje se da li je problem takav da je moguće radi partnersku terapiju ili je potrebno da se rade individualne sesije (što je čest slučaj).

Put oporavka kroz psihoterapiju počinje upoznavanjem klijentkinje, njenom istorijom povezanom sa seksualnim iskustvima, mogućim traumatskim iskustvima, odgajanjem, odnosom sa trenutnim partnerom.

Jedan od ciljeva psihoterapije vaginizma, dispareunije, bolnih odnosa uopšte jeste rad na gore spomenutim uverenjima. Klijentkinja uz pomoć terapeuta stiže do ključnih uverenja i uči da razmišlja na drugačiji način koji će je osnažiti kako bi se oporavila i fizički i psihički.

U slučaju postojanja traume, prvi korak jeste rad na njoj.

Uz učenje drugačijeg načina razmišljanja, ukoliko je potrebno, sa klijentkinjom se prolazi i edukativni deo vezan za anatomiju polnih organa, faze uzbuđenja, orgazma, seksualne tehnike.

Sledeći korak jesu vežbe koje se često rade i u paru. Vežbe često podrazumevaju zabranu koitalne aktivnosti tokom rada. Ceo plan se pravi tako da je postepen i dobro struktuisan kroz rad na određenim zajedničkim zadacima. Cilj ovih vežbi je da se par uigra, bolje upozna, da se postepeno opuštaju i uživaju jedno u drugom. Takođe se radi i na komunikaciji kako bi oba partnera mogli da iskažu šta im prija ili ne prija tokom odnosa.

Ključ uspeha psihoterapije jeste uspostavaljanje zdravog odnosa prema sebi, svom telu i seksu.

(Photo by Jonathan Borba on pexels)

Da li je savet „Opusti se“ delotvoran?

Uticaj sredine, partnera, lekara ili sopstvenih misli o tome kako je dovoljno da se žena opusti su medveđa usluga u slučaju dispareunije i vaginizma. Kao što je rečeno, psihološki uzroci su mnogo dublji, nekada je potrebno vremena i da se dođe do uverenja koje dovode do bola i grčenja jer se on javlja kao posledica straha.

Saveti poput: Opusti se, Kroz vreme će ti biti lakše, Proćiće samo od sebe i sl. na ženu ne utiču motivišiće, nego je uvode u novi vrtlog misli o tome kako je neuspešna, beznadežnost (ako svakome uspeva, a meni još nije, onda mi nikada ni neće uspeti), nerealnih očekivanja od sebe ili partnera.

Umesto prihvatanja saveta poput navedenih i slično bolje je da klijentkinja razmisli kojim mislima se blokira i kako se oseća pred i tokom odnosa kako bi problem stvarno rešila.

Šta da radite ako imate bolne odnose, vaginizam ili dispareuniju?

  • Pričajte sa partnerom, odnosi ne bi trebalo da budu bolni.
  • Prvi korak u utvrđivanju toga šta bi moglo da bude jeste odlazak kod ginekologa kako bi se utvrdilo da li je problem ginekološke prirode. Može se desiti da vas ginekolog pošalje i kod drugih specijalista poput urologa kako bi se proverile određene stavke.
  • Korišćenje terapije koja je data od strane lekara.
  • Budite strpljivi.
  • Odlazak na psihoterapiju kako bi se žena osnažila, promenila stav prema seksu, radila na odnosu prema sebi, svom telu, partneru.

Literatura:

  1. Psychogenic Vaginismus And Dyspareunia:

https://drmichelnawfal.com/psychogenic-vaginismus-and-dyspareunia/

  1. Vaginismus: a review of the literature on the classification/diagnosis, etiology and treatment: https://journals.sagepub.com/doi/pdf/10.2217/WHE.10.46
  2. Painful sex and mental health have a surprising relationship:

https://mashable.com/article/painful-sex-mental-health-emotions-psychology

4. Naslovna fotografija: Polina Zimmerman from Pexels

 

 

 

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Opsesivna zaljubljenost

Opsesivna zaljubljenost

Za fenomen koji želimo ovde da opišemo u srpskom jeziku ne postoji precizan i široko prihvaćen naziv. Do skoro nije postojao ni u engleskom. Ne radi se ipak o nekoj „novotariji“. Reč je o fenomenu...