loader image

Fobije

nov 2, 2020 | O životu | 0 Komentara

Da li vas strah sprečava da radite stvari koje biste želeli da radite?

Skoro svako ima jedan ili više iracionalnih strahova, npr. od odlaska zubaru, od zmija i sl. Za većinu ljudi ovo nisu značajni strahovi. Ali kada ti strahovi postanu ozbiljni i budu propraćeni intenzivnom anksioznošću i ometaju svakodnevne životne aktivnosti, tada se nazivaju fobijama.

Specifična fobija je intenzivan i iracionalan strah od pojedinih situacija, objekata, mesta, aktivnosti ili živih bića, a koji  u realnosti predstavljaju malu ili nikakvu opasnost. Ono čega se osoba plaši, najčešće izbegava, ili podnosi sa izraženim teškoćama. Specifičnu fobiju karakteriše i anticipatorna anksioznost, koju osoba doživljava pre susreta sa fobičnim stimulusom. Takođe, tipično za fobiju je i da se opasnost preuveličava, a sopstveni kapaciteti za suočavanje sa strahom se umanjuju.

Ako imate fobiju najverovatnije shvatate da je vaš strah iracionalan, preteran i da se ponašate izbegavajuće, ali vam to ne pomaže u teškoćama koje imate. Samo razmišljanje o fobičnom stimulusu može da učini da postanete anksiozni. A samo izlaganje stvarima kojih se plašite može da bude preplavljujuće, te ih izbegavate koliko možete.  Ako recimo imate klaustrofobiju (strah od zatvorenog prostora), možete da odbijete neku jako dobru ponudu za posao, ako morate da se vozite lftom do kancelarije. Ili ako se plašite prelaska preko mosta, možete da vozite i 20 km više kako biste izbegli most. Često pretnja koju nosi fobični stimulus biva preuveličana. Recimo, prirodno je da se plašite režećeg dobermana, ali iracionalno je da se plašite prijateljski raspoložene pudlice na povocu, što bi bio slučaj ako imate fobiju od pasa.

 

Uzroci fobija

Specifične fobije se najčešće prvi put javljaju u ranom detinjstvu, u periodu od pete do dvanaeste godine. Međutim, početak fobije često varira u zavisnosti od tipa, recimo situacione fobije najčešće se prvi put javljaju u kasnoj adolescenciji ili u odraslom dobu.

Kao i kod mnogih anksioznih poremećaja, uzroci fobije se mogu tražiti u biološki i psihološki determinisanim faktorima. Međutim, nema mnogo istraživanja koja bi potkrepila nedvosmisleno da su fobije uzrokovane određenima biološkim faktorima (neurohemijski faktori, moždane strukture i dr).  Jedan od psiholoških modela je  behejvioralni model, odnosno teorija učenja uz uključivanje kognitivnih faktora.

Bihejvioralni pristup se bazira na tome da su fobije naučeno ponašanje. Pojava fobije se objašnjava traumatskim uslovljavanjem (klasičnim) ili učenjem po modelu, dok se održava operantnim uslovljavanjem. Klasično uslovljavanje podrazumeva da situacija koja je originalno bila neutralna počinje da izaziva strah ukoliko se jednom u njoj doživi jak napad panike. Učenje po modelu pretpostavlja da se posmatranjem i imitiranjem ponašanja neke bliske osobe, najčešće roditelja kao uzora, može se preuzeti i naučiti neko ponašanje. Dete može da razvije fobiju od životinja „preuzimanjem“ tog straha od roditelja. Operantno učenje je glavnii faktor povezan sa izbegavanjem fobičnih stimulusa. Ovaj tip učenja ponašanja podrazumeva da se neko ponašanje nagrađuje čime se ono potkrepljuje i održava. Ako osoba ima fobiju od lifta, susret sa liftom dovodi do jake anksioznosti, i ona izbegava da se vozi liftm što redukuje anksioznost i dovodi do osećanja rasterećenja. Iz toga razloga i ubuduće će izbegavati vožnju liftom, a to ponašanje izbegavanja se samo potkrepljuje i održava fobiju. Pored bihejvioralnih faktora i kognitivni faktori su odgovorni za nastanak i održavanje fobije. Ti faktori su uverenja da je opasnost veća nego što objektivno jeste i uverenje da niko neće pomoći i da osoba neće moći sama da se izboori sa fobijskom situacijom.

Fobije ne utiču značajno uvek  na svakodnevnu funkcionalnost. Na primer, ako imate fobiju od zmija i živite u gradu to neće značajno uticati na vaše aktivnosti, jer nećete najverovatnije naleteti na nju. S druge strane, ako imate agorafobiju, život u gradu može da postane otežan. Ako izbegavanje situacija, objekata i aktivnosti ometa normalno funkcionisanje i sprečava vas da obavljate i uživate u radnjama kao pre, onda je vreme da potražite stručnu pomoć.

 

Tretman fobije

Bihejvioralni tretman predstavlja Izlaganje fobičnom stimulusu. Pre samog izlaganja terapeut i klijent prave analizu faktora pojave i održavanja fobije.  U skladu sa tom analizom i postavljenim ciljevima tretmana, sačinjava se hijerarhijska lista ili „ lestvica straha“ (ređanje situacija od koje se najmanje plaši do one od koje se najviše plaši). Potom sledi izlaganje. Na početku uz prisustvo terapeuta, a kasnije i samostalno, i to hijerrhijski i postepeno. Ako neko ima fobiju od pasa, izlaganje bi moglo da se odvija po sledećim koracima.  Prvih deset koraka uključuju prisustvo terapeuta u situacijama izlaganja.

1. korak : Gledanje slike psa

2. korak: Gledanje videa sa psima

3. korak: Gledanje psa kroz prozor

4. korak: Gledanje preko puta ulice pasa na povocu

5. korak: Stajanje na pet metara od psa na povocu

6. korak: Stajanje pored psa na povocu

  1. korak: Maženje malog psa koga neko drži
  2. korak: Maženje većeg psa koga neko drži
  3. korak: Stajanje pored psa koji nije na povocu
  4. korak: Maženje psa koji nije na povocu
  5. korak: Klijent sam stoji pored psa bez povoca
  6. korak: Sve do samostalnog obavljanja aktivnosti sa psom (maženje, igranje i sl)

Ovakva terapijska seansa bi trebala da se izvodi strpljivo korak po korak. Tek kada se savlada jedna etapa trebalo bi da se pređe na sledeću. Jako je važno da klijent ostane u situaciji sve dok traje anksiznost. U suprotnom, klijent će steći utisak da je pobegao iz situacije ispred opasnosti i terapija neće biti uspešna. Da bi se postigli puni efekti tretmana, potrebno je da klijent samostalno praktikuje izlaganje svakog dana, po mogućnosti više puta dnevno.

Ovo su osnovni principi ekspozicije na kojima se zasnivaju bihejvioralne terapije svih specifičnih fobija. One mogu da uključuju izlaganje uživo, u imaginaciji, u virtuelnoj realnosti, a pokazale su se kao veoma efikasan terapijski metod. Farmakoterapija specifičnih fobija nije terapija izbora, jer ne pruža zadovoljavajuće rezultate.

 

Izvori: 1. https://www.helpguide.org/articles/anxiety/phobias-and-irrational-fears.htm

          2. M.Latas, Anksiozni poremećaji, teorija i praksa

 

Autor: Aleksandra Stamenković

Psiholog i REBT psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Strah od promene

Strah od promene

U životu ništa nije zagarantovano niti sigurno, ali je jedna stvar konstanta i ista za sve: sve se menja. Promena može biti zastrašujuća i možemo činiti sve da je izbegnemo, dok nam je život ne...