Emocionalna inteligencija na radnom mestu

Tokom dugogodišnjeg procesa obrazovanja, učitelji, nastavnici i profesori su pokušavali da nam pomognu da ovladamo određenim znanjima i veštinama. Kojim tačno znanjima i veštinama su nas učili zavisi od toga koju oblast smo odabrali i do kog nivoa obrazovanja smo stigli. Pretpostavljeni cilj tog procesa je bio formiranje stručnjaka – osobe koja je ovladala znanjima i veštinama iz date oblasti.

Ako pretpostavimo da smo obrazovanjem postali stručnjaci u određenoj oblasti, otkud onda toliko problema na poslu? Pa, otuda što smo ljudi. A šta to znači? Znači da osećamo!

(Photo by Athena Sandrini on Pexels)

Osećanja su osnovni deo ljudskog iskustva

Osećanja su sastavni i osnovni deo ljudskog iskustva. Kada govorimo o osećanjima, verovatno pomislite na ljubavne odnose ili neke značajne, ali retke, životne događaje. Da li pomislite na kancelariju? Verovatno ne.

Kada bi neki vanzemaljac imao uvid u naše romane i filmove, pomislio bi da mi provodimo većinu vremena zaljubljeni ili na drugi način preokupirani ljubavnim problemima. To ipak nije istina. Ogroman deo našeg vremena provodimo na poslu. I upravo na poslu doživljavamo sijaset osećanja koja boje našu svakodnevnicu, ali kojima kultura nije dala toliko značaja koliko ljubavnim osećanjima.

Nezaobilaznost osećanja na radnom mestu povlači za sobom značaj emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija je zanemarena u obrazovnom sistemu. Opis znanja i veština koje stručnjak iz određene oblasti treba da razvije nju ne uključuje. Ipak, od stepena razvijenosti emocionalne inteligencije zavisi i zadovoljstvo poslom pojedinačnog zaposlenog, kao i produktivnost čitavog tima.

(Photo by Edmond Dantès on Pexels)

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija nije novi koncept. Već par decenija ljudi razumeju njen značaj. Odnosi se na sposobnost osobe da prepozna, razume i upravlja svojim osećanjima, kao i osećanjima drugih u okruženju. Emocionalna inteligencija je ključna sposobnost za međuljudsku komunikaciju.

Prepoznato je da osobe sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju prednosti u razvoju karijere i da donose bolje rezultate svojim organizacijama. Drugim rečima, nije dovoljno da neko, ko radi među drugim ljudima, bude stručnjak iz svoje uže oblasti. Izuzetno je bitno da ima razvijenu emocionalnu inteligenciju, kako bi na optimalan način mogao da odgovori na zahteve rada.

Kada je organizacija pretežno sastavljena od kadra koji nema razvijenu emocionalnu inteligenciju, verovatno je da će dolaziti do raznih nepotrebnih problema. Takav kadar će imati poteškoća da upravlja svojim osećanjima. To rezultira ispoljavanjem neprimerenog ponašanja, bez ideje na koliko negativan način takvo ponašanje utiče na druge, kao i nam sam proces rada. To, naravno, dalje podstiče tuđe neprimereno ponašanje, dok se organizacija ne nađe u toksičnoj radnoj atmosferi.

(Photo by Karolina Kaboompics on Pexels)

Šta čini emocionalnu inteligenciju na radnom mestu?

Različiti autori navode različite karakteristike emocionalne inteligencije bitne za optimalno snalaženje na radnom mestu. Danijel Golman je izdvojio četiri, a kasnije je dodat još jedan element emocionalne inteligencije. Svaki od ovih pet elemenata je bitan za uspešno i zadovoljavajuće funkcionisanje na radnom mestu.

1. Svesnost o sebi – uključuje sposobnost da se prepoznaju sopstvena osećanja. Osobe sa visokom emocionalnom inteligencijom su u stanju da neposredno prate kako se osećaju, iz minuta u minut. Oni razumeju da osećanja veoma utiču na to kako ćemo da odgovorimo na određene situacije na radnom mestu. U nezgodnim i zahtevnim situacijama, nepažnja i ishitrena reakcija mogu da dovedu do brojnih nepovoljnih posledica. Svesnost o sebi takođe uključuje i poznavanje sopstvenih snaga i slabosti.

Svesnost o sebi na radnom mestu može da se unapredi na različite načine. Majndfulnes je jedan od načina.

(Photo by Karolina Kaboompics on Pexels)

Odnosi se na svesno i namerno usmeravanje pažnje na unutrašnji doživljaj. Upoznavanje suptilnih znakova emocionalne pobuđenosti, kao i razumevanje njihovih značenja, može da nam pomogne da lakše i adaptivnije funkcionišemo u kolektivu. Naše telo ima razvijeni i visoko sofisticirani osećajni aparat. Naše je da naučimo da ga koristimo.

2. Samoregulacija – odnosi se na sposobnost da ona osećanja koja smo prepoznali, sada na nekin način regulišemo. Osobe sa visoko razvijenom emocionalnom inteligencijom su u stanju da relativno dobro upravljaju svojim osećanjima i ponašanjem. Za njih se može reći da kontrolišu svoja osećanja, a ne da osećanja kontrolišu njih.

 Upravljanje svojim osećanjima u određenoj situaciji počinje pre same situacije. Nešto što najčešće ljude izbaci iz takta jeste neispunjeno očekivanje. Dobro je onda prepoznati i preispitati sopstvena očekivanja od sebe, od drugih, od posla, itd. Zapitajte se da li su vaša očekivanja realistična. Očekivanja bi trebalo prilagođavati realnosti, a ne obratno.

Emocionalno inteligentna osoba razume da mnoge stvari na radnom mestu nisu pod njenom kontrolom. Ono što znatno utiče na emocionalnu uznemirenost je uzaludni pokušaj da kontrolišemo ono što nije pod našom kontrolom. Postoje stvari koje možemo da promenimo i one koje moramo da prihvatimo onakvima kakve jesu. To zvuči očigledno, ali pokušajte da na svom radnom mestu prepoznate da li se uznemiravate i nečime što nije pod vašom kontrolom.

3. Empatija – biti empatičan znači razumeti kroz šta prolazi druga osoba. Pored razumevanja sopstvenih emocionalnih stanja, emocionalno inteligentna osoba ume da se stavi i u tuđe cipele. Empatija nam omogućava da „čitamo“ verbalne i neverbalne znakove naših kolega, što je od ključnog značaja za optimalno prilagođavanje timskom radu.

(Photo by Tirachard Kumtanom on Pexels)

Skloni smo da smatramo sebe izolovanim bićima, koja odlaze na posao i rade među drugim izolovanim bićima. Istina je ipak malo drugačija. Mi nismo izolovani od drugih. Naša osećanja utiču na naše postupke, ali i na osećanja i postupke drugih. Međusobnim uticajima se kreira određena zajednička atmosfera. Ta atmosfera može da bude podstičuća ili otežavajuća. Od ravijenosti empatije članova tima, zavisiće kakva će atmosfera u timu da bude.

4. Motivacija – različite stvari motivišu različite ljude. Motivaciju možemo grubo da podelimo na onu unutrašnju i onu spoljašnju. Spoljašnja motivacija se odnosi na motivisanost bogatstvom, slavom, moći, itd. U suštini, stvarima koje su van nas, a koje želimo da osvojimo. Na radnom mestu bi to bili zarada ili udovoljavanje drugima.

 Emocionalno inteligentna osoba se ne vodi spoljašnjim motivima. Ona ima razvijenu unutrašnju motivaciju. Motivisana je samim poslom koji radi, a ne samo onime što može da dobije za odrađeni posao. Poznato je pitanje: da li bismo se bavili određenim zanimanjem i kada bismo bili milioneri? Ako je odgovor potvrdan, to znači da imamo unutrašnju motivaciju za obavljanje tog posla. Sam posao nas ispunjava.

5. Socijalne veštine – nezaobilazni element rada u timu. Socijalne veštine se odnose na mnoge veštine koje koristimo kako bismo optimalno funkcionisali u organizaciji.

(Photo by Pavel Danilyuk on Pexels)

Neke od bitnih socijalnih veština su efektivna komunikacija, razrešavanje konflikta, aktivno slušanje, građenje odnosa, liderstvo, kooperativnost, itd.

Kako unaprediti emocionalnu inteligenciju?

 Emocionalna inteligencija može da se unapredi na nekoliko načina.

1. Vođenjem dnevnika – pokušajte da nakon svakog radnog dana (ili radne nedelje) zapišete u dnevnik kakvi su bili vaši sastanci, zadaci i interakcije sa kolegama. Da li su bili pozitivni ili negativni? Kako ste se osećali? Šta vam je prolazilo kroz glavu? Šta ste rekli ili uradili? Moguće je da ćete da uočite određene obrasce, koje kasnije možete da promenite.
2. Aktivnim slušanjem – slušajući druge, ne saznajemo samo o njima, već i o sebi. Emocionalna inteligencija se razvija kada zanemarimo distrakcije i pokušamo da saslušamo i razumemo drugu osobu. Ukoliko bolje razumemo tuđu poziciju, biće nam lakše da funkcionišemo u timu.
3. Majndfulnes – obratite pažnju na svoja osećanja. Pokušajte da prepoznate šta tačno osećate i povodom čega. Pokušajte da razumete šta određeno osećanje znači. Dobro poznavanje svog emocionalnog doživljaja pomaže boljem razumevanju tuđeg. Osoba, koja praktikuje majdfulnes, pristupa svakoj situaciji na poslu otvorenog uma – bez rigidnih očekivanja. Takav pristup joj omogućuje veću fleksibilnost u odgovoru na situaciju.
4. Edukativnim kursom ili treningom – postoje treninzni i kursevi kreirani sa ciljem da se pomogne participantima da razviju emocionalnu inteligenciju.
5. Psihoterapijom – tokom psihoterapije klijent uči da prepozna i razume svoja osećanja, ali i osećanja drugih.

(Photo by cottonbro studio on pexels)

Za kraj…

 Za razliku od usamljenog kovača ili pastira, koji su obavljali svoj posao pre 500 godina, za savremenog čoveka nije dovoljno da dobro obavlja tehnički deo svog posla. Neophodno je da bude sposoban da adekvatno funkcioniše u odnosu sa drugim ljudima. Emocionalna inteligencija je sposobnost koja se čini ključnom za uspešan i zadovoljavajući rad u većini savremenih zanimanja.

Izvori:

1. Emotional Intelligence in the Workplace: What You Should Know (leaders.com)
2. Naslovna fotografija: fauxels on pexels