Helikopter roditelji i posledice prezaštićivanja dece

dec 12, 2021 | O deci i roditeljstvu | 0 Komentara

Sve češće susrećemo „nemoćne“ roditelje za koje se čini kao da su izgubili kompas u vaspitavanju svoje dece. Poneti dolaskom bebe koja u prvim mesecima života zaista jeste bespomoćna bez brige roditelja, ne primećuju da je beba u nekom trenutku porasla i pored bazičnih, razvila još neke potrebe, kao što su potreba za strukturom, granicama i samostalnošću u obavljanju zadataka. Takvim roditeljima je teško da izađu na kraj sa svojom decom, jer su se u nekom momentu poveli idejom da je uloga dobrog roditelja da ugađa detetu i štiti ga od opasnosti. Tako imaju ideju da svoje dete usrećuju. Duboko su uvereni da su time ispunili svoj roditeljski zadatak. Istina je ipak drugačija.

Helikopter roditeljstvo

Helikopter roditelj je roditelj koji izuzetno vodi računa o iskustvima i problemima deteta ili dece, posebno u školi. Roditelji helikopteri, poput helikoptera, „lebde iznad glave“, nadgledajući svaki aspekt života svog deteta neprestano, uključujući i društvene interakcije

Profesor Ričard Mulendor sa Džordžija Univerziteta opisao je dolazak u naše živote mobilnog telefona kao faktora koji značajno doprinosi helikopter roditeljstvu—nazvavši mobilne telefone „najdužom pupčanom vrpcom na svetu”. Preko mobilnog telefona roditelj ne samo da može da prati kretanje svog deteta, već ima uvid u intimu i svaku aktivnost, kroz istoriju pretrage i prepisku deteta.

Prema nacionalnoj anketi iz 2019. o zdravlju dece koju je sprovela Dečija bolnica na Univerzitetu u Mičigenu, jedna četvrtina ispitanih roditelja priznaje da su oni sami glavna prepreka nezavisnosti svojih tinejdžera, jer ne odvajaju vreme ili trud da daju svom tinejdžeru više odgovornosti. Većina roditelja sa decom između 14 i 18 godina koji su priznali da bdiju nad decom, rekli da su to uradili zato što je bilo lakše da rade stvari umesto dece.

Zašto je prezaštićivanje dece problem?

Prezaštićujući roditelji ometaju dete u razvoju njegovih sposobnosti. Ako uzmemo u obzir da bi jedan od glavnih ciljeva svakog vaspitanja trebalo da bude samostalnost deteta, onda je lako zaključiti da je najveći problem prekomerne zaštite upravo nemogućnost dostizanja ovog cilja.

Deca uče iz svojih grešaka. Ako padnu dovoljan broj puta, postaće spretnija, ako vežbaju različite aktivnosti otkriće svoje skrivene talente, postaće sigurnija u sebe i samim tim ispunjenija. Izrašće u osobe koje izvor potvrde i prihvatanja pronalaze u sebi, a ne u drugima. Naše okruženje je često neizvesno, ne znamo šta možemo očekivati od drugih ljudi, ali sebi uvek možemo da se okrenemo. Deca čiji roditelji žure da urade sve umesto njih, rastu uplašena od sveta, verujući da je on jedno opasno mesto sa čijom nepredvidljivošću ona nisu u stanju da se nose. Da li zaista želite svom detetu da pošaljete poruku da je nesposobno?

Kako prepoznati helikopter roditelje?

Previše zaštitnički roditelji spadaju u prilično široku kategoriju roditeljstva; neki mogu biti vođeni strahom od povrede, dok se drugi mogu brinuti da njihova deca neće biti uspešna bez njihove stalne pažnje ili čak kontrole. Postoji nekoliko znakova prezaštićujućeg roditeljstva:

Kontrolisanje izbora („Mama zna šta je najbolje za tebe“)

Ako stalno donosite velike (a i male odluke) za svoje dete, bez dozvole da sami razmišljaju o opcijama, možda ste roditelj koji je previše zaštitnički nastrojen.

Ako vaše dete želi da proba nešto novo (poput sporta ili hobija), ali vi insistirate da se pridržava onoga što zna, ili onoga što vi želite, znači da ne uvažavate njegovu želju, pokazujete nepoverenje i pretpostavljate da znate bolje.

Važno je dati deci prostora da sami razmotre opcije. Naravno, možemo ih savetovati, ali na kraju, želimo da ohrabrimo našu decu da budu nezavisni mislioci sa sopstvenim mišljenjem.

(Photo by Kindel Media from Pexels)

Zaštita od neuspeha/patnje

Može biti primamljivo da uskočite i „spasite“ svoje dete od loše ocene ili povređenog ega, time što ćete raditi rad iz tehničkog u ponoć umesto njega ili time što ćete prekoreti njenu drugaricu zbog toga što je izabrala drugo dete za partnerku u plesu. Deca su otporna, ali samo ako im damo priliku da se oporave. Uspeh je sjajan, ali deca neće zaista napredovati, dok ne nauče da se nose sa neuspesima.

Preterano reagovanje na neuspehe

Ako ste besni zbog sporadične loše ocene ili užasnuti kada vaše dete bude odbijeno, morate duboko da udahnete i pustite to. Preterano reagovanje na povremene neuspehe ne pomaže vama ili vašem detetu da se prilagodite i rastete.

Strah od povrede

Padovi, prljanje i ogrebotine su deo detinjstva. Sve dok dete nije u životnoj opasnosti, trebalo bi da se ugrizete za jezik – i pustite dete da se igra i istražuje..

Intenzivan fokus na postignuće

Ako ste toliko fokusirani na dostignuća svog deteta, a ne odvajate vreme da proslavite uspehe i uživate u svakodnevnim sitnicama, vi (i potencijalno vaše dete) propuštate mnogo toga.

Možete zakazivati dodatne časove i upisivati dete na razne aktivnosti, ali fokusiranje isključivo na školu i merljiva postignuća može biti štetno za mentalno i emocionalno blagostanje vašeg deteta. Moramo pustiti našu decu da budu deca.

(photo by master1305 on freepik)

Velike nagrade i stroge kazne

Pribegavanje velikim nagradama da se deca motivišu i oštrim kaznama da se odvrate od loših ponašanja je još jedan znak prezaštićujućeg roditeljstva.

Bolje je za vaše dete bude motivisano sopstvenom željom, da ne zavisi od podmićivanja i da se ne plaši pretnji.

Posledice helikopter roditeljstva

Svi roditelji prave greške. Svi roditelji brinu o posledicama svog roditeljstva. Ne postoji jedan pravi način za roditeljstvo. Morate pratiti svoje dete i usaglašavati se sa njegovim temperamentom i potrebama.

Ipak, važno je identifikovati preterano zaštitničke tendencije, jer ovaj stil roditeljstva može imati trajne negativne posledice.

Kao posledicu prezaštićujućeg roditeljstva obično vidimo:

Nesnađenu decu (i odrasle osobe)

Roditelj koji je previše zaštitnički nastrojen može stvoriti dete koje nije spremno da se nosi sa onim što mu život nosi. Toliko su navikli da roditelj planira, odlučuje i rešava probleme, da mogu biti bespomoćni i pred manjim izazovima i velikim preprekama.

Decu koja lažu ili skrivaju informacije od odraslih

Ako se dete oseća ugušeno vašim (nepotrebnim) vođstvom i usmeravanjem, moglo bi da počne da laže. Ako dete pritiskate nerealnim očekivanja ili insistirate na strogim pravilima, dete može da laže ili skriva informacije da bi izbeglo ljutnju roditelja, kaznu ili odbacivanje („Mnogo mi je teško kada je tata razočaran kada dobijem trojku iz matematike, a toliko je vežbao sa mnom.“)

Zavisnu decu

Ako vaše dete uvek očekuje od vas da priskočite u pomoć, možda neće imati veru u sebe da u svakoj životnoj situaciji može da se snađe.

Ako radite sve za njih (od sređivanja sobe do domaćih zadataka), mogu početi da očekuju od vas da radite i druge stvari koje mogu, i treba, da rade sami. Umesto da se suoče sa novim izazovima, oni se zadovoljavaju da čekaju da drugi reše probleme.

Uplašenu decu

Ako sprečavate dete da radi stvari koje mogu imati negativne, ali bezopasne ishode, ono se može preterano plašiti pokušaja da radi nove stvari. Oni se mogu brinuti da će biti povređeni ili odbačeni, i na kraju će izbegavati nova iskustva.

Strah od života, životna nesnađenost i zavisnost idu ruku pod ruku i često su neodvojive posledice helikopter roditeljstva.

Decu koja su uvek u pravu

Deca koja su navikla da sve ide kao po loju, u nekom trenutku će uvideti da život nije uvek bajka. Posle prvog šoka, obično će nastaviti da insistiraju da zaslužuju stvari koje nisu zaradili, jer se osećaju posebno i smatraju da imaju veća prava od drugih. Roditelj svoje celokupne resurse usmerava na to da ispunjava detetu njegove želje, obasipa ga prekomernom pažnjom i na nesvesnom nivou šalje detetu pogrešne poruke o tome kako izgleda realnost. Deca odrastaju u uverenju da drugi postoje samo kako bi ispunjavali njihove želje, da su samo njihove želje bitne, nemaju razvijenu toleranciju na frustraciju, jer nisu navikla da bilo šta trpe ili odlažu. Vreme prolazi i deca odrastaju. Idu u školu, gde im je teško da sede tokom celog školskog časa, teško im je da prihvate koncept po kojem su jednaka kao i sva ostala deca… Odrastaju, pronalaze partnere, poslove i u tim situacijama ne umeju da uvaže potrebe drugih ljudi, niti izgrađuju zdrav odnos prema autoritetu, već uglavnom očekuju da drugi ljudi budu ti koji zadovoljavaju njihove potrebe.

(Rukovodstvo jedne beogradske osnovne škole je pre par godina dobilo zahtev majke da se početak časova u osnovnoj školi pomeri sa 8 na 9, jer je ćerki teško da ustaje rano i predstavlja za nju preveliki stres)

Šta možete da uradite ako se prepoznate u helikopter roditeljstvu?

Razgovarajte sa drugim roditeljima čiji vam se roditeljski stil dopada. Pitajte ih za njihove ideje i razmenite priče. Ipak, imajte na umu da ne postoji savršen roditelj, i nije svaki stil vaspitanja dobar za svako dete, i u svakoj situaciji.
Razgovarajte otvoreno sa svojim detetom, bez obzira na njegov uzrast. Budite otvoreni za ideje i voljni da čujete njegove želje — čak i ako se one razlikuju od vaših. Pokušajte da razumete njegov svet iz njegovih cipela.
Dajte sebi oduška. Kao roditelj koji bdi nad detetom, verovatno ste pod stresom i stalno brinete. Ako vaše dete eksperimentiše na igralištu ili u školi, dozvolite da se to dogodi i dozvolite da posledice slede. Zauzdajte svoj instinkt da kontrolišete stvari i vidite kako će vaše dete reagovati. Možda će vas iznenaditi.
Terapija može biti odličan način da pronađete bolje mehanizme za suočavanje sa problemom.

Roditelj kao uzor

Deca žele da liče na nas, identifikuju se sa nama i počinju da razvijaju iste karakterne osobine i slična ponašanja. Ovo je poznato i kao „učenje po modelu“. Deca preuzimaju stavove, vrednosti i ponašanja svog uzora. Da li ste se zapitali kakav uzor predstavljate svom detetu?

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

Ukoliko želimo da budemo dobri uzori svojoj deci, veoma je važno da osluškujemo i zbrinjavamo svoje sopstvene potrebe, pa i da rešavamo sopstvene probleme, pogotovo ako utiču na naš roditeljski stil.

Time svom detetu šaljete poruku da su odraslost i zrelost dobre stvari. Dete će želeti da preuzme odgovornost i postane samostalno, a time postižete glavni cilj vaspitanja.

Reference: