loader image

Zašto je zona komfora nekomforna?

apr 23, 2024 | O životu | 0 Komentara

Zonom komfora nazivamo određeno mentalno i emocionalno stanje. Stanje je karakterisano odsustvom izazova i novina, za koje osoba smatra da su previše uznemiravajući, stresni ili zahtevni.

Šta je zona komfora?

Ako se držimo poznatog i izvesnog, nemamo čega da se plašimo, zar ne? Mehanizam održavanja ovakvog stanja jeste izbegavanje. Šta se izbegava? Spolja gledano, izbegava se potraga za novim poslom, raskid nezadovoljavajućeg odnosa, preseljenje u novi grad, itd. Iznutra gledano, izbegavaju se sopstvena neprijatna osećanja, a pogotovo anksioznost.

(Photo by Rene Asmussen on Pexels)

Izlazak iz zone komfora smo svi već doživeli, i to na samom rođenju. Iz udobne simbioze, unutar majčine utrobe, izašli smo u novi, nepredvidivi i nepoznati svet. Tokom ranog detinjstva, sve je za nas bilo novo i izazovno, ali smo nekako imali poverenja. Istraživali smo i doživljavali svakodnevne izazove. Bilo je uspeha i neuspeha. Strah se često javljao, ali ne i strah od straha.

U kasnijim godinama, počeli smo da se plašimo ne samo različitih objekata i situacija, već i sopstvene reakcije na njih. Počeli smo da izbegavamo sopstvena osećanja. Tada smo nesvesno odlučili da je za nas bolje da održavamo status quo. Počeli smo izbegavanjem da gradimo zonu komfora.

(Photo by Zahra Talebizadeh on Pexels)

Kako gradimo zonu komfora?

Osoba koja živi u stanju koje nazivamo zonom komfora ima osećaj da je izgradila bezbedno utvrđenje, izvan čijih zidina se nalaze zastrašujuća stvorenja i događaji. Tamo, spolja, nalaze se pretnje.

Pretnje mogu da budu usmerene na sam osećaj komfora ili na sliku o sebi.

Kada osoba pretpostavlja pretnje po sopstveni osećaj komfora, verovatno gaji uverenja o nepodnošljivosti različitih izazova. Tada, na primer, misli da „ne bi mogla da podnese odbijanje na intervjuu za posao“, „da bi bilo preteško (a ne samo teško) da se snađe u novom gradu“ i „da ne bi preživela ako bi ostala bez partnera“. Ovakva uverenja su nerealistična, nelogična i nepomažuća. Mi možemo da podnesemo sve što nas ne ubije, ali ako određeni izazov smatramo nepodnošljivim, izbegavaćemo ga kao da je smrt.

S druge strane, kada osoba pretpostavlja pretnje po sliku o sebi, gaji uverenja da bi potencijalni neuspeh bio ultimativni dokaz o njenoj bezvrednosti. U tom slučaju može da misli „ako ne bih dobila taj posao, to bi značilo da sam totalni promašaj“ ili „ako bi me osoba koja mi se sviđa odbila, to bi značilo da je mene nemoguće voleti“. Ovakva uverenja su takođe nerealističa, nelogična i nepomažuća. Jedan neuspeh ne znači da smo bezvredni. Hiljadu neuspeha ne znači da smo bezvredni. Neuspeh samo dokazuje da smo pogrešiva i nesavršena ljudska bića, što svako od nas zaista i jeste.

(Photo by Vlada Karpovich on Pexels)

Neudobnost zone komfora

Zona komfora se čini udobnom, jer se zamišlja da su sa druge strane nepodnošljivi i po samu vrednost osobe preteći izazovi. Kada se, međutim, zapitate kako se osećate u zoni komfora, primetićete da se ne osećate lagodno i opušteno. Osećate diskomfor u zoni komfora. Zbog čega? Zbog toga što je konstantno izbegavanje diskomfora neprijatno stanje. Izbegavanje diskomfora = diskomfor.

Uzmimo primer anksioznosti. Osoba izbegava da pokrene određene promene u svom život jer oseća anksioznost povodom novih izazova i neizvesnosti. Izbegavanje anksioznosti povodom izazova i neizvesnosti je takođe motivisano anksioznošću. Osoba oseća anksioznost povodom sopstvene anksioznosti i želi da je izbegne. Stoga, stanje koje pokušava da izbegne jeste upravo ono stanje u kome se već nalazi. Zbog toga je zona komfora iluzija.

(Photo by Pixabay on Pexels)

Kako izaći iz zone komfora?

Verovatno ste čuli bezbroj saveta oko toga kako bi bilo dobro da već jednom izađete iz zone komfora. Međutim, podsećanje da je zona komfora iluzija i da je u stvari neprijatna, samo po sebi, ne pomaže.

Kada osobi predočimo da ona, u zoni komfora, već trpi diskomfor, ponovo se kod nje aktiviraju uverenja o nepodnošljivosti diskomfora i želja za begom, što je zaista mehanizam koji održava problem. Sada osoba vidi pretnje i unutar svog utvrđenja i želi da ih izbegne, i na taj način samo produžava problem.

Rešenje problema se nalazi u prepoznavanju da je diskomfor u životu nezaobilazan, ali da je podnošljiv. Izbegavanjem samo gradimo iluziju bezbednosti i izvesnosti, u svetu koji je neizbežno neizvestan. Pored toga, izolujemo sebe od života, u uzaludnom trudu da postignemo apsolutnu sigurnost. Umesto izbegavanja, rešenje je u izlaganju izazovima.

(Photo by Pavel Danilyuk on Pexels)

Zona komfora je samoispunjavajuće proročanstvo

U zoni komfora moguća je samo stagnacija. Potencijali osobe bivaju zaleđeni. Za osobu koja ne izlazi iz zone komfora zbog mogućih pretnji po sliku o sebi, na delu je samoispunjavajuće proročanstvo.

Kako to izgleda? Na primer, zamislimo osobu koja ne želi da rizikuje da traži bolji posao, jer misli da, ukoliko ne uspe da ga nađe, to će biti dokaz o njenoj suštinskoj nesposobnosti. Zbog toga ostaje na radnom mestu kojim nije zadovoljna i to uzima kao dokaz o sopstvenoj nesposobnosti.

Rešenje je u razdvajanju sopstvene vrednosti od uspeha i neuspeha, od prihvatanja i odbacivanja drugih. Mi smo ista pogrešiva i nesavršena ljudska bića, bilo da smo uspešni ili ne, prihvaćeni ili ne.

(Photo by Elvira Gibadullina on Pexels)

Za nekoga ko razume da je, na kraju krajeva, nemoguće u životu zaobići diskomfor, suočavanje sa njim ostaje jedina opcija. Ako osvestimo ovu činjenicu sami za sebe, dobro je da, pored toga, osvestimo i to da su životni izazovi retko kada nepodnošljivi. Oni jesu teški, zahtevni, ponekad dosadni, ali retko kada dovode do završetka života, što bi jedino i bilo dokaz da su nepodnošljivi. Pored toga, neko ko prihvata istinu da smo svi u suštini nesavršeni i pogrešivi, razumeće i da su greške i neuspesi takođe nezaobilazni. Pomislite, koliko ste puta pali pre nego što ste prohodali?

„Rizikuj i izlaži se“

Nakon razumevanja sledi rizikovanje i izlaganje. Najbolje u malim dozama. Za nekoga bi to bila potraga za partnerom ili novim poslom, za drugog odlazak kod lekara ili u teretanu, za trećeg nešto treće. Čuveni psiholog K.G. Jung je rekao: „Tamo gde je tvoj strah, tu se nalazi tvoj zadatak“. Prepoznajte svoje strahove, pogledajte ih u oči, i onda im priđite. Videćete da se zadovljstvo i rast nalaze iza njih.

Naslovna fotografija: Cottonbro studio on Pexels

Autor: Nikola Šašić

andragog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci