Stres na poslu: tiha pretnja našoj vezi

U današnje vreme posao je centar života mnogima od nas. Posao nam predstavlja osnovu za finansijsku stabilnost i sigurnost, kao i za lični razvoj vezan za karijerni put. Ipak, posao često utiče na naš lični život i zbog njega trpe porodične i partnerske veze. Stres i nesigurnosti koje su povezane sa našim poslom ponekad se prelivaju u naš lični prostor i tada na negativan način utiču na naše interakcije i povezanost sa ljudima koji su nam stvarno značajni.

(Photo by Magda Ehlers from Pexels)

Kako nam stres na poslu kvari veze?

„Približava se finalna prezentacija vezana za projekat koji mi je veoma važan. Ako ga odobre to će značiti dalji napredak u karijeri. Poslednjih mesec ipo dana radim od jutra do sutra, odsutna sam, umorna… Radujem se kad pomislim dokle sam stigla, ali… Zapostavljam sve kod kuće. On je krenuo da pridukuje kako me nema, a i kad sam tu kao da nisam tu. Umorna sam. Svađamo se. Sve je u neredu. Osećam se krivom. Stvarno ne znam kako dalje.“

Često čujemo kako je važno napraviti balans između privatnog i poslovnog života, naći ravnotežu. Ponekad to izgleda kao neostvarljiv cilj jer naši priorteti znaju da se menjaju iz dana u dan u zavisnosti od okolnosti. Ovo stvara dodatni pritisak pogotovo kada pokušavamo da ostvarimo sve i stignemo svuda.

Baš zbog ovakvih zahteva koji postavljamo sami sebi, a i onima u našoj okolini stres polako utiče na kvalitet naših veza i odnosa sa drugima. Partneri se polako odvajaju jedno od drugog, postaju odsutni i ne pričaju konstruktivno o tome šta se dešava.

„Više ne znam šta ću, dete je ponovo bolesno. Ona je otišla po njega i sad je kod kuće. Ja ne mogu da ostavim posao tek tako i budem sa detetom. Ovih dana ostajem i duže. Onda dođem kući i nemam ni dva minuta mira. Ona me gleda prekorno, pita zašto uvek mora ona da bude ta koja ostavlja sve. Ja nemam odgovor, ulazimo u još jednu svađu. Govori kako sam loš otac, loš muž. Kako me je baš briga za njih. Ja samo slušam, ne znam šta da kažem. Trudim se. Važno mi je i jedno i drugo. Čini mi se da svi samo traže nešto od mene, a niko me ne pita kako mi je i šta meni treba.“

(Photo by Olly from Pexels)

Emocionalna iscrpljenost zbog stresa na poslu i prelivanje na veze

Stalan stres dovodi do emocionalne iscprljenosti stanja u kom se osećamo isceđeno zbog naših obaveza. Osobe koje dožive emocionalnu iscrpljenost imaju osećaj kao da su zarobljene ili da nemaju kontrolu nad svojim životom.

Ovo stanje ostavlja svoj otisak i na odnose sa nama bliskima a kroz:

• Smanjen nivo strpljenja usled konstantog pritiska na poslu koji može da iscrpi naše emocionalne rezerve, zbog čega lakše planemo i manje smo tolerantni prema drugima, pogotovo onima do kojih nam je stalo,
• Povećana razdražljivost. Čak i male neprijatnosti mogu prerasti u velike svađe kako nivo stresa raste,
• Emocionalna distanca, jer počinjemo da se emocionalno povlačimo od voljenih, a istovremeno se osećamo neprihvaćeno i nehvaćeno od strane onih koje najviše volimo.

„Čini mi se kao da nemam podršku kod kuće. Radim dugo, umorna sam. Dođem kući samo želim da zatvorim oči i ćutim neko vreme. A tamo me dočeka buka i galama. Svi bi da pričaju, svi nešto traže od mene. Ja ne mogu, stvarno ne mogu da slušam, da razumem. Zašto niko ne razume mene koja dolazim tako umorna? Dođe mi da se pokupim i odem, ali to naravno ne radim, bilo bi suludo. Umesto toga planem i za najmanju sitnicu: neraspremljenu sobu, sudove u sudoperi ili još gore na stolu, veš koji je opran i dalje stoji u mašini. Izludim i pitam se zašto je sve tako, zašto ne mogu da shvate da sam i ja umorna i da mi treba da bude drugačije.

A posle svađe sledi ćutanje i po par dana. I loš san. I tako u krug.“

(Photo by Ketut Subiyanto from Pexels)

Fizički pokazatelji stresa i uticaj na vezu

Stres utiče na naše mentalno, ali isto tako i na fizičko zdravlje jer stres zapravo podrazumeva fizički odgovor organizma na stresnu situaciju. Na poslu takvih situacija ima dosta bilo da se radi u korporaciji i na poslovima sa kratkim rokovima, kao agent korisničke podrške ili u prodavnici.

Ti pokazatelji se najčešće javljaju kroz:

• Zdravstvene probleme: pokazatelji stresa kao što su glavobolje, nesanica i probavni problemi mogu opterećivati odnose, jer postajemo manje pažljivi prema potrebama druge osobe i skoncentrisani smo na sopstvene zdravstvene probleme. Ako nas ti problemi preokupiraju i na osnovu njih dajemo izgovore zašto nešto ne želimo da radimo partner kreće da se udaljava od nas.
• Smanjen libido: Stres može umanjiti seksualnu želju, što dovodi do problema u intimnosti u spavaćoj sobi. Preoptrećenost poslom i donošenjem posla kući, makar i samo u glavi, može da utiče na to nam da se sve vrti oko posla i zaboravljamo na sopstvene i partnerove želje,

(Photo by Rdne from Pexels)

Komunikacija više nije ono što je bila

„Ne možemo da pričamo kao nekad. Stalno razmišljam šta se dešava na poslu, da li sam nešto zaboravio da uradim, da li sam sve uradio kako treba. Teško mi je da se opustim kad nisam tamo. Nosim kompjuter kući, završavam nekad i posle ponoći. Poslovni telefon mi zvoni i nakon radnog vremena. A ona, ona pita kada ćemo da izađemo, da imamo dan za sebe. Na odmoru smo se posvađali jer sam poneo kompjuter i odgovarao na mail-ove. Ne shvata me, ja to moram. Pokušavam da joj objasnim, ali sad već nailazim na zid. Svađe su uvek iste kako ja ništa ne shvatam, mislim samo o poslu, ja, ja, ja, ja. Ne vidi koliko se žrtvujem i radim. Gde je tu shvatanje i prihvatanje sa njene strane. Sad već češće ćutimo nego što pričamo.“

Stres na poslu utiče i na komunikaciju sa nama značajnijm ljudima koji se osećaju zapostavljeno i pokušavaju da nađu način da dođu do nas i objasne nam njihove potrebe.

Ovi problemi u komunikaciji dovode do:

• Manje kvalitetnog vremena koje provodimo sa drugima pošto prekovremeni rad može ograničiti vreme koje provodimo sa voljenima, ometajući smislenu komunikaciju i vezu.
• Svađalačko ponašanje jer stres može da nas dovode do toga da sa drugim osobama imamo odbrambeni stil komunikacije i budemo manje prijemčivi za povratne informacije. Ovo dovodi do čestih svađa.

(Photo by Punttim from Pexels)

Stres i nesigurnost – kombinacija iz koje je teško izvući se

Kada smo na poslu nesigurni, a nivo stresa je visok, često nam je teško da se lako izvučemo iz situacije i sagledamo je objektivno. Nesigurnosti utiču na sliku o sebi, zamagljuju nam vid, dovode do emocionalnih blokada.

U tim situacijama, koje mogu da se dešavaju samo na poslu, osoba se često oseća frustrirano i anksiozno, vrti se u krug i ne može da nađe način kako da ga prekine. Kako nivo anksioznosti raste tako ova nesigurnost počinje da se preliva i na odnose u privatnom životu.

Osim već spomenutih efekata na veze sa drugim ljudima, smanjeno samopouzdanje i narušena slika o sebi može da se prelije iz poslovnog i u privatnu sferu života. Tada tražimo od partnera, porodice, stalnu potvrdu sopstvene vrednosti. Ovakvo ponašanje vodi do veza u kojima smo zavisni od drugih ljudi i njihovog mišljenja. To može da bude emotivno iscrpljujuće kako za nas tako i za partnera.

(Photo by Energepic-com  from Pexels)

Koje misli nas najčešće muče na relaciji posao – privatni život

Stresori dovode do stresa, a jedan od načina da smanjimo nivo stresa jeste da se distanciramo iz situacije i probamo da nađemo drugo rešenje, da demistifikujemo sve što nas koči. Da bismo to mogli da uradimo važno je da znamo šta mi zapravo zahtevamo od sebe ili drugih i koliko su ti zahtevi realni.

Primeri tih zahteva su:

Ja moram uvek sve perfektno da završim na poslu.

Imam previše toga, sve moram da uradim, neću stići.

Moram da stignem da uradim sve i da budem dobar partner/partnerka da svima ispunim želje.

Ako ne uspem u poslu i privatnom životu ja sam niko i ništa.

Moram da stignem sve i svuda.

Ako zakasnim i ne stignem sve to dokazuje da ništa ne vredim.

Niko me ne razume, ne vidi moj trud ni na poslu ni kod kuće. Oni su svi neuviđavni…

Probajte da primetite sopstveni obrazac razmišljanja, nađite šta mislite da morate, smete, ne smete, kako vrednujete sebe, druge. Kada ga nađete razmislite koliko vam taj način razmišljanja pomaže da rešite bilo koji problem, a koliko vas blokira u tome.

(Photo by Robin Mitchell from Pexels)

Kako stres utiče na nama bliske osobe

Stres na poslu može imati značajan uticaj na „drugu stranu“, bilo da je to partner, porodica ili bliski prijatelji koji dele vaš lični život. Ovde ćemo predočiti neke primere  kako  to može uticati na njih:

• Prelivanje sa posla na kuću što stvara napetu atmosferu koju i druga polovina oseća
• Zbog iritabilnosti voljeni mogu da se osećaju kao da moraju da „hodaju po jajima“ kako bi izbegli sukobe
• Zapostavljenost i osećaj kao da su nisko na listi prioriteta, da su zanemareni i potcenjeni
• Nedostatak bliskosti jer partner može da se oseća kao da se udaljavate od njega, a samim tim i on da počne da se udaljava od vas
• Uticaj na decu, ako ih imate, jer i deca osećaju emocije roditelja bilo da je u pitanju anksioznost ili napetost. Ovo ima uticaja i na njih i njihovo mentalno zdravlje
• Negativno učenje po modelu pošto način na koji mi odgovaramo na stresne situacije može da posluži i drugima da počnu da to rade na isti način.

(Photo by Cottonbro from Pexels)

Šta uraditi kako bi nama i našim voljenim bilo lakše?

Potrebo je početi od sebe i promeniti svoja ponašanja, odnos prema poslu i stresnim situacijama na njemu. Naše promene uticaće i na kvalitet veze sa bližnjima.

1. Postavite granice:
   • definišite sopstveno radno vreme i držite ga se
   • napravite prioritete
   • delegirajte
   • recite ne
   • završite posao u radno vreme i ne donosite ga kući.
2. Komunicirajte sa voljenima, podelite sa njima svoje brige, nesigurnosti. Aktivno slušajte ono što vam voljeni govore. Budite fleksibilni: zajedno pričajte o prioritetima i tome šta vam je važno.
3. Planirajte kvalitetno vreme koje ćete provesti sa voljenima:
   • dogovorite unapred vreme koje ćete kvalitetno da provedete zajedno negde van kuće,
   • imajte na umu i planiranje porodičnih aktivnosti u kojima ćete aktivno učestvovati
   • budite prisutni tokom zajedničkih aktivnosti i fizički i psihički.
4. Vodite računa o sebi: spavajte, naučite kako da se ponašate i lakše izađete iz stresnih situacija, usvojite zdrave navike (ishrane, fizičke aktivnosti…)
5. Ako se osetite zaglavljeno potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje bilo sami ili zajedno sa partnerom kako biste međusobno mogli da se menjate i prođete kroz stresni period zajedno.

 

Naslovna fotografija: Rene Terp on pexels