loader image

Stilovi komunikacije

sep 5, 2020 | O životu | 0 Komentara

 

Osnov svih međuljudskih odnosa je komunikacija.

Ne postoji način da živimo sa ljudima i među ljudima, a da ne komuniciramo. Život je neodvojiv od komunikacije, pa čak i razmišljanje, spada u komunikaciju sa samim sobom. Komunikacija se ne vezuje isključivo za reči (verbalna komunikacija), već i za položaj i pokret tela (neverbalna komunikacija). Kad ignorišemo nekog šaljemo poruku – i tada komuniciramo.

 

Stilovi komunikacije

Sem asertivnog, postoje tri osnovna stila komunikacije: pasivan, agresivan i pasivno-agresivan.

Svako je sposoban da se ponaša pasivno ili agresivno, ali većina ljudi ima tendenciju ka jednom stilu ponašanja, iako je on svakako uslovljen time sa kime komunicirate i u kakvoj situaciji. Isto tako, svi imamo sposobnost da budemo asertivni, ali ipak asertvino ponašanje moramo više učiti i uvežbavati nego druge oblike ponašanja. Moguće je da ćete shvatiti da vam je lakše da budete asertivni sa svojim partnerom nego sa šefom, ili obrnuto. Ali bez obzira da li vam je lakše ili ne, asertivni odgovor će uvek biti bolji za vas i vaš odnos sa drugom osobom.

 

Šta karakteriše agresivnu komunikaciju?

Agresivan stil komunikacije karakteriše slobodno izražavanje misli, osećanja i uverenja, ali na način koji ugrožava prava druge osobe, koji je neadekvatan i često neiskren. Agresivnošću ljudi teže da uspostave kontrolu nad situacijom, demonstriraju moć, dominiraju i postignu pobedu nad drugom osobom. Ljudi koji su skloni agresivnom reagovanju često misle da je agresija jedini način na koji se može ostvariti neki cilj ili dopreti do druge osobe. Često su u prošlosti dobili potkrepljenja za svoje agresivno reagovanje i ne znaju kako bi drugačije mogli da se ponašaju. Agresivna ponašanja uključuju: zahtevanje i naređivanje (umesto dogovaranja), optuživanje drugih ljudi, vređanje, kritikovanje njihove ličnosti, a ne ponašanja, ignorisanje, požurivanje bez potrebe. Ljudi koji su navikli da komuniciraju agresivno najčešće ne priznaju svoje greške, u komunikaciji sa drugima ne slušaju šta drugi govore, prekidaju, govore glasno i agresivnije gestikuliraju. Svojim ponašanjem drugima šalju poruku da ih ne interesuje šta drugi misle, žele ili osećaju i da im je jedino bitno da ostvare ono što je njihov cilj. Takvo ponašanje proističe iz nejednakog vrednovanja sebe i drugih, gde se drugi posmatra kao manje važan.

Agresivnost ima svoje posledice. Dugotrajna agresivnost može uzrokovati i fizičke tegobe. Osoba sklona agresivnom reagovanju očekuje neprijateljski stav drugih, zbog čega je stalno na oprezu. Nastrojena je takmičarski, a teško prepoznaje pozitivne osobine kod drugih, već je više usmerena na kritiku. Zbog toga teško ostvaruje bliske odnose sa drugima i ljudi je često izbegavaju. Iako je u zapadnoj kulturi dominantan stav često viđen kao poželjan, on nepovoljno utiče na kvalitet odnosa između ljudi i na duže staze ne daje dobre rezultate.

 

Šta karakteriše pasivan stil komunikacije?

Pasivna osoba ne poštuje svoje potrebe i želje, i ne doživljava sebe kao vrednu. Ne iznosi jasno svoje mišljenje, niti se zauzima za svoje ciljeve. Radi stvari za druge koje ne želi da radi, jer ima teškoće da postavi granice i kaže “Ne”. U komunikaciji je nesigurna i anksiozna. Često nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke, već dozvoljava drugima da preuzmu odgovornost za nju, da je vode i donose odluke umesto nje. Pasivan stil komunikacije karakteriše izbegavanje konflikta po svaku cenu, zbog jake potrebe da se udovolji drugima i da im se dopadne, kao i izbegne neprijatnost. Kada se ponašate pasivno sebe nipodaštavate i osećate se inferiorno u odnosu na druge. Vrlo brzo priznajete grešku, stalno se izvinjavate, trudite se da budete neupadljivi u razgovoru. Pasivna osoba svojim ponašanjem poručuje da su drugi ljudi (njihove potrebe, želje, ciljevi, mišljenja, osećanja) važniji od nje, i da ne treba da je uzmu u obzir. Kada ljudi naviknu da sve olako prihvatate i da se nikada ne žalite, postajete preopterećeni zadacima svojih kolega i zahtevima nadređenih ili prijatelja. To vodi iscrpljenosti i frustriranosti. Ljudi koji su navikli da se ponašaju pasivno često se osećaju neadekvatno, skloni su osećanju krivice ili kajanju. Oni ne prave razliku između pasivnosti i ljubaznosti, i smatraju da su ljudi koji se zauzimaju za sebe sebični i neljubazni, što je takođe pogrešno uverenje.

Najčešći uzrok pasivnog ponašanja je nisko samopouzdanje i samopoštovanje, ali i samo pasivno ponašanje nadalje urušava vašu sliku o sebi i problem samovrednovanja dodatno pogoršava. Pasivnost narušava vaš integritet.  Dugotrajna pasivnost može uzrokovati fizičke tegobe, kao što su glavobolje, bolovi u leđima, želucu, ali i probleme sa mentalnim zdravljem, kao što su stalna napetost, anksioznost i depresija.

Određene uloge su povezane sa neasertivnim ponašanjem.  Na primer, niže radne pozicije ili tradicionalna uloga žene. Stereotipno, žene su viđene kao pasivne, dok se od muškaraca očekuje da budu agresivniji.

 

Pasivno-agresivni stil komunikacije

Ovaj stil je kombinacija prethodna dva, u smislu da osoba ne izražava jasno ono što želi, i ne zauzima se za sebe otvoreno, ali sa druge strane ponaša se agresivno prikriven, indirektan način. Često ima sarkastične i ironične primedbe. Ne iznosi svoje mišljenje javno, ali je sklona spletkarenju, tračarenju, prevarama. Oseća se kao žrtva drugih ljudi i njihovih postupaka. Očekuje da će drugi pročitati ili shvatiti šta ona želi na osnovu njenog durenja ili negativističkog ponašanja. Često ignoriše druge. Kada mišljenja i osećanja nisu jasno izneta, to često vodi manipulisanju drugima, kako bi se postigli željeni ishodi. Manipulacija je pritajeni oblik agresije, a i humor se može koristiti agresivno, naročito kada je u pitanju sarkazam i kada je humor usmeren na ličnost osobe. Pasivno-agresivne osobe često “zaborave” da urade nešto, ispune dogovor, ili radni zadatak, a u stvari na taj način pružaju optor. U komunikaciji sa njima često budete zbunjeni i nije vam jasno šta zapravo žele.

 

Šta je asertivnost?

Biti asertivan zapravo znači biti sposoban da se zauzmeš za svoja prava na miran i pozitivan način, bez agresivnosti ili pasivnog prihvatanja onoga što ne smatraš za ispravno.

Asertivnost podrazumeva jasno, direktno i otvoreno ispoljavanje svojih mišljenja, osećanja, želja i potreba, ali na način koji je adekvatan i uvažava drugu osobu i ne ugrožava njena prava. Asertivne osobe mogu preneti svoju poruku bez uznemiravanaj drugih ljudi i bez da se one same uznemire. Važno je istaći da ako ste asertivni uvek poštujete mišljenja, osećanja i uverenja drugih ljudi, ali to ne mora da znači da se sa njima uvek nužno i slažete. Asertacija samim tim uključuje dve vrste poštovanja, samopoštovanje i poštovanje drugih.

To je vrsta samopotvrđujućeg ponašanja, putem koga osoba čuva svoje granice i dostojanstvo u situacijama kada postoji realna opasnost da bude izmanipulisana, zloupotrebljena ili iskorišćena.

Osnova svih asertivnih treninga je savladavanje zauzimanja za sebe na socijalno prihvatljiv način, kroz tehnike koje se mogu naučiti. Neki ljudi veruju da su pasivni ili agresivni po prirodi, odnosno da su bili rođeni sa određenim osobinama i da ne mogi mnogo uraditi povodom toga. To je pogrešno uverenje, jer svoje ponašanje uvek možete izmeniti ili korigovati bar do nekog stepena, bez obzira na urođene tendencije.

 

Šta kada se drugi ne ponašaju asertivno?

Možete osećati poriv da odgovorite pasivno ili agresivo na tuđe pasivno ili agresivno ponašanje. To je naročito slučaj kada se razljutite. Međutim, ako želite da negujete dobre odnose sa drugima i prepoznali ste vrednost asertivnosti ovo su preporuke za adekvatnije reagovanje na pasivno i agresivno ponašanje.

Kako da pomognete osobama koje se ponašaju pasivno?

Ljudi se često ponašaju pasivno zbog niskog samopouzdanja i samovrednovanja. Kada se ponašate asertivo cilj vam je da drugoj osobi stavite do znanja da njen doprinos cenite, čime joj možete podići samopouzdanje.  Zapamtite da je moguće ceniti nečiji doprinos bez da se obavezno složite sa njim. Takođe, možemo podsticati druge da jasnije ispoljavaju svoje ideje i osećanja, budu otvoreni u pogledu njih, i ne osećaju pritisak da kažu nešto što ne misle. Asertivnost kod drugih ljudi podstičemo tako što koristimo interpersonalne veštine kao što su: slušanje, postavljanje pitanja, refleksija i pojašnjavanje (klarifikacija).

Načini na koje demonstrirate da vrednujete doprinos druge osobe:

– Postavljajte otvorena pitanja, pitajte ih za mišljenje, uključite ih u diskusiju u grupnim situacijama.

– Slušajte šta neko ima da kaže, pokažite zainteresovanost za ono što neko govori, ako je potrebno zamolite ih za dodatno objašnjenje pre nego što odgovorite. Koristite odgovarajuće verbalne i neverbalne znake kao što je klimanje glavom, smeškanje, kontakt pogledom i podržavajući govor.

– Nemojte preuzeti odgovornost za donošenje odluka koje treba da budu zajedničke. Umesto toga podržite druge da doprinesu diskusiji. Što osoba više može da doprinese i oseća da je njen doprinos cenjen, osećaće se više vredno.

 

Kako da se nosite sa agresivnim ponašanjem?

Potrebna je dobra samokontrola kako biste izbegli defanzivnost ili agresivno reagovanje kada je neko agresivan prema vama (agresivno se odnosi na verbalnu i neverbalnu komunikaciju, ne i na fizičku agresiju).

Glavne strategije u suočavanju sa agresivnim ponašanjem su:

– Održite samokontrolu. Iako ljutnja nekada može biti pozitivna sila, odgovaranje na isti ljutit način neće dovesti do redukovanja agresije. Ako je moguće, dajte sebi malo vremena da razmislite o problemu pre nego što uđete u diskusiju. Možete reći nešto tipa: “Potrebno mi je vreme da razmislim o ovome” ili “Možemo li o tome razgovarati sutra kada budemo imali više vremena”. Kada napravite pauzu izbegavate automatski odgovor, koji je odbramben ili agresivan.

– Zapamtite da drugi ljudi imaju pravo na svoja osećanja, uključujući i ljutnju. Prepoznajte njihova osećanja. Na primer, možete reći: “Vidim da te je ovo vrlo uznemirilo i da si ljut/a zbog toga”. Pokažite empatiju za druge, i to kako se osećaju.

– Pokušajte da izbegnete svađu i pronađete oblast u kojoj se slažete sa drugom osobom, pre nego što se fokusirate na neslaganje. Pozovite drugu osobu da zajedno pronađete rešenje.

Sve ovo treba da vodi deeskaliranju situacije i rezultira u pozitivnijoj i efikasnijoj komunikaciji.

 

 

Literatura: Materijali za trenere asertivnosti koje je kreirala Danijela Živančević

Autor: Milica Nenadović

Psiholog i TA psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci

Alkohol i depresija

Alkohol i depresija

Opšte je poznato da je depresija povezana sa upotrebom alkohola, ali se priča o tome često pretvori u debatu „šta je starije, kokoška ili jaje?“. Da li alkohol uzrokuje depresiju ili su depresivni...

Zavisnost od interneta

Zavisnost od interneta

Internet je portal putem kojeg pristupamo različitim aktivnostima i uslugama: igrama (npr. onlajn oblici igara na sreću, kockanje), radu (pristup mrežnim resursima, preuzimanje softvera, slanje...