Sezonski afektivni poremećaj: zimska depresija

Mnoge osobe imaju kratke periode kada se osećaju tužno ili se ne osećaju kao inače. Ponekad ove promene raspoloženja počinju i završavaju se kada se promene godišnja doba. Pa tako, ljudi mogu početi da se osećaju „snuždeno“ kada dani postanu kraći, u jesen i zimu (što se često naziva „zimski bluz“), a zatim se osećaju bolje u proleće, kada je dan duži.

U nekim slučajevima, ove promene raspoloženja su ozbiljnije i remete svakodnevno funkcionisanje.

(Photo by Joshua Rawson-Harris on Unsplash)

Šta je sezonski afektivni poremećaj?

Sezonski afektivni poremećaj poznat je i kao „zimska depresija”, a nazivaju ga i „reakcija na prezimljavanje” (hibernation response).

Radi se o vrsti depresije koja je povezana sa promenama godišnjih doba – počinje i završava se otprilike u isto vreme svake godine.

Najčešće simptomi počinju u jesen, nastavljaju se tokom zimskih meseci i povlače se tokom proleća i leta. Ovo je poznato kao zimska depresija. Retko se dešava da simptomi počnu tokom proleća ili ranog leta i da se povlače tokom jesenjih i zimskih meseci. To je poznato kao letnja depresija. Na početku simptomi mogu biti blagi, a onda postaju ozbiljniji kako sezona odmiče.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Koji su simptomi sezonskog afektivnog poremećaja?

Ovaj poremećaj se smatra vrstom depresije, a ne zasebnom kategorijom, iako postoje zalaganja za to, zbog njegovih neurobioloških specifičnosti. Ovu vrstu depresije karakteriše ponavljajući sezonski obrazac, sa simptomima koji traju oko 4, 5 meseci godišnje (na primer, tokom jeseni i zime), i potpuno povlačenje simptoma tokom drugog perioda godine (na primer, tokom proleća i leta).

Prema tome, simptomi ovog poremećaja uključuju one koji su inače povezani sa depresijom i neke specifične simptome koji se razlikuju u zavisnosti da li se poremećaj javlja tokom zime ili leta. Neće svaka osoba sa ovim poremećajem imati sve navedene simptome.

Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja, uobičajeni za depresiju:

• Osoba se oseća bezvoljno, tužno ili potišteno veći deo dana, skoro svaki dan;
• Nema interesovanja za aktivnosti u kojima je nekada uživala i koje su joj prijale;
• Nema energiju i oseća se tromo;
• Ima problema sa spavanjem;
• Doživljava promene u apetitu i težini;
• Ima smanjenu seksualnu želju;
• Ima poteškoće sa koncentracijom;
• Oseća se beznadežno, ima osećaj bezvrednosti ili krivice;
• Ima suicidne misli.

Pored navedenih simptoma, mogu se javiti i određeni simptomi specifični za sezonski afektivni poremećaj, koji se javlja tokom jeseni i zime:

• Preterano spavanje (hipersomnija);
• Promene apetita, posebno žudnja za hranom bogatom ugljenim hidratima, prejedanje;
• Dobijanje na telesnoj težini;
• Socijalno povlačenje („hibernacija“).

(Preuzeto sa Pinteresta)

Simptomi karakteristični za sezonski afektivni poremećaj, koji se javlja tokom proleća i leta:

• Problemi sa spavanjem (nesanica);
• Slab apetit;
• Gubitak telesne težine;
• Nemir, uznemirenost ili anksioznost;
• Povećana razdražljivost.

Uzroci zimske depresije

Sezonski afektivni poremećaj nastaje usled nedostatka bele svetlosti tokom kratkih zimskih dana i provođenja dosta vremena u zatvorenim prostorijama. Bela svetlost i dužina vremena tokom koje smo joj izloženi, utiču na nivo melatonina i serotonina.

Serotonin i melatonin su hormoni koji funkcionišu zajedno i utiču na nivo energije, raspoloženje, jačinu bola, ciklus budnost-spavanje i sposobnost da kontrolišemo sopstvenu telesnu težinu. Melatonin je hormon koji čini da se osećamo pospano. Luči se skoro isključivo noću, dok svetlosni impulsi inhibiraju njegovo lučenje. Kod osoba sa ovim poremećajem telo proizvodi previše melatonina, zbog čega se osećaju pospano i bez energije. Takođe, smanjena sunčeva svetlost, tokom kratkih dana i dugih zimskih noći, može izazvati pad serotonina – supstanca u mozgu koja utiče na raspoloženje, apetit i san, što je povezano sa osećanjem depresivnosti.

(Photo by Sofia Alejandra on Pexels)

Ko može razviti ovaj poremećaj?

Utvrđeno je da oko 6% populacije pati od ovog poremećaja, dok se kod još 16% javlja  mrzovolja tokom zimskih meseci. Ovaj poremećaj se češće javlja kod onih koji žive u severnim krajevima sveta, gde su duže zimske noći. Žena tri puta češće oboljevaju nego muškarci. Utvrđeno je da učestalost poremećaja raste među ženama po izlasku iz puberteta, a opada nakon prestanka menstrualnog ciklusa. Takođe je nađena veza sa pogoršanjem PMS simptoma. U većini slučajeva počinje u mladosti.

Češći je kod osoba koje imaju major depresiju ili bipolarni poremećaj. Pored toga, ljudi sa ovim poremećajem imaju tendenciju da ispoljavaju druge mentalne poremećaje, kao što su poremećaj pažnje/hiperaktivnost, poremećaj ishrane, panični poremećaj ili neki drugi anksiozni poremećaj.

Takođe, u većem riziku su osobe koje imaju nizak nivo vitamina D. Vitamin D se proizvodi kada je koža izložena sunčevoj svetlosti i pomaže u povećanju aktivnosti serotonina. Nedostatak sunčeve svetlosti i nedovoljno unošenje vitamina D iz hrane i drugih izvora dovode do njegovog deficita.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Kada je vreme da se javite za pomoć?

Normalno je da svi nekada imaju dane kada se osećaju loše, naročito kada su dani kraći, vreme tmurno, temperature niske i kada smo veći deo dana u zatvorenim prostorijama. Ali, ako se osećate loše duže vreme, ako to remeti vaše svakodnevno funkcionisanje i ne možete da se motivišete da radite aktivnosti u kojima inače uživate, potražite stručnu pomoć. Ovo je naročito važno ukoliko su vam se obrasci spavanja i apetit promenili, ukoliko se okrećete alkoholu radi utehe i opuštanja, ili ako osećate da je budućnost beznadežna i imate suicidne misli.

(Photo by Emily Leake on Unsplash)

Kako se leči sezonski afektivni poremećaj?

Postoji više tretmana, koji se mogu primenjivati samostalno ili u kombinaciji:

• Terapija svetlom
• Psihoterapija
• Farmakoterapija – antidepresivi
• Vitamin D

 

Terapija svetlom

Izlaganje beloj svetlosti kako bi se nadoknadio nedostatak sunčeve svetlosti, u mesecima kada su dani kraći, dokazano je efikasan metod u tretmanu ovog poremećaja.

Postoje specijalne svetlosne kutije (light box) koje su konstruisane tako da emituju 10,000 lux-a (mera osvetljenja). Osoba bi trebalo da sedi okrenuta licem prema kutiji svakodnevno, tokom određenog vremenskog perioda. Terapijske doze kreću se od 2,500 do 10,000 luksa, što 10 do 40 puta jače od osvetljenja u zatvorenoj prostoriji. Trajanje izlaganja varira od 15 minuta do 2 sata dnevno. Što je veći intenzitet svetlosti, to je potrebno kraće izlaganje beloj svetlosti. Najefikasnije je izlaganje svetlosti tokom jutarnjih časova. Simptomi se smanjuju 3. ili 4. dana od početka tretmana, a u potpunosti iščezavaju za 2 nedelje. Nestanak simptoma traje onoliko dugo koliko je osoba na tretmanu. Procedura se prekida početkom proleća.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Utvrđeno je da se najbolji rezultati postižu ukoliko se svetlosna kutija primenjuje u određeno vreme, u zavisnosti od vrste poremećaja cirkadijalnog ritma. Većina osoba koje pate od sezonskog afektivnog poremećaja imaju izmenjen obrazac budnost-spavanje i izmenjen nivo melatonina, koji se mogu regulisati primenom bele svetlosti.

Osobe koje pate od zimske depresije manifestuju dve vrste pomaka u obrascu spavanja: pomeranje spavanja unapred i unazad. Oko 80% tih pacijenata imaju odloženo spavanje. Kod tih osoba, sinteza melatonina i periodi spavanja pomereni su kasnije tokom noći, a protežu se tokom prepodnevnih sati. Te osobe imaju probleme sa buđenjem i često se ne razbude potpuno, čak i kada spavaju duže nego uobičajeno. Ukoliko postoji takva promena obrasca spavanja preporučuje se izlaganje svetlosti u jutarnjim satima, nakon buđenja. Prevremeno uspavljivanje javlja se kod 20% pacijenata. Osoba se oseća dobro tokom jutarnjih sati, postepeno se umara da bi otišla na spavanje nekoliko sati ranije nego što je to uobičajeno. U tom slučaju, terapija svetlom sprovodi se tokom ranih do kasnih poslepodnevnih časova.

Psihoterapija

Najefikasnija je Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT), koja ima za cilj da pomogne ljudima da nauče da se nose sa teškim situacijama. Fokusirana je na promenu načina razmišljanja (npr. o zimskoj sezoni). Takođe, ovaj modalitet psihoterapije kao intervenciju koristi bihejvioralnu aktivaciju, koja pomaže osobama da identifikuju i da se angažuju u aktivnostima koje im prijaju, u zatvorenom ili otvorenom prostoru, kako bi se borile protiv gubitka interesovanja koji obično doživljavaju zimi.

Upoređivana je efikasnost kognitivno bihejvioralne i svetlosne terapije i utvrđeno je da su oba tretmana podjednako efikasna u poboljšanju simptoma ovog poremećaja. Rezultati istraživanja su pokazali da su se neki simptomi poboljšali nešto brže svetlosnom terapijom nego kognitivno bihejvioralnom terapijom. Međutim, dugoročna studija, koja je pratila osobe sa ovim poremećajem dve zime, pokazala je da pozitivni efekti kognitivno bihejvioralne terapije traju duže.

Farmakoterapija

S obzirom da je sezonski afektivni poremećaj, kao i drugi oblici depresije, povezan sa poremećajem aktivnosti serotonina, za lečenje se koriste antidepresivi. Farmakoterapiju uzimajte isključivo ukoliko vam prepiše lekar.

Vitamin D

Kod mnogih osoba sa ovim poremećajem otkriven je nedostatak vitamina D, pa dodatak ovog vitamina ishrani može da poboljša simptome. Međutim, studije koje su ispitivale efikasnost vitamina D u tretmanu ovog poremećaja dale su oprečne rezultate – dok neke ukazuju da njegovu efikasnost, druge ne otkrivaju da ima bilo kakav efekat.

(Photo by Karolina Grabowska on Pexels)

Kako još možete pomoći sebi?

• Potrudite se da svakodnevno, dok ima dnevne svetlosti, provedete neko vreme napolju;
• Kada boravite u zatvorenim prostorijama otvorite roletne, zavese, kako bi prostorija imala što više svetlosti, a tokom noći se pobrinite da vaša spavaća soba bude što mračnija;
• Regulišite san – odlazite na spavanje pre ponoći i spavajte dovoljno (najmanje 7-8 sati);
• Vežbajte – dokazano utiče na povećanje serotonina i popravljanje raspoloženja;
• Družite se – iako imate potrebu da se izolujete od ljudi;
• Hranite se zdravo – izbegavajte ugljene hidrate, jer njihovo unošenje uzrokuje skok nivoa šećera u krvi, a pad koji sledi može uticati na vaše raspoloženje.

Literatura:

1. Jašović Gašić, M. i Lečić Tosevski, D. (2010). Psihijatrija; Udžbenik za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet u Beogradu.
2. Simić, S., Milovanović, S., i Crnobarić, C. (2006). Terapija svetlom – kratak pregled. Engrami, 28, 53-57.
3. https://www.nimh.nih.gov/health/publications/seasonal-affective-disorder
4. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/seasonal-affective-disorder/symptoms-causes/syc-20364651
5. Naslovna fotografija: Lamar Belina on Pexels