loader image

Mentalni kolaps: zašto se ljudi psihički razboljevaju?

apr 16, 2024 | O životu | 0 Komentara

Koliko često pomislite kako ne možete dalje?

Da li ste se našli u situaciji da vas melju obaveze, milion zadataka, kako u privatnom tako i u poslovnom životu, i jednostavno ne znate na koju stranu pre da se okrenete. Sve vidite katastrofično, ne nalazite rešenje za svoju situaciju. Problemi se gomilaju, a ne uspevate da ih prevaziđete.

I potom, jednog dana, kažete sami sebi da ne možete više. Pucate po šavovima. Odustajete, jer ne možete da nađete funkcionalna rešenja za životne situacije. Ne vidite izlaz i doživljatate mentalni kolaps.

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Šta je mentalni kolaps?

Mentalni kolaps se koristi da bi opisao simptome intenzivnih mentalnih ili emocionalnih tegoba. Ovi simptomi u datom trenutku su toliko preplavljujući da onemogućavaju normalno svakodnevno funkcionisanje.

Sinonimi za mentalni kolaps su i nervni slom, emotivni slom, a danas se sve češće upotrebljava i izraz kriza mentalnog zdravlja. Sam termin nije medicinski termin, već opisuje različita stanja u kojima se najčešće javlja preplavljujuća anksioznost, depresija, a može da bude i posledica visokog nivoa stresa ili sagorevanja (burnout-a).

(Photo by Darya Sannikova on Pexels)

Simptomi mentalnog kolapsa

Simptomi ovog stanja se razlikuju od osobe od osobe.

Postoji čitava lepeza simptoma koji mogu da se jave tokom mentalnog kolapsa. Oni se pojavljuju odjednom i mogu da označavaju pojavu različitih stanja od anksioznosti, depresije do šizofrenije.

Neki od simptoma koji se najčešće spominju su:

– Anksioznost i panični napadi: konstantan osećaj napetosti, nervoza, znojavi dlanovi, nervozan stomak, nesvestica…

– Depresija: osoba se oseća tužno ili kao da je izgubila nadu, izražen je osećaj krvice, umanjuje spostvenu vrednost, nema energije, gubi interesovanja za hobije, uživanje, ponekad se i samopovređuje ili razmišlja o samoubistvu.

Problemi sa spavanjem:  visok nivo stresa dovodi do poremećaja u spavanju bilo da osoba ne može da zaspi ili ne spava dovoljno u kontinutitetu. Osim što nedostatak sna može da ukazuje na pojedina mentalna stanja poput depresije i anskioznosti, istovremeno utiče i na svakodnevno funkcionisanje i mogućnost racionalnijeg sagledavanja problema i donošenja odluka.

Promene u  načinu ishrane/apetitu: dok neke osobe u stresnim situacijama gube apetit i prestaju da jedu, kod drugih se javlja upravo suprotno: u hrani traže utehu, energiju i način da pobegnu od problema.

Poteškoće u koncentraciji: postoje istraživanja koja ukazju na to da stres utiče na promene u strukturi i načinu funkcionisanja mozga koje se ogleda u koncentraciji i pamćenju.

Promene raspoloženja: neke osobe tokom mentalnog kolapsa prolaze i u istom danu kroz različita raspoloženja i dešava se da imaju čitav splet emocija koje se brzo smenjuju. Od bespomćnosti preko anksioznosti do krivice i besa. Zbog tereta koji osoba nosi u tom trenutku i nemogućnosti da se izbori sa problemom na adekvatan način i sami emotivni odgovori postaju nezdravi i vode u produbljivanje problema.

Povlačenje: usled zaokupiranosti sopstvenim stanjem osobe tokom mentalnog kolapsa se često povlače od prijatelja, porodice i saradnika. Ovo se ogleda kroz: izbegavanje društvenih dešavanja, lošu higijenu, iznenadna otvaranja bolovanja ili nepojavljivanje na poslu, izolaciju kod kuće, prestanak komunikacije sa bliskim ljudima.

U ekstremnijim slučajevima tokom mentalnog kolapsa mogu da se jave i:  simptomi psihoze poput halucinacija ili deluzija, i paranoidne ideje (ideje proganjanja, utisak da su se svi urotili protiv osobe…).

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Razlozi zbog kojih nastaje mentalni kolaps

Poput simptoma mentalnog kolapsa i razlozi zbog kod se on javlja su individualni. Postojeći mentalni poremećaji (nekad vidljivi, nekad ne) su faktor koji dosta utiče na njegovo javljanje, ali  stres takođe igra važnu ulogu.

Ponekad se radi o hroničnom stresu koji se samo pojačava i gradi tokom vremena i osoba ne zna više kako da izađe na kraj sa njim. Nekada se radi o jednoj situaciji koja je preplavljujuća, krizna situacija koja nije bila planirana i crpi svu snagu, energiju i ostale resurse osobe.

Faktori koji doprinose ovom stanju su:

  • Zlostavljanje,
  • Akademski ili poslovni problemi i pritisak
  • Razvod,
  • Smrt bliske osobe,
  • Preseljenje,
  • Finansijski problemi,
  • Traume,
  • Gubitak posla,
  • Teške povrede ili bolesti koje utiču na svakodnevni život,
  • Izloženost nasilju,
  • Prestanak korišćenja lekova za lečenje specifičnog poremećaja…

Dok neke osobe sa manje poteškoća prevazilaze ove ili slične nevolje, druge nisu toliko psihološkki otporne kada se nađu pred težim stresorima. Loše veštine prevazilaženja problema, nedostatak brige o sebi, nedostatak podrške okoline, nemanje kontakata sa drugim ljudima, opterećenost, neotkriveni mentalni problemi svi mogu da utiču na pojavu mentalnog kolapsa.

(Photo by Cottonbro studio on Pexels)

Šta kada dođe do mentalnog kolapsa?

Menalni kolaps može da uvede osobu u stanja određenih poremećaja koja se duže leče, a može da bude i trenutna epizoda prouzrokovana određenim stresorom.

Bez obzira na uzrok ono što je bitno u situaiciji mentalnog kolapsa jeste da se reaguje, a ne da se čeka da prođe samo od sebe. Čekanje vidno produbljuje psihičko stanje i ostavlja psihičke i fizičke posledice.

Evo šta u tim trenucima da uradite:

  • Pričajte sa lekarom. Možete za početak otići i kod doktora opšte prakse koji će pregledati fizičko stanje i uputiti vas dalje kod specijalista
  • Idite na psihoterapiju. Pravci poput kognitvnih terapija (KBT i REiKBT) su efikasni u pronalaženju rešenja u kriznim situacijama i učenju klijenata kako da se nosi sa stresom

Po potrebi krenite sa farmakoterapijom. Imajte u vidu da ovu vrstu terapije mogu da prepišu isključivo lekari i da je potrebno da se držite uputstava koje vam daju.

  • Promenite neke od životnih navika: izbegavajte kofein i alkohol, vežbajte svakog dana, hranite se zdravo, napravite rutinu vezanu za spavanje i odlazak u krevet, koristite tehnike za opuštanje (poput vežbi disanja, meditacije, masaža), družite se i pričajte sa bliskim osobama o tome šta vas muči.

U slučaju da lekar odluči da vam je potrebna hospitalizacija gledajte na to kao na sredstvo za oporavak od trenutnog stanja, bez obzira na neprijatnost koju osećate u tom trenutku.

(Photo by Shvets Production on Pexels)

Mentalna higijena – prevencija mentalnog kolapsa

Najbolji način da do mentalnog kolapsa ne dođe jeste prevencija kroz mentalnu higijenu. Postoje određena ponašanja koja svako od nas može da nauči i premenjuje u svakodnevnom životu kako bi brinuo o sebi i svom mentalno zdravlju:

  • Planirajte unapred: kada postoje naznake početka stresne situacije ključno je planirati
  • Adaptirajte način razmišljanja: učite kako to da radite na manjim problemima. Kada ispred sebe imate problem koji vas koči krenite sami sebe da preispitujete: da li je problem strašan i nepremostiv ili nije; da li je potrebno da se izmaknem iz situacije; koga još mogu da pozovem u pomoć; šta je pod mojom kontrolom, a šta nije; na koji način najbolje sebi mogu da pomognem u ovoj situaciji… vežbanjem na malim problemima i stresorima, lakše ćete se nositi sa većim
  • Nerešene traume, situacije iz prošlosti ponekad je potrebno razrešiti: to ne možemo uvek sami, zbog čega je dobro imati podršku stručnjaka za mentalno zdravlje
  • Uzimanje prepisane terapije ako već imate neke mentalne probleme: svaka promena doze, terapije, prestajanje uzimanja iste mora se radi uz nadzor lekara
  • Priznajte sami sebi da ste ljudsko biće, a ne robot: samim tim i greške su dozvoljene i dešavaju se
  • Spavajte: Dobar noćni san je važan aspekt mentalnog zdravlja i pomaže nam da se oporavimo od svih dešavanja i spremimo za sve što nam sutra nosi

(Photo by Tirachard Kumtanom on Pexels)

  • Praktikujte neki vid opuštanja: postoje mnoge tehnike relaksacije, nađite onu koja vam prija i redovno je koristite kako biste se regenerisali
  • Fizička aktivnost: ljudi nisu statična bića, svakodnevna fizička aktivnost nam je potrebna kako bi se naše telo istovremeno i napunilo energijom i opustillo
  • Jedite zdravo: unosi zdravih i hranljivih materija utiče i na naše telesno i mentalno zdravlje
  • Muzika kao vid opuštanja: uživajte u muzici koja vam prija, bez obzira da li čete da je slušate, svirate, pevate, stvarate, plešete
  • Dozvolite sebi da budete kreativni: kreativnost je ključna kada se nađemo pred zidom i želimo da rešimo problem. Probajte nove stvari, budite otvoreni prema novim iskustvima, učite
  • Ne upoređujte se sa drugima: svako od nas ima svoje mehanizme i načine rešavanja problema, kako gleda na stvari. Umesto da se upoređujete i razmišljate zašto neko nešto uspeva, a vi ne proučite na koji način osoba rešava problem, prilagodite ga sebi, svom stilu i krenite da ga primenjujete
  • Smanjite nivo stresa koji donosi tehnologija: koliko god smo vezani za tehnologiju, isključite se s vremena na vreme, zaboravite na vesti, društvene mreže. Dozvolite sebi da vam bude dosadno, umesto telefona, televizora, kompjutera uzmite knjigu u ruke, kuvajte, šetajte, družite se

(Photo by Clem Onojeghuo on Pexels)

  • Provedite vreme u prirodi: aktivnosti van grada, u zelenilu pozitivno utiču na naš organizam i mentalno zdravlje
  • Održavajte veze sa ljudima koji vam znače: u svakodnevnom životu, a pogotovo kriznim periodima, važno je imati podršku bliskih ljudi i okoline
  • Smejte se: humor i smeh su važni i sastavni deo naših života
  • Živite i ponašajte se u skladu sa vašim vrednostima: na ovaj način ćete podići nivo sopstvene rezilijentnosti (otpornosti)
  • Pronađite odgovarajućeg stručnjaka za mentalno zdravlje: dobro je imati nekoga ko je objektivan i ko može da vam pruži podršku u kriznim situacijama i istovremeno vas nauči načinima na koje možete da rešite sopstvene probleme
  • Vežbajte bezuslovno samoprihvatanje: ako ne budete kritikovali sebe i načine kako se snalazite u određenim situacijama, već počnete sebe prihvatati i poštovati kao ljudsko biće sa svim svojim vrlinama i manama, lakše ćete naći izlaz u kriznim situacijama.

Izvori:

https://www.verywellmind.com/what-is-a-nervous-breakdown-4172381#toc-coping

https://www.healthline.com/health/mental-health/nervous-breakdown#causes-and-risk-factors

https://www.livi.co.uk/your-health/signs-of-a-mental-breakdown/

Naslovna fotografija: Dids from Pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci