U medijima i na internetu nema kraja predlozima za efikasno prevladavanje i redukovanje stresa i anksioznosti, koji se sve više javljaju usled trenutne situacije u svetu (epidemija COVID-om, politički, klimatski i finansijski problemi). Istraživanje koje je sprovedeno 2020. pokazalo je da se 62% Amerikanaca oseća anksioznije nego prethodne godine, što je dvostruko više u odnosu na slična istraživanja pre 2019., gde je rezultat bio između 32% i 39%.
Za anksioznost, depresiju ili probleme sa spavanjem bilo bi najbolje posetiti lekara, kako bi se iskuljučili eventualni fizički faktori problema, ili psihoterapeuta ili psihijatra ukoliko su ti problemi izraženiji. Ipak, postoje i načini da sebi olakšamo i obogatimo svakodnevicu, tako što ćemo boje upravljati svakodnevnim stresom. Ovo su neki od njih:
- Sporo, kontrolisano disanje može pomoći u smirivanju nervnog sistema. Tokom usporenog izdisaja, parasimpatički nervni sistem koji je odgovoran za smirenost, nastoji da smanji reakciju našeg tela na predviđenu opasnost (“bori se ili beži”) koja se ispoljava kao beg, borba ili zamrznutost. Ova reakcija koja se javlja kada smo uznemireni, kontrolisana je i uzrokovana aktivnošću simpatičkog nervnog sistema i nastala je lučenjem andrenalina i noradrenalina u našu krv.
(photo by pexels-pixabay-258330)- Meditacija je toliko popularna da joj nije potrebno predstavljanje. Kombinovana sa usporenim disanjem, može biti čak i efikasnija, posebno kao sastavni deo nekih vrsta joge. Smanjenje mišićne napetosti, krvnog pritiska i anksioznosti su neki od benefita primene ove metode.
(photo by pexels-pixabay-235990)- Planirano vreme za brigu. Preporuka je da koristite svesku gde možete zapisivati situacije i događaje povodom kojih brinete, onako kako se budu pojavljivali, umesto da se bavite njima i analizirate ih u datom trenutku tokom dana. Potom odredite vreme kada ćete brinuti, recimo “Danas ću brinuti od 20h do 20:15h”. Čitajte naglas zapise iz sveske i brinite. Uključite diktafon na telefonu i snimajte svoj glas tokom ove aktivnosti. Po isteku 15 minuta, preslušajte snimljeni audio zapis i zamislite se oko sadržaja svoje brige. Ovo će vam pomoći da čujete svoje misli izvan svoje glave i da brigu stavite pod kontrolu. Probajte da razgraničite šta je zaista situacija oko koje treba da budete zabrinuti i fokusirajte na stvari koje su u vašoj kontroli. Oko stvari koje ne možete da kontrolišete nema svrhe ni da brinete.
- Pozitivan razgovor sa sobom. Ljudi mogu nepotrebno razmišljati o najgorem scenariju ili katastrofama koje se mogu dogoditi, iako je malo verovatno da se dogode. Analizirajući te situacije racionalno, logično i realistično, kao i konstruktivni predlozi koje možemo da smislimo o tome šta možemo da uradimo, mogu nam puno pomoći. Ovo preispitivanje i menjanje doživljaja samih situacija povodom kojih brinemo je važan deo pristupa u kognitivno-bihejviroalnoj terapiji.
- Fizičke vežbe. Ljudi koji vežbaju ili idu 2 do 5 puta nedeljno u brze šetnje često kažu da se osećaju smirenije posle fizičke aktivnosti, slično kao kada uzimaju tablete za smanjenje anksioznosti. Vežbanje oslobađa i endorfine, utiče na poboljšanje raspoloženja i ima sveukupno pozitivno dejstvo na zdravlje.
- Aktivnosti koje promovišu fokusiranost. To može biti bilo koji hobi: rad u bašti ili sa cvećem, slikanje slika, fotografisanje predela ili pravljenje maketa. Ove aktivnosti zahtevaju koncentraciju i fizički angažman, pri čemu se stvari obavljaju korak po korak, daleko od poslovnih obaveza, sređivanja kuće ili rutinskih zadataka.
- Društveno angažovanje. Razgovori, kao i aktivnosti sa prijateljima i porodicom mogu biti dobre metode zaštite od svakodnevnog stresa. To je jedan od razloga zašto su male zajednice otpornije na stres. Ukoliko postoji mogućnost volontiranja, angažujte se u pomaganju ranjivim grupama ili životinjama: osećaćete se korisno i osmisliti svoj život.
(Photo by Elle Hughes from Pexels)
- Ograničite svoje prisustvo na društvenim mrežama ili ih potpuno izbrišite. Veliki broj ljudi oseća anksioznost povodom sadržaja koje prati na društvenim mrežama, provodi veliki deo vremena u skrolovanju, oseća se krivo zbog gubitka vremena, a ne odmara se u meri i na način koji im je neophodan.
- Ograničavanje medija. Bilo da se radi o vestima, mejlovima ili društvenim mrežama, ograničite izvore informacija koje dobijate, a i samu količinu. Ovo je od posebnog značaja ujutru, kada započinjete radni dan, i uveče pred zaspivanje.
Budite uporni i istrajni i rezultati neće izostati.
Prevedeno i adaptirano sa:
Naslovna fotografija: Artem Beliaikin from Pexels
0 komentara