loader image

Cry it out metoda: da li beba treba da se uspavljuje sama?

jun 25, 2024 | O deci i roditeljstvu | 1 Komentar

Jedan od najvećih izazova roditeljstva pogotovo u prvoj godini od rođenja deteta jeste spavanje kako bebe tako i roditelja.

Danas se može naići na mnogo saveta kroz koje se pokušava pomoći roditeljima da nauče svoje dete da spava. Jedna metoda koja se često spominje i pozitivno i negativno jeste Cry it out metoda (pusti je da plače) koja nailazi na dosta kako pohvala tako i kritika. Za neke roditelje ova metoda je spas, drugi je kritikuju i smatraju mučenjem za bebu.

Šta je, zapravo, istina?

(Photo by Sarah Chai from Pexels)

Zašto moje novorođenče ne spava celu noć?

Dok beba ne dođe na svet  nismo svesni koliki je posao i obaveza pred nama. Nespavanje je jedna od glavnih stavki roditeljstva.

Uzrok roditeljskog nespavanja je činjenica da novorođenčad i bebe nemaju cirkadijalni ritam i ne mogu da prespavaju celu noć. Novorođenče spava 16 do 17 sati dnevno, ali u intervalima od 1-2 sata. Između tih intervala komunicira sa roditeljima i svetom na jedni način koji zna, plačem.

Razlozi za taj plač mogu da budu razni: glad, potreba da se presvuče, za komunikacijom i kontaktom.

Sve do četvrtog meseca bebe ne mogu same sebe da umire i za to im je potrebna odrasla osoba iz okruženja.

Bebe nemaju redovne cikluse spavanja, koji nastaju između trećeg i šestog meseca života. U to doba nastaje tranzicija tokom koje kreću da imaju duže intervale spavanja. Tada se dešava da beba uspe i da prespava celu noć što za mnoge roditelje predstavlja veliko olakšanje.

(Photo by Rdne from Pexels)

Šta su treninzi spavanja?

Nespavanje kod odraslih utiče na njihovo funkcionisanje i način na koji reaguju u različitim situacijama. Za razliku od beba, deca i odrasli znaju kako sami sebe da smire kad se probude tokom noći i nastave da spavaju.

Upravo ova činjenica je dovela do razvoja različitih treninga na kojima se roditelji uče kako da nauče svoju bebu da zaspi i prespava noć.

Metode i prinicipi su različiti i u zavisnosti od načina na koji se gleda na roditeljstvo i detetove potrebe, zavisi i koji pristup uspavljivanju deteta će odgovarati roditeljima.

Ono čime se treninzi spavanja vode jeste činjenica da od četvrtog meseca života beba ima sposobnost da sama sebe umiri i nastavi da spava tokom noći. Treninzi spavanja se ne rade sa bebama mlađim od ovog  uzrasta beba, niti ako su bebe bolesne, imaju zastoj u razvoju, pred neke promene u rutini (npr. promena sobe u kojoj beba spava, putovanje, odlazak roditelja na put i sl.). Ove metode se kod prevremeno rođene dece mogu koristiti po korigovanom uzrastu.

(Photo by Mart Production from Pexels)

Šta je „cry it out“ metoda uspavljivanja dece?

Cry it out je trening spavanja pod kojim se podrazumeva više različitih varijacija na temu. Suština je da se beba stavlja u krevetac i ostavlja sama neko vreme. Iza nje je zapravo teorija po kojoj će nepoželjno ponašanje (plakanje) da nestane ako nema nagrade (roditeljska pažnja).

Neke od verzija koje spadaju u ovu metodu su:

  • Ostavljanje deteta samog u sobi da plače, bez kontakta
  • Postepeno povećanje intervala u kom roditelj odgovara na detetov plač
  • Metoda stolice gde je roditelj prisutan u sobi, umiruje bebu, ali je ne uzima u naručje.

Prva verzija se generalno ne preporučuje i teško ju je primeniti. Ostale verzije neki roditelji primenjuju od četvrtog meseca bebinog života.

Studije su ukazale da ove tehnike utču na smanjeno buđenje tokom noći, lakše uspavljivanje beba, a i smanjenje stresa, umora i depresije kod roditelja.

(Photo by Dobromir Dobrev from Pexels)

Kako „cry it out“ utiče na vezu roditelj-dete?

Bez obzira na prednosti koje ova metoda donosi, postoje oprečna mišljenja o njoj. Prvo koje se najviše čuje među kritičarima jeste da učenje deteta da se samo uspava utiče na obrazac sigurnog afektivnog vezivanja novorođenčeta i roditelja.

Teorija afektivnog vezivanja govori o tome kako je način na koji roditelj reaguje na potrebe bebe i deteta jedan od glavnih činilaca u formiranju veze između roditelja i deteta. Istovremeno ovaj odnos utiče i na to kako će osoba da formira odnose sa drugim bliskim ljudima kad odraste.

Gledano iz ugla ove teorije, ako roditelj ignoriše bebino plakanje to može da ošteti razvoj dalje sigurne veze između roditelja i deteta.

Od ’70-tih godina prošlog veka rađeno je nekoliko studija na ovu temu koje su pokazale da ne postoji statistički značajna povezanost između ostavljanja bebe da se sama uspava pomoću Cry it out metode i načina povezanosti majke i bebe. Ono što se treba uzeti u obzir jeste da i dalje ne postoji dovoljno studija koje bi definitivno dokazale ili opovrgle ovu pretpostavku. Pogotovo ne onih koje se rade u dužem vremenskom periodu i prate odnos majka-dete kroz više godina.

(Photo by Yankrukov from Pexels)

Da li ova metoda utiče na nivo stresa kod bebe?

Još jedna od kritika ovih metoda odnosi se na pretpostavku da ostavljanje bebe da sama plače u krevecu dovodi do povećanog nivoa stresa kod bebe.

Do ovog zaključka se došlo na osnovu pogrešne interpretacije Middlemiss studije (2012) koja je ispitivala nivoe hormona kortizola (hormon stresa) kod 25 mama i beba koje su trening spavanja radile u bolničkim uslovima. Ovaj program je trajao pet dana. U toku tih pet dana majke nisu odgovarale na plač beba kada su u krevecu.

Rezultati studije su pokazali da se nivo kortizola kod beba u tom periodu nije značajno povećao u toku prva tri dana programa. Sa druge strane, nivo kortizola kod majki se smanjio trećeg dana.

Ova studija nije uspela da dokaže da se nivo hormona stresa kod beba povećava tokom korišćenja Cry it out metode, uz to nisu mereni početni nivoi kortizola, niti dati rezultati nakon tri dana.

Iz ovih razloga nema naučnih dokaza da Cry it out metoda utiče na povećan nivo stresa kod bebe.

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

Šta je najbolje za moju bebu?

Ne postoje studije koje mogu da potkrepe pretpostavke da je neka od Cry it out metoda štetna i ostavlja trajne posledice po bebu.

Na roditeljima je da odluče šta smatraju da je najbolje za njihovo dete i rade na osnovu svoje odluke, a za dobrobit deteta.

Nije svako dete pogodno za trening spavanja, a ni svaki roditelj. Treninzi spavanja zahtevaju disciplinu, upornost i rutinu uz čitanje signala koje dete šalje roditeljima. Neki roditelji su ih primenili, uspeli da ih sprovedu, smanjili nivo sopstvenog stresa.

Drugi su odlučili da ne upotrebljavaju ovakve metode pošto na drugi način žele da odgovore na detetove i sopstvene potrebe.

I jedna i druga opcija su u redu, dokle god dolaze bez osuđivanja onih koji rade drugačije. Ne postoji jedan recept koji je isti za sve, a dovodi do uspešnog roditeljstva.

Izvori:

https://www.psychologytoday.com/us/blog/babies-parents-and-lifelong-development/202205/is-it-ok-to-let-a-baby-cry-it-out

https://www.babycenter.com/baby/sleep/how-do-i-teach-my-baby-to-soothe-herself-to-sleep_1272921

Naslovna fotografija: Gursher Gill from Pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

1 Komentar

  1. Helena Mitric

    Odlican teks, sa pravom argumentacijom na ovu temu i vrlo relevantan, cak neophodan u vreme u kom instagram psiholozi koji daju savete oko roditeljstva nicu kao pecurke.

    Odgovori

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci