loader image

Kako izbeći psihološke igre?

maj 23, 2020 | O životu | 0 Komentara

 

 

Kada jednom shvatite psihološke igre kao obrazac ljudskog ponašanja, život će vam postati mnogo prijatniji. Kada uspete da prepoznate u kakve se psihološke igre upuštate, i kada shvatite koje potrebe stoje iza takvih Igara, moći ćete da pronađete nove i adekvatnije načine da te potrebe zadovoljite.

Psihoterapija vam u tome može mnogo pomoći.

 

Izbegavanje psiholoških igara otežava intenzivna razmena emocija

 U njima svi doživljavaju jaka osećanja i reaguju burno. Upravo zbog te intenzivne emocionalne uključenosti često je teško ovakve Igre prekinuti. One su istovremeno zamena za bliskost. Kažemo zamena, jer prava bliskost podrazumeva autentičnu razmenu osećanja, uz direktnu i otvorenu komunikaciju. U Igrama je mnogo toga skriveno, i potrebe se pokušavaju zadovoljiti na indirektan način.

Teško je psihološke igre razrešiti iznutra, kada ste uključeni u njih. Jedna ili više osoba koje su uključene u Igru odlučne su da ovakav obrazac održe, makar na nesvesnom nivou. Sve tri uloge u psihološkoj igri (Žrtva, Progonilac i Spasilac) potiču iz doživljaja manjka moći i taj osećaj je obično duboko urezan u njihov identitet.

 

Najjednostavnije rešenje je da odlučite da neće učestvovati

Umesto da menjate uloge sa drugim učesnicima  jednostavno iskoračite iz dramskog trougla. Ne možete naterati druge da prestanu da igraju Igre, niti ih možete sprečiti da pokušavaju da vas namame u Igre, ali možete se držati podalje od Igara ili izaći iz njih, ako već shvatite da ste se našli u njoj. Tako možete pozvati i druge da izađu iz Igara, naročito ako su vam ti ljudi važni.

 

Prepoznajte poziv u Igru

Dobar način da počnete da izbegavate Igre jeste da počnete da prepoznajete pozive u Igru i izaberete da ne zagrizete mamac. Kada vam se prijateljica žali da ne zna kako da reši neki problem ili prijatelj kako mu opet trebaju pare, možete izbeći dobro poznati mamac da ih spašavate, tako što ćete vratiti odgovornost onde gde joj je i mesto. Možete pitati prijateljicu kako bi ona predložila nekom drugom da reši tu situaciju ili pitati prijatelja koji su drugi načini na koje bi mogao doći do novca.

 

Pohvalite sebe za uvide

Svaka Igra započinje tako što igrači u njoj otpisuju neki aspekat svojih odgovornosti, i pokušavaju je prebaciti na druge. Jedan od načina da onemogućite psihološku igru je da se suočite sa tim otpisivanjem. Moguće je da ćete se nekada upecati u Igru, a toga postati svesni tek nakon Obrta. Ono što tada možete uraditi za sebe jeste da uputite sebi nekakvu pozitivnu poruku kojom ćete neutralisati neprijatna osećanja i negativna uverenja koja su produkt Igre. Možete pohvaliti sebe, jer ste shvatili i prepoznali da ste u Igri. To ne znači da hvalite sebe za učešće u istoj, već hvalite svoju sposobnost sticanja uvida. Tada možete reći sebi da ovaj put želite da odreagujete drugačije nego inače. Jedna od opcija koju imate jeste da iskažete otvoreno svoja iskrena osećanja i želje, odnosno da reagujete iz pozicije bliskosti.

 

Prepoznali ste svoju ulogu. Šta možete da uradite?

Kada ste postali svesni one uloge koju najčešće preuzimate u psihološkim igrama, ili prepoznate svoju trenutnu poziciju u nekoj Igri možete uraditi mnogo toga.

Izlaženje iz uloge Žrtve podrazumeva spremnost na promene. Moramo se suočiti sa našim strahovima i preduzeti nove akcije. Moramo usvojiti nove veštine i doneti drugačije odluke. Budite ranjivi, ali ne i žrtva. Prihvatite situaciju u kojoj se nalazite i preuzmite odgovornost za rešavanje problema i funkcionisanje na srećniji i zdraviji način. Razmislite šta zaista želite i preduzmite akcije kako biste to ostvarili.

Prestanite sa Igrom okrivljavanja – nemojte progoniti druge. Ponekad je teško zatražiti od drugih da se ponašaju drugačije, a bez pokušaja da ih okrivimo ili umanjimo njihovu vrednost. Dajući im instrukcije i objašnjavajući šta zaista želimo da urade pomažemo im da budu uspešni. To dovodi do prijatnijih osećanja, a raste i njihova spremnost da sarađuju. Prihvatite činjenicu da svi biramo kako ćemo reagovati emocionalno i kroz svoje postupke, a ne krivite drugu osobu da je ona prouzrokovala vaša osećanja i ponašanje. Tražite ono što želite, uzimajući u obzir i potrebe druge osobe. Recite ne kada nešto ne želite. Inicirajte pregovaranje. Preduzimajte pozitivne akcije. Dajte pozitivan fidbek.  

Za one koji vole da spašavaju poruka je: prestanite da popravljate druge ljude. To ne znači da prestajete da volite drugu osobu. Već birate ono što će biti bolje za vas, a verovatno i za nju stranu, jer će joj omogućiti da nauči da se stara za sebe. Budite brižni, ali nemojte rešavati probleme umesto drugih. Budite podrška, pružite empatiju, ponudite pomoć, ali samo ako osoba sama preuzima odgovornost i rešava probleme. Važno je prepoznati da je druga osoba nama jednaka i ukazati joj poštovanje kako bi se brinula o sebi, rešavala sama svoje probleme i suočila se sa svojim osećanjima na način koji izabere. Spasilac je na ključnoj poziciji. Bar inicijalno je na najjačoj poziciji, iz koje može preusmeriti dinamiku u konstruktivnom pravcu.

Odustanite od pozicije superiornosti ili inferiornosti. Sve tri uloge u trouglu zahtevaju ovakvu vrstu podele. Prihvatite da su svi pomalo u pravu, a pomalo i greše. Prihvatite činjenicu da sličnosti i razlike između vas i drugih nisu ni dobre ni loše -samo su razlike.

 

Prepoznajte dobru nameru

Progonilac, Spasilac i Žrtva nisu ljudi, već uloge koje ljudi preuzimaju kada uđu u psihološke igre. U najvećem broju slučajeva ljudi u tim ulogama zapravo imaju dobre namere.

Stiven Karpman, tvorac dramskog trougla, uveo je pravila putem kojih možemo Igru videti upravo iz te pozicije dobre namere i relativizovati uloge svih učesnika psihološke igre. On kaže:

  1. U svakoj Igri ima bar 10% dobre namere – koju god ulogu da je osoba zauzela može se naći bar nešto pozitivno u njoj. Kada to uzmemo u obzir i kada smo spremni da vidimo druge u pozitivnom svetlu i iz drugog ugla, teže ćemo ih osuđivati.
  2. U svakoj iskazanoj ideji ima bar 10% istine – sve ono što je rečeno između učesnika jedne psihološke igre barem je delimično tačno. Koliko god Žrtva otpisivala svoje sposobnosti, koliko god Spasilac želeo da previše pomaže, a Progonilac bio previše kritičan, ipak je bar delimično tačno da Žrtvi treba pomoć, da Spasilac ima dobru nameru da pomogne, ali i da Progonilac ima osnovu za svoju kritičnost. Kada shvatimo da nismo uvek 100% u pravu, lakše nam je da podelimo odgovornost sa drugima za sve ishode kakvi god oni bili.
  3. Barem 10% ljudi bi reagovalo na isti način – niste sami u načinu na koji razmišljate i reagujete. Bar 10% ljudi bi reagovalo isto kao vi, i smatralo to za normalno. I to je za ljude, svi pravimo greške.
  4. U onome što je izrečeno u Igri ima bar 10% laži – kao što je jasno da sve što je u Igri izrečeno nije 100% lažno, samim tim ništa nije ni 100% tačno. Postoji makar mali deo neistine u svemu što je rečeno.
  5. U svakoj Igri jedna osoba igra barem 10% svake od tri dramske uloge istovremeno. Dok na socijanom nivou u Igri se nalazimo u jasno definisanoj ulozi ipak su prisutne i ostale dve uloge makar u malom procentu.

Za primer možemo uzmeti šefa koji uvek agresivno reaguje na svoju sekretaricu kada god ona napravi neku grešku. On nastupa kao Progonilac, ali u njemu ima bar 10% Spasilačke namere da svojoj sekretarici sačuva posao i da je nauči novim veštinama. Istovremeno on je bar 10% Žrtva grešaka svoje sekretarice i zbog njih trpi.

Kada postanete svesni da ste u Igri, zapitajte se: Da li sam ja Žrtva? Kako sam ja to pomalo i Spasilac i Progonilac u ovoj situaciji? Zapitajte se na koje to načine preuzimate sve tri uloge u situaciji i kako to rade i drugi učesnici u Igri. Kada ovo uvežbate uvidećete da ćete imati više empatije i za sebe i za druge, kao i da se vaši odnosi sa ljudima menjaju, jer imate više razumevanja za njih.

Osećaćete se manje zarobljeno.

 

Primenite određene dramske izbore

Način da se izađe iz Igara, odnosno drame koju ona nosi, jeste da se primene određeni dramski izbori. To znači za ulogu Progonioca izvinjenje, za Spasioca priznanje, a za Žrtvu saosećanje. Time će svi učesnici igre moći da odahnu, jer su dobili razumevanje za svoju poziciju.

U primeru sa preterano kritičnim šefom, ukoliko bi on želeo da popravi situaciju, može se izviniti sekretarici za svoje agresivno ponašanje (zbog svog Progonjenja), dati joj priznanje za deo posla koji obavlja dobro (iz svog Spasilačkog dela) i pružiti saosećanje zato što je trpela njegov bes (za njenu Žrtvu).

 

Zajednički cilj

Ovo je naročito važno kada su u pitanju radne organizacije. Psihološke igre česte su na radnom mestu, gde efikasnost cele grupe zavisi od međuljudskih odnosa i saradnje. Kada postanete svesni Igara koje se na vašem radnom mestu odvijaju i ako ne možete fizički, emocionalno ili psihološki da se distancirate, onda ste odgovorni da povećate svesnost celog sistema. Koju god ulogu da zauzimate pokušajte da utičete na druge za dobrobit cele grupe. Preuzmite odgovornost i osnažite grupu. To znači da zajednički cilj cele grupe treba da dođe u fokus. Ovako bi mogle da izgledaju pozicije tri uloge iz dramskog trougla onda kada su osnažene i kada im je vraćen osećaj moći:

Osnažena Žrtva: Ovo nije dobro ni za koga od nas. Želim da uspemo, ali vidim da se samo svađamo. Trenutno mi izgleda kao da sam ja onaj koji izvlači deblji kraj, ali onda kada bilo ko od nas izvuče deblji kraj svi ga ustvari izvlačimo. Šta možemo da uradimo kako bismo zadovoljili svoje potrebe? Šta možemo da uradimo kako bismo se pomakli u poziciju u kojoj svi dobijaju?

Osnaženi Progonilac: Neću ovo da trpim. Neću da nas gledam kako se mučimo. Zahtevam promenu. Zahtevam da razrešimo ovo kako bi nam svima bile zadovoljene potrebe. Hoću da svi otkrijemo šta nam treba i šta želimo. Naše ponašanje nas je do sad povređivalo kao pojedince i nanosilo štetu celoj grupi. Zahtevam situaciju u kojoj svi dobijaju. Reci mi šta hoćeš, ti mi reci šta hoćeš.

Osnaženi Spasilac: Neću da stajem ni na čiju stranu, već na stranu grupe. Želim da svi uspemo i zalažem se da svi krenemo dalje. Hajde da se fokusiramo na to da jasnije komuniciramo svoje potrebe. Hajde da svi po redu iskažemo šta nam treba i šta želimo i onda možemo diskutovati kako nam svima potrebe mogu biti zadovoljene.

Već primećujete da se sve tri uloge zalažu za isto, jer žele da grupa u celini bude na dobitku i da se zadovolje potrebe svih. Dakle, kada je u pitanju grupa, fokus na opšte dobro i isticanje zajedničkog cilja svih, a odvraćanje fokusa sa ličnog interesa dobra je strategija za prevazilaženje Igara.

 

 Reference:

Karpman, S., Živeti bez igara – dramski trougao u međuljudskim odnosima, Psihopolis, Novi Sad, 2014

https://medium.com/@duncanr/transforming-group-dynamics-by-diffusing-the-drama-triangle-fe408ab8646b

https://www.bpdfamily.com/content/karpman-drama-triangle

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor: Milica Nenadović

Psiholog i TA psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci

Alkohol i depresija

Alkohol i depresija

Opšte je poznato da je depresija povezana sa upotrebom alkohola, ali se priča o tome često pretvori u debatu „šta je starije, kokoška ili jaje?“. Da li alkohol uzrokuje depresiju ili su depresivni...

Zavisnost od interneta

Zavisnost od interneta

Internet je portal putem kojeg pristupamo različitim aktivnostima i uslugama: igrama (npr. onlajn oblici igara na sreću, kockanje), radu (pristup mrežnim resursima, preuzimanje softvera, slanje...