Granični poremećaj ličnosti: razbijanje mitova

Granični poremećaj ličnosti (GPL) je u samom vrhu prema stepenu stigmatizacije među mentalnim poremećajima. Stereotipi i predrasude o osobama sa graničnim poremećajem ličnosti su prisutni među stručnjacima za mentalno zdravlje. Iskrivljeni stavovi su se, nažalost, primili i kod većeg dela opšte populacije.

(Photo by Cottonbro on Pexels)

Istraživanje o „teškim“ pacijentima

Izvedeno je jedno istraživanje koje je proučavalo takozvane „teške“ pacijente.

Rezultati su pokazali da je osoblje u ustanovama mentalnog zdravlja negativnije procenjivalo osobe sa GPL nego osobe sa drugačijim dijagnozama (npr. shizofrenijom), čak i kad je njihovo ponašanje bilo potpuno isto.

U istom istraživanju, stručnjaci su pitani o karakteristikama „teških“ pacijenata. U njihovim odgovorima, GPL se pojavljivao četiri puta više od bilo koje druge dijagnoze.

(Photo by Brotin Biswas from Pexels)

Uticaj medija i interneta na stigmatizaciju GPL-a

Mnoge knjige na temu GPL imaju naslove i slike na koricama koje doprinose održavanju stigme. Filmovi i televizijske serije takođe ponekad održavaju stigmu. To je, nažalost, samo vrh ledenog brega.

Pretragom interneta i YouTube-a veoma se lako može doći do ogromnog broja degradirajućih stavova o ovom stanju. To zabrinjava, jer je verovatno prva stvar koju neko, ko je upravo dobio dijagnozu GPL, uradi pretraga Google-a o toj temi.

(Photo by Rocketmann prod from Pexels)

Najčešći mitovi o GPL

 Mitovi o graničnom poremećaju linosti su brojni, a među najčešćima su:

1. Osobe sa GPL samo traže pažnju
   Osobe sa GPL veoma intenzivno osećaju emocije – prijatne i neprijatne. Jake emocije koje doživljavaju se neretko ispoljavaju ponašanjem koje, spolja gledano, može da izgleda kao „preterano“ ili kao traženje pažnje. Ono, međutim, predstavlja odraz unutrašnjeg bola. Osoba pokušava da se nosi s bolom najbolje što ume. Takvo ponašanje često odražava jaku želju za bezbednošću, bliskošću i utehom. Zaslužuje da se shvati ozbiljno i da se poštuje.
2. Osobe sa GPL su manipulativne
   Kao i svako drugi, osobe sa GPL mogu da se služe manipulacijom, ali nije istina da je to karakteristika koja ih određuje. Manipulativno ponašanje uključuje skrivene namere i sebične motive, a cilj je kontrolisanje drugih. Iako neko može da se oseća emocionalno izmanipulisano, ponašanje osobe sa GPL je najčešće nezlonameran pokušaj prevladavanja intenzivnog straha od odbacivanja i odbijanja, koji se nalazi duboko u srcu.
3. Osobama sa GPL nikada ne bude bolje
   Kada je 1980. godine dijagnoza GPL prvi put počela da se koristi, nije se mnogo znalo o tome kakve su prognoze, i šta dugoročno može da se očekuje. U međuvremenu su stečena saznanja da se ovo stanje poboljšava s vremenom i da su prognoze bolje nego što se na početku pretpostavljalo. Dolazi se do relativno brzog poboljšanja kod samopovređivanja i suicidalnosti, dok za napredak u vezi sa strahom od napuštanja i odbijanja treba nešto duže vremena.

(Photo by Csibeman from Pexels)

4. Osobe sa GPL su „teški pacijenti“
   Pomagati nekome sa GPL je svakako zahtevan i odgovoran zadatak, ali fraza „težak pacijent“ više govori o stavu pomagača, nego o osobi koja pomoć traži. Ovakav stav je još jedan stereotip koji postoji među pomagačima, i može da bude povod za predrasude prema osobama sa GPL, a ponekad motiviše i diskriminišuće ponašanje. Već smo pomenuli da osoblje negativnije procenjuje nekoga za koga zna da ima dijagnozu GPL. Pojedinačni stručnjak može čak i da odbije da primi nekoga kada čuje koju dijagnozu ima.
5. Osobe sa GPL su previše „oštećene“ da bi pomagale drugima
   Postoji mit da osobe sa GPL nemaju kapaciteta da se bave zanimanjima kao što su lekar, medicinsko osoblje, psiholog ili nastavnik. Ovaj mit je opovrgnut činjenicom da je jedna od najefikasnijih psihoterapijskih pravaca za tretman GPL kreiran od strane osobe kojoj je dijagnostikovano to stanje. Radi se o Marši Linehan, koja je razvila Dijalektičku bihejvioralnu terapiju.
6. Osobe sa GPL ne mogu da imaju stabilne odnose
   Ovo je jedan od mitova koji često postane samo-stigma nekoga sa GPL. Iako žarko žele da budu u srećnom i ispunjavajućem odnosu, ponekad mogu da budu uvereni da im to jednostavno nije suđeno, i da nisu sposobni za takav odnos. Ovakav stav može da dovede do samoispunjujućeg proročanstva – da nepovoljno utiče na ponašanje tako da dovede do neželjenog ishoda. Ova stigma se prostire na svakakve vrste odnosa, a ne samo na partnerske. Ipak, dobra vest je da je ovaj mit netačan. Mnogi ljudi sa dijagnozom GPL imaju stabilne odnose sa partnerom, porodicom, prijateljima, kolegama i terapeutom.
7. GPL imaju samo žene
   Iako je tačno da je GPL zastupljeniji među ženama, i muškarci mogu da ga imaju.

(Photo by Cup of couple from Pexels)

Za kraj…

Stigma u vezi sa dijagnozom GPL, nažalost, postoji. Na društvenom nivou, pozitivna promena bi verovatno mogla da nastane nakon dužeg vremena borbe protiv stigme. Na pojedinačnom nivou, promena je dostupnija. Ako neko u vašoj okolini ima dijagnozu GPL, pokušajte da vidite iza stereotipa. Nemojte da vas oni zaslepe. Ako vi sami imate GPL, bilo bi dobro da razumete nepovoljne posledice stigmatizacije, ali da ne dozvolite da vas one spreče u traženju pomoći, jer pomoć postoji.

Izvori:

1. Rosie Cappuccino – Talking About BPD_A Stigma-Free Guide to Living a Calmer, Happier Life with Borderline Personality Disorder-Jessica Kingsley Publishers (2021)
2. Naslovna fotografija: Vika Glitter from Pexels