loader image

Gojaznost i psihološke gladi

mar 26, 2020 | O životu | 0 Komentara

Osnivač transkacione analize, Bern, uveo je pojam psiholoških gladi, koji nam je jako važan u razumevanju problema gojaznosti. Pod ovim pojmom podrazumevaju se potrebe, odnosno gladi nefiziološke prirode, koje svaka osoba ima, a koje gojazni pacijenti pokušavaju da zadovolje prejedanjem. Bern je identifiokovao sledeće psihološke gladi: glad za stimulusom, glad za priznanjem (prepoznavanjem), glad za kontaktom, glad za strukturom, glad za seksom, glad za uzbudljivim događanjima i glad za vođstvom (moći). Ukoliko nisu u zadovoljavajućoj meri prepoznate i zadovoljene u detinjstvu ove potrebe kasnije nastavljaju da utiču na misli, osećanja i ponašanje i iskrivljuju ih.  Sve psihološke gladi mogu se osetiti na fiziološkom nivou, a fizičke senzacije koje one izazivaju mogu se pogrešno tumačiti kao biološka glad. Obzirom da se psihološke gladi ne mogu zadovoljiti hranom, ne postoji onaj trenutak kada bi gojazna osoba osetila da je zaista sita, izuzev fizičkog osećaja da u sebe ne može uneti više hrane.

Glad za stimulusom

Glad za stimulusom podrazumeva potrebu da budemo stumulisani, naročito na način koji će doprineti svrsishodnim akcijama. Za neke gojazne osobe stimulus koji potvrđuje njihovo postojanje jesu hrana i osećaj sitosti ili mučnine kada se prejedu. U tom smislu u terapiji bitno je ispitati sposobnost osobe da odgovori na stimuluse i stimuliše samu sebe kako bi postigla osećanje zadovoljstva i dobrostanja bez posezanja za hranom.

Glad za priznanjem

Glad za priznanjem podrazumeva potrebu za prepoznavanjem i pažnjom od strane drugih ljudi. U situacijama kada ne dobijamo pozitivne poruke od drugih, potvrdu o tome da smo prepoznati dobijamo posredstvom negativnih poruka i negativne pažnje. Gojazne osobe često su lišene pozitivnih poruka ili imaju taj doživljaj. Obzirom da su često ignorisani i diskriminisani, retko dobijaju pohvale od drugih ljudi, čime je broj negativnih poruka za njih realno veći nego broj pozitivnih. Pošto su često duboko uvereni da su bezvredni obično i primećuju samo negativne poruke koje im se upućuju, zbog čega veoma često teško čuju i prihvataju pozitivne znake pažnje i naklonosti. Priznanje obično dobijaju zahvaljujući svojoj dostupnosti drugima, zbog čega se potom osećaju iskorišćeno. Za gojazne osobe osećaji pripadnosti i bliskosti su retki, pri čemu se distanciraju od drugih ljudi i isključuju iz  različitih aktivnosti, čime sebi dodatno smanjuju mogućnost da prime poruke priznanja. Kod jako gojaznih osoba prisutan je doživljaj da nikada neće dobiti dovoljno pažnje od drugih ljudi i da će se uvek osećati uskraćeno, jer su sami po sebi predimenzionirani i njihove potrebe su preterane. Kroz terapijski rad osobama koje imaju višak kilograma pomaže se da shvate na koji način otpisuju pozitivne poruke priznanja i pažnje koje su im dostupne (to čine jer veruju da nikome ne mogu zaista biti simpatični, jer su toliko odbojni), kako mogu sami sebi uputiti pozitivne poruke i podržati sebe, kako mogu odbiti negativne poruke koje im se upućuju, i kako mogu davati i tražiti poruke priznanja od drugih. Treba im omogućiti da shvate da hranu i prekomernu težinu koristi da zadobiju negativnu pažnju i da otpišu pozitivne poruke koje dobijaju, čime oslabljuje sebe.

Glad za kontaktom

Glad za kontaktom, odnosno potreba za dodirom i fizičkim kontaktom često je nezadovoljena kod gojaznih osoba, upravo zato što osećaju da su fizički odbojni i veruju da niko ne bi želeo da ih dodirne ili zagli. Nedostatak dodira odražava se na njihove odnose sa drugima, naročito na seksualnu aktivnost. Osećanje uskraćenosti vodi prejedanju, čime se dodatno povećava osećanje gađenja prema sebi. Gojazne osobe se često distanciraju psihološki  od svog tela, ne ogledaju se u ogledalu, niti umiruju sebe grljenjem ili dodirom sa drugima. Za njih je jako bitno da uspostave kontakt sa svojim telom i prihvate ga.

Glad za strukturom

Glad za strukturom podrazumeva potrebu da organizujemo svoje vreme na adekvatan način. To organizovanje podrazumeva koliko vremena provodimo sa drugima, u više ili manje bliskim odnosima, u radu ili slobodnim aktivnostima i razonodi, a koliko vremena smo sami. Gojazne osobe se često povlače i osamljuju. U samoći konzumiraju velike količine hrane, plašeći se da bi u društvu drugih bili kritikovani. Kada slobodno vreme provode u druženju i neobaveznim aktivnostima nemaju problem da se upuste u komunikaciju sa nepoznatim osobama, i preuzmu ulogu zabavljača ili nekoga ko sluša probleme drugih. Osobe sa problemom gojaznosti najčešće ne jedu kada se bave nekim radom, kada je njihova energija usredsređena na konkretan cilj. Često se dešava da pribegavaju hrani iz dosade i nedostatka stimulusa. U tim slučajevima usmeravanje osobe na iznalaženje smislenih aktivnosti kojima se može baviti može biti koristan kognitivno-bihejvioralni pristup. U kontaktu sa drugim ljudima možemo ostvariti odnos koji se zasniva na manjem ili većem stepenu bliskosti. Bliskost, kao vid komunikacije u kome se otvoreno izražavaju autentična osećanja, podrazumeva iskreno ispoljavanje svojih osećanja, bez straha od osude, uz prihvatanje odgovornosti za ono što je izrečeno. To je odnos uzajamnog poštovanja i prihvatanja, koji obezbeđuje najviše poruka priznanja, a gojazne osobe jako često izbegavaju odnose bliskosti, jer im nedostaje osećanje samopoštovanja i jer sebe vide kao bezvredne. Jedan od načina strukturisanja vremena, kroz koji se istovremeno izbegava i prava bliskost, je i igranje psiholoških igara. Pojam igre je jako važan u transakcionoj analizi i on podrazumeva da osoba iznova i iznova nesvesno ponavlja određene obrasce ponašanja kroz koje potvrđuje neko negativno uverenje o sebi. Tako recimo u igri “Pomozi mi da smršam” osoba traži nekoga ko je spreman da joj pomogne da smrša. Ta druga osoba je neko ko je voljan da pomogne, ko voli da preuzima kontrolu i misli da ima šta da ponudi, ko usmerava, savetuje i brine o drugima. Ukoliko gojazna osoba svoju telesnu težinu koristi kao mehanizam odbrane i svoje psihološke gladi zadovoljava hranom, ona onda nesvesno ne želi da da izgubi na težini, jer bi to za nju bilo ugrožavajuće. U ovakvoj igri, gojazni pacijent obično dobija podršku u početku, ali kada počne da sabotira gubitak kilograma i doživi bilo kakav komentar kao kritiku počinje da optužuje drugu osobu da je ne prihvata i ne razume, čime potvrđuje svoje duboko uverenje da je niko ne može voleti, da je bezvredna, da je njen problem nerešiv. Ovu igru ona može ponavljati u odnosu sa mnogim ljudima, a ishod će uvek biti isti, dok ne postane svesna igre i kakvu funkciju ona ima za nju. Ovo je samo jedna od karakterističnih igara. Kroz analizu igara koje osoba koristi dolazimo do važnih osujećujućih uverenja koje ima o sebi, drugima i svetu i onda u terapiji radimo na njihovoj promeni.

Glad za seksom

Glad za seksom odnosi se na prirodnu potrebu za seksualnim kontaktom. Razvoj seksualnosti počinje u detinjstvu, a period adolescencije naročito je bitan. Mnoge gojazne osobe imaju strah od seksualnosti, koji je posledica neusklađenog odnosa roditelja prema njima, pri čemu su verovatno i sami roditelji imali problem sa sopstvenom seksualnošću. Takođe, u nekim slučajevima strah od seksualnosti posledica je seksualnog zlostavljanja. Zbog toga mnoge gojazne osobe imaju doživljaj da nemaju kontrolu nad svojom seksualnošću, od koje se štite prekomernom težinom. Neke gojazne osobe nesvesno strahuju da će ukoliko izgube kilograme i postanu fizički privlačnije to značiti i preteranu seksualnu aktivnost ili čak promiskuitetnost. Tako da je održavanje viška kilograma način da se održi izvesna kontrola nad seksualnom sferom svog života, čak i po cenu potpunog odricanja od seksa. Nezadovoljena glad za seksom stvara i emocionalni i fizički deficit, a kod gojaznih konzumiranje hrane predstavlja pokušaj da se taj deficit nadomesti.

Glad za novim doživljajem

Glad za novim doživljajem odražava potrebu za uzbuđenjem i raznolikošću. Gojazne osobe često zadovoljvaju i ovu potrebu kroz aktivnost hranjenja i jelo. Jako često one sebe isključuju iz mnogih aktivnosti, jer im i sama težina otežava bavljenje nekim aktivnostima, ali i zato što veruju da nemaju prava da učestvuju u aktivnostima, jer bi ih drugi ljudi osuđivali. Ponekada se potpuno emocionalno zatvaraju i gube sposobnost reagovanja na sredinu. U nekom smislu, stalno započinjanje dijeta, čak i neuspešnih, može biti odraz potrebe da se doživi nešto novo. U terapijskom radu razmatramo i da li kod osobe na terapiji postoji deficit smislenih i aktivnih doživljaja,  kao i na koje bi druge načine mogla zadovoljiti ovu glad, a da to nije konzumiranje hrane.

Glad za moći

Glad za moći odnosi se na osećaj sposobnosti da se kontrolišu događaji u sopstvenom životu i upravlja njima. Efikasnost u upravljanju događajima u svom životu između ostalog zavisi i od toga da li se kroz komunikaciju pokušava efikasno delovati ili se osoba povlači pred moći drugih ljudi. Gojazne osobe obično se osećaju nemoćno u mnogim aspektima, a naročito u pogledu njihove telesne težine. Stalni neuspešni pokušaji mršavljenja mogu učiniti da se osoba oseća stalno nezadovoljno i da stalno omalovažava sebe, bez obzira na uspehe u drugim sferama života.

Literatura:

Lič, K.: Psihologija i gojaznost – prevazilaženje gojaznosti, Psihopolis, Novi Sad, 2014

Autor: Milica Nenadović

Psiholog i TA psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci

Alkohol i depresija

Alkohol i depresija

Opšte je poznato da je depresija povezana sa upotrebom alkohola, ali se priča o tome često pretvori u debatu „šta je starije, kokoška ili jaje?“. Da li alkohol uzrokuje depresiju ili su depresivni...

Zavisnost od interneta

Zavisnost od interneta

Internet je portal putem kojeg pristupamo različitim aktivnostima i uslugama: igrama (npr. onlajn oblici igara na sreću, kockanje), radu (pristup mrežnim resursima, preuzimanje softvera, slanje...