Socijalne mreže same po sebi nisu ni dobre ni loše.
Način njihovog korišćenja je ono što određuje da li će nam njihova prisutnost biti na štetu ili na korist.
(Photo by Yankrukov from Pexels)
Prednosti digitalizacije sveta
Digitalni svet, bez dileme, nudi mogućnosti za brojne prednosti u našem životu. Pre svega, omogućeno je lakše ostajanje u kontaktu sa dragim osobama koje žive možda i na drugom kraju planete. Prijateljski odnosi mogu da se prodube, kao što je i način uspostavljanja novih prijateljstava znatno olakšan. Partneri koji su u vezi na daljinu bi sigurno prvi potvrdili pozitivne strane korišćenja socijalnih medija jer im je omogućeno da se osećaju veoma prisutno u partnerovom živou, uz pomoć poruka i poziva. Putem socijalnih medija mnogi ljudi nalaze za sebe podršku i razumevanje koje možda ne nalaze u svetu van društvenih mreža. Neki su tako pronašli i svoju ljubav i ostali srećni sa svojim izborom. Takođe, u digitalnom prostu mnogi eksperimentišu sa različitim digitalnim identitetima, što im može pomoći pri upoznavanju sebe.
Pozitivnih efekata korišćenja socijalnih medija ima dosta, ali isto tako njihovo korišćenje ima i mračnu stranu koja nosi mnogo rizika i opasnosti.
(Photo by Shkrabaanthony on Pexels)
Uticaj socijalnih mreža na identitet
Identitet nije jednom dostignuto stanje, on se uobličava vremenom i predstavlja rezultat različitih procesa. Na sopstveni identitet ne utičemo samo mi, već i društvene vrednosti, očekivanja i društvene uloge koje imamo. Identitet se neprestano gradi kroz interakciju sa drugima. U vezi sa tim, možemo samo pretpostaviti koliko sveprisutno korišćenje socijalnih medija putem kojih smo povezani na neki način sa mnogo, mnogo osoba utiče na naš identitet i svest o sebi. Naše kretanje danas odigrava se ravnopravno i paralelno na dva životna prostora – offline i online svet.
(Photo by George Dolgikh on Pexel)
Kult savršenstva i uticaj na samopouzdanje
Jedna od najpopularnijih oznaka na društvenoj mreži Instagram je #selfi. Ovaj podatak nam govori koliko je samoprikazivanje postalo čest način izražavanja. U jednom trenutku nastala je prava manija snimanja selfija, toliko da su morale da se uvedu određene zabrane. U Diznijevim zabavnim parkovima je od sredine 2015. godine zabranjeno snimanje selfija uz pomoć omiljenih selfi štapova, jer su počeli da ugrožavaju bezbednost. Primer koji to potvrđuje je osoba koja je snimajući selfi pala niz stepenice.
Naravno, priča o samoprikazivanju se ne završava sa objavljivanjem svoje fotografije. Nakon toga tek slede slojeviti procesi koji grade sliku o sebi samima. Naime, na objavljenoj fotografiji zatim nalazimo na reakcije koje utiču da se osećamo dobro ili loše. Prisutna su različita nadmetanja u popularnosti i traženje različitih načina putem kojih će se zadovoljiti očekivanja drugih (kako samoprikazivanje treba da izgleda) i dobiti njihova naklonost. Još dve oznake koje su na vrhu piramide popularnih oznaka na Instagramu jesu #bikini i #biceps. Kada osoba dobije mnoštvo pozitivnih reakcija, u vidu lajkova i komentara, počinje da se (trenutno) oseća mnogo bolje u svojoj koži, dok isto tako – ukoliko komentari i reakcije izostanu ili budu negativni i neodobravajući osoba počinje da se oseća kao potpuni neprilagođeni uljez. Dalje, uticaj se ne završava ni na trenutnom raspoloženju, već (ne)dobijene reakcije prebacujemo i u realni svet, van društvenih mreža, u kom one postaju merilo za doživljaj sopstvene vrednosti. Dodatno, status na mreži, koji se formira putem reakcija drugih, obeležava i imidž osobe koje se samoprikazuje, odnosno stvara se i slika koju o njoj imaju drugi. Vremenom, objave i fotografije koje postavljamo, komentari koje objavljujemo mogu nastajati sa samo jednim motivom – da osoba sebe prikaže u najboljem svetlu.
Stvaranje određene slike o sebi nikada nije bilo tako kao preko virtuelnog prostora. Imamo kontrolu nad onim šta ćemo objaviti, samim tim i kako ćemo delovati drugim ljudima na internetu. Postavljamo fotografije ili video snimke u privatnim situacijama, dok se bavimo sportom, hobijima, dok kupujemo ili dok smo u nekoj situaciji koju vidimo kao posebno zanimljivu ili važnu. U tom procesu biramo najlepše fotografije i najbolje snimke. Virtuelni život postaje blistav, sjajan i lep, a kao glavna parola izdvaja se: “Budi srećan i pokaži koliko si srećan”. Prisutna je želja da nas durgi vide i opaze, da se sakupi mnogo pratilaca i lajkova. Virtuelno JA želi da se uklopi u očekivanja drugih i da bude omiljeno, da izgradi svoj statusni simbol. Za to vreme, za one koji nisu srećni kao da nema mesta. Oni koji se ne uklapaju u ovu poželjnu sliku kao da postaju manje vidljivi. Kao da na mreži važi moto: “Sve više, sve brže, sve veselije, ne pokazuj slabosti, budi srećan”. Fokus nije na tome “Ko sam ja?”, već “Ko ili kakav moram da budem da bi me drugi voleli i da bih im se dopao?”. U ovom neprestanom prilagođavanju sebe raznim zahtevima gubi se naša individualnost. Zato možemo steći utisak da nam na mrežama svi liče jedni na druge, da stalno srećemo istu vrstu ljudi, dok su ostali istisnuti iz vidnog polja.
Takođe je prisutan i feonomen internet kulture koji podrazumeva nedostatak ljudskih mana i savršenstvo koje može da nas učini zavisnima. Tek nakon sto neko počne da reaguje na nas mi počinjemo da se misaono i osećajno bavimo njime.
(Photo by Cottonbro from Pexels)
Poređenje sa drugima i osećaj usamljenosti
U skladu sa prethodnim, samoprikazivanje na socijalnim mrežema može uticati i na sve češću pojavu narcizma. Prisutna je opasnost da pojedinac važne vesti i informacije koje menjaju svet ne opaža kao bitne. Od svih kriza sveta postaje značajnije saopštavanje sopstvenih misli, doživljaja i okolnosti. Želje i čežnje pojedinca sve više dospevaju u prvi plan virtuelnog opažanja i ponašanja na internetu. Stiče se utisak da se na društvenim mrežama sve više radi o našem sopstvenom identitetu i nama samima, a sve manje o aspektu umrežavanja ili društvene komunikacije. Na taj način narcizam i samozaljubljenost dolaze do velikog uspona.
Sve ovo navedeno utiče na preterano korišćenje društvenih mreža i usredsređenost na život na njima, što se ispoljava i kao povlačenje i beg iz stvarnosti. Negativne posledeice se odražavaju na psihu i identitet korisnika koji na ovaj način koriste socijalne medije. Beskrajni trud prilagođavanja svog identiteta je naporan proces. Prisutno je konstatno poređenje sa “lepima i srećnima”, sa životom u kom je sve “lepo, divno i šareno”, što, naravno samo vodi do potištenosti. Vremenom, vodeći se iluzijom “da su drugi neprestano srećni”, počinjemo da sumnjamo u sebe i da se pitamo: “Šta nije u redu sa mnom?”.
Kako se sve više fokusiramo na virtuelni svet, počinjemo da ga mešamo sa stvarnošću. Postepeno, možemo izgubiti smisao za svoj život van društvenih mreža, za svoje stvarno “ja” i za svoje suštinske prioritete. Na taj način, pojedinci potiskuju stvarne probleme koji iziskuju suočavanje sa njima i rešavanje. Zanimljivo je da se navodi da korišćenje interneta na štetne načine može da uništi ono što je psihologija pokušavala da postigne tokom proteklih 100 godina: da nas nauči da sebe kao ljude bolje razumemo kako bismo na taj način ovladali svojim problemima.
(Photo by Karolina Grabowska on Pexel)
Veliki je rizik da se previše sakrijemo iza maske koju formiramo na društvenim mrežama i koju, naravno, ne možemo održavati trajno. Vrlo je naporno i opterećujuće da neprestano stabilizujemo svoje “izmišljeno ja”. Posebno, kada drugi primeti da to uopšte nismo mi. Tada slede odbijanja, napadi, nekada i mržnja i digitalno nasilje. Ovo ima izuzetno jak efekat na sve, a posebno na mlađe korisnike.
Može se desiti i da se izgube granice stida, da osoba počinje previše da otkriva sebe (u određenim online grupama) i svoje telo (postavljanjem seksualnih fotografija), što dovodi do posebnih rizika. Kada ne dobije pozitivan odjek na takvo razotkrivanje, doživljaj stida odjednom ponovo narasta.
Kao što vidimo, kada je reč o uticaju socijalnih medija na sliku o sebi, rizici su sve veći. Preterani self-marketing može na nas navede na emotivni i kognitivni put i da nam zatvori oči za život van društvenih mreža. Laži, velike i male, kojima smo izloženi i koje se često prave na mrežama mogu itekako iskriviti naše postupke i identitet. Trenutak povratka u pravu životnu stvarnost tada može biti veoma bolan.
(Photo by Pixabay from Pexel)
Efekti socijalnih mreža na međuljudske odnose
Što se tiče efekata socijalnih medija na međuljudske odnose, definitvno je da su kanali društvenih mreža najprikladniji za stvaranje osećaja da učestvujemo u društvenom životu. stičemo utisak da znamo šta su ljudi doživeli tokom dana, kao da smo u određnoj vrsti kontinuiranog kontakta. Međutim, takav kontinuirani kontakt neće automatski smanjiti naš doživljaj usamljenost. Iako sa nekim možemo da se čujemo kad god poželimo, to ne znači da je toj osobi stalo do nas. Uprkos tome što svi osećaju međusobno umreženi, sve više mladih se oseća usamljeno, iako imaju prosečno po nekoliko stotina online prijateljstava. Umreženost ljudi na internetu ne može zameniti osećaj zajedništva u životu van društvenih mreža.
U vezi sa gorepomenutim narcizmom, čini se da i online prijateljstva imaju pre svega veze sa nama samima. Želimo da se mi bolje osećamo, ali da li uopšte tad brinemo i o prijateljima? Neki podaci pokazuju da je od 2000. godine kod mladih ljudi opala zainteresovanost za druge, odnosno uživljavanje u tuđu situaciju, tačnije sposobnost empatije. Takođe, fizički dodir, poput zagrljaja, koji je deo susreta van interneta, na internetu ne postoji, što ograničava dubinu i kvalitet prijateljstva.
(Photo by AI)
Ljubavni odnosi na društvenim mrežama
Još jedan od razloga za naklonost prema društvenim mrežama ogleda su površnoj lakoći i prividnoj mogućnosti da sve držimo pod kontrolom. Čini nam se da imamo bolju kontrolu nad vezama i odnosima, nad njihovim statusom i očekivanjima vezanim za njih, kontrolu kakvu kod uživo ličnih susreta i odnosa ne možemo da postignemo. Ali, upravo te složene situacije koje čine veze i odnose u životu van interneta nam omogućavaju da rastemo i da učimo kako da sa njima izađemo na kraj. Biti čovek u stvarnom životu nekada zaista nije jednostavno, ali virtualni svet svakako ne može toga da nas spase. Možemo samo zamrznuti naše probleme i teme kojima ćemo kad-tad morati da se vratimo. Najčešće, kao prednost korišćenja društvenih mreža, navodi se lakoća uspostavljanja kontakta. Učitava se da je u životu van interneta znatno teže učiniti prvi korak, dok na mreži možemo prevazići svoju stiljivost jer tu nema mimike, gesitkulacije i govora, putem kojih nesigurnost i nervoza postaju vidljivi.
Često se drugi na internetu mogu videti kao osobe koje ne govore celovitu istinu o sebi i koji ne prikazuju sebe realno, ali pojedinac tada previđa da se i sam upušta u eventualne manevre obmanjivanja na određeni način, i onda nastaje veliko razočarenje ako on bude obmanut od strane druge osobe. To se danas najčešće vezuje za ljubavne odnose koji nastaju na osnovu korišćenja društvenih mreža. Još jedna poteškoća može biti i to što se veliki broj osoba prebacio na “online upoznavanja”, gde postoji veliki broj potencijalnih partnera. Neograničena virtuelna ponuda žena i muškaraca može uticati na to da se proces odlučivanja sve više odugovlači jer – “uvek može da se pronađe bolje”. I ovde se kao važan deo može pojaviti čežnja za priznanjem, komplimentima i divljenjem, samim tim za lajkovima i velikim brojem ljudi zainteresovanih za kontakt. Naravno, sve navedeno zavisi od ličnosti, od toga koliko smo kritični prema sebi i internetu kao mediju.
Ljubav preko interneta može da izazove i stres zbog stalne dostupnosti i psihološkog pritiska koji sa tim raste. Čini se da postoji neki doživljaj prinude za potvrđivanjem sopstvenog ljubavnog statusa. U svetlu partnerskih odnosa, kao i kod prijateljskih odnosa, lišenost telesnog kontakta značajno utiče na veze. Ono što se u svetu van mreže često rešava i samo fizičkim prisustvom ili nekim sitnim gestom i fizičkim postupkom, u virtuelnom svetu, bez fizičkog kontakta, ostaje kao problem.
(Photo by Dalila Dalprat on pexels)
Kako kritički koristiti društvene mreže
Da zaključimo, korišćenje socijalnih medija svodi se na ono što sami od njih napravimo. Neko je u tom prostoru pronašao sreću, dok je neko upao u mračnu zamku. Vrlo je važno da koristimo socijalne medije uz kritički pristup i uz svest da virtuelni i svet van mreže nisu isto. Moramo odrediti prioritete, inače ćemo upasti u brojne rizike. Pomenuto upadanje u rizike ne odigrava se svesno jer se tehnologija vrtoglavo brzo razvija. Konstatno se pojavljuju novi trendovi, očekivanja i “idealne predstave” o životu i izgledu. Ukoliko ne usporimo i ne zavirimo u svoj unutrašnji svet, pre nego u digitalni, izgubićemo sebe.
Literatura:
1. Kacer, K. (2020). Sajber psihologija. Beograd: Psihopolis Institut.
2. Naslovna fotografija: Fauxels from Pexel
0 komentara