Da li je marihuana zaista bezopasna?

Tetrahidrokanabinol (THC) je psihoaktivna supstanca i glavni je sastojak u marihuani, pored 400 drugih sastojaka. Pored THC-a, među najpoznatijim komponentama marihuane je kanabidiol (CBD) i dok je THC odgovoran za većinu psihoaktivnih efekata, CBD ima različite terapijske koristi i ne izaziva „high“ efekat. Marihuana se dobija od biljke konoplje (Cannabis sativa) i u svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najčešće koriste termini trava, vutra, gandža, mara. Može se konzumirati na različite načine, uključujući pušenje (u obliku cigara ili lule), inhalaciju (preko vape uređaja) ili konzumiranje u obliku hrane i pića.

Po zakonu Republike Srbije, posedovanje i upotreba marihuane je predmet krivičnog kažnjavanja. Sa druge strane, sve veći broj zemalja širom sveta legalizuje marihuanu za medicinsku i rekreativnu upotrebu. Međutim, iako je njena upotreba u sve većem porastu – marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas, istraživanja pokazuju da ona može imati složene efekte na mozak, posebno kod tinejdžera i mladih odraslih ljudi, kao i kod dugotrajnih korisnika.

(Photo by Cannafornia from Pexels)

Kako marihuana utiče na mozak?

Marihuana deluje na mozak putem hemikalija poznatih kao kanabinoidi, od kojih je najpoznatiji delta-9-tetrahidrokanabinol (THC). THC se veže za kanabinoidne receptore u mozgu, što može izazvati promene u raspoloženju, percepciji i ponašanju.

Studije koje istražuju dugoročne efekte upotrebe marihuane kod adolescenata na kogniciju, strukturu i funkcionisanje mozga, u poređenju sa odraslima, sugerišu da je mozak adolescenata daleko osetljiviji na hemikalije u marihuani od mozga odraslih i da upotreba marihuane može dovesti do dugoročnih neurorazvojnih promena. Na primer, neka istraživanja pokazuju da hronična upotreba marihuane tokom adolescencije, može dovesti do smanjenja koeficijenta inteligencije, što se ne popravlja čak i ako osoba prestane da koristi marihuanu u odraslom dobu.

S obzirom da ljudski mozak nastavlja da se razvija do 25. godine, upotreba marihuane tokom adolescencije i mlađeg odraslog doba može uticati na ovaj razvoj i može dovesti do oštećenja sposobnosti učenja i pamćenja, preko uticaja na to kako mozak gradi veze između oblasti koje su neophodne za ove funkcije. Razvoj mozga adolescenata, koji se nastavlja u ranim odraslim godinama, fokusira se na fino podešavanje neuronskih puteva, koji doprinose zrelosti mozga i razvoju prefrontalnog korteksa, koji je odgovoran za procenu situacija, donošenje odluka i kontrolu emocija i impulsa. Prethodno navedeno ukazuje da dugotrajna upotreba marihuane, posebno u ovom periodu razvoja, može imati negativne efekte kako na kognitivne funkcije, tako i na emocionalnu regulaciju.

(Photo by Elsa Olofsson from Pexels)

Kratkoročni efekti marihuane

Pušenje marihuane je najbrži način da se osete efekti, često unutar 5 do 10 minuta, jer se THC brzo apsorbuje kroz pluća i ulazi u krvotok, a zatim se prenosi u mozak, a efekti su najintenzivniji u prvih 30 minuta do 1 sat, ali mogu trajati i nekoliko sati. Sa druge strane, kada se jede ili pije, može proći od 30 minuta do 2 sata do efekata, jer THC putuje kroz probavni sistem pre nego što uđe u krvotok, ali oni mogu trajati duže, često između 4 i 8 sati, a ponekad i duže, u zavisnosti od doze i individualne brzine metabolizma. Kratkoročni efekti mogu uključivati:

• Promene u raspoloženju i ponašanju. U zavisnosti od doze i individualnih predispozicija, marihuana utiče na emocionalnu stabilnost i može izazvati osećaj euforije i opuštenosti, uz bezrazložno smejanje, pa čak i povećanu kreativnost, ali i anksioznost, napade panike, depresivne simptome ili paranoju. Ovi efekti otežavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti i može se javiti nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije.
• Poremećaj kognitivnih funkcija. Marihuana može izazvati probleme u kratkoročnom pamćenju, otežati koncentraciju, procenu situacije i donošenje odluka. Korisnici mogu imati poteškoće u učenju novih informacija ili u obavljanju zadataka koji zahtevaju visok nivo pažnje.
• Povećan apetit. Konzumacija marihuane može dovesti do intenzivne želje za hranom, posebno za nezdravim namirnicama, sa više kalorija ili šećera. Povećan apetit može biti posledica uticaja THC-a na centar za nagrađivanje u mozgu.
• Promene u percepciji. Marihuana može promeniti način na koji korisnici doživljavaju vreme, pa osoba ima utisak da vreme sporije protiče. Može doći do izobličenja percepcije zvukova, boja (najčešće pojačana osetljivost na zvuke i boje), ali i veličine objekata.
• Povećana srčana frekvencija. Nakon konzumiranja marihuane, srčana frekvencija može porasti, što može izazvati osećaj ubrzanog rada srca. Ovo može biti naročito problematično za osobe sa srčanim oboljenjima. Takođe, mogu se javiti još neki fiziološki simptomi, kao što su crvenilo očiju, suvoća usta, mučnina, vrtoglavica, pojačano znojenje.
• Uticaj na koordinaciju i motoričke funkcije. Marihuana može uticati na motoričke veštine, koordinaciju i sposobnost koncentracije, što može otežati obavljanje složenih zadataka, kao što su vožnja ili upravljanje mašinama, a smanjena koordinacija i usporene reakcije povećavaju rizik od nesreća i povreda.

(Photo by Rdne from Pexel)

Dugoročni efekti marihuane

 Dugoročni efekti marihuane su brojni:

• Promene u strukturi mozga. Neka istraživanja sugerišu da dugotrajna upotreba marihuane može uzrokovati promene u strukturi mozga, uključujući smanjenje volumena određenih područja mozga (kao što su hipokampus i amigdala) koji su povezani sa kognitivnim funkcijama i emocionalnim procesima.
• Mentalni poremećaji. Dugotrajna upotreba marihuane može povećati rizik za mentalne poremećaje. Istraživanja su pokazala da može doprineti razvoju anksioznosti, depresije, ali i psihotičnih poremećaja, kao što je shizofrenija – kod osoba koje imaju predispoziciju za ove bolesti! U posebnom riziku su mladi sa nestabilnim identitetom i lošom samoregulacijom emocija, kod kojih kratkotrajni psihotični ispadi nisu retkost.
• Problemi sa plućima. Pušenje marihuane može izazvati respiratorne probleme, slične onima izazvanim pušenjem cigareta. Ovo uključuje hronični kašalj, bronhitis i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana, pa dugotrajno pušenje marihuane može dovesti do oštećenja ili uništenja plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća, kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
• Kardiovaskularni problem. Dugoročna upotreba marihuane može imati različite efekte na kardiovaskularno zdravlje, uključujući povećanje srčanog ritma, promene u krvnom pritisku i moguće uticaje na zdravlje krvnih sudova.
• Zavisnost. Iako marihuana ne izaziva fizičku zavisnost, kao neke druge psihoaktivne supstance, oko 9% osoba koje koriste marihuanu razvije zavisnost. Rizik je veći kod osoba koje počnu sa upotrebom tokom adolescencije i mladosti i kod osoba koje češće koriste. Simptomi zavisnosti mogu uključivati snažnu želju za drogom, poteškoće u kontrolisanju upotrebe i negativne posledice po svakodnevni život, kao što su problemi u vezi sa poslom ili obrazovanjem, zbog smanjenje želje za obavljanjem svakodnevnih aktivnosti i postizanjem ciljeva.
• Uticaj na socijalne veštine. Redovno korišćenje marihuane može otežati razvoj socijalnih veština kod adolescenata, što može uticati na njihove odnose sa vršnjacima i porodicom. Takođe, kod odraslih korisnika može imati štetne efekte na socijalne odnose, usled smanjenje želje za druženjem.

(Photo by Rdne from Pexels)

Medicinska upotreba marihuane

Marihuana se sve više koristi u medicinske svrhe, zbog svojih potencijalnih koristi u lečenju različitih stanja:

• Ublažavanje hroničnog bola. Medicinska marihuana može pomoći u lečenju hroničnog bola, posebno kod stanja kao što su artritis, fibromialgija, neuropatska bol i bolovi povezani sa kancerom.
• Kontrola mučnine. Koristi se za smanjenje mučnine i povraćanja izazvanih hemoterapijom kod pacijenata sa kancerom.
• Povećanje apetita. Može stimulisati apetit, što je korisno za ljude sa stanjima kao što su HIV/AIDS ili kancer, gde može doći do ozbiljnog gubitka težine.
• Poboljšanje spavanja. Može pomoći i u poboljšanju kvaliteta sna i ublažavanju problema sa nesanicom.
• Smanjenje spastičnosti. Marihuana ima efekta i u ublažavanju simptoma spastičnosti – stanje koje karakteriše povećani mišićni tonus ili mišićna ukočenost, što može rezultirati nenormalnim mišićnim pokretima, a javlja se kod osoba sa multiplom sklerozom i drugim neurološkim stanjima koja uzrokuju mišićne grčeve.

Medicinska marihuana se koristi pod strogo kontrolisanim uslovima i pod nadzorom lekara. Količina i vrsta marihuane, kao i način upotrebe, moraju biti prilagođeni specifičnim potrebama pacijenta kako bi se minimizovali rizici i poboljšali terapeutski efekti.

(Photo by Kindelmedia from Pexels)

Marihuana ima različite efekte na fizičko i mentalno zdravlje, i dok njena upotreba u medicinske svrhe može doneti određene koristi, ona takođe nosi rizike i potencijalne štetne posledice. Pre nego što se odlučite za upotrebu marihuane, bilo u rekreativne ili medicinske svrhe, važno je da se adekvatno informišite kako biste razumeli sve moguće efekte i rizike. Informisanost i odgovorno ponašanje ključni su za donošenje ispravnih odluka u vezi sa upotrebom ove supstance.

Reference

https://www.webmd.com/mental-health/addiction/marijuana-use-and-its-effects

https://www.apa.org/monitor/2023/06/marijuana-effects-brain

https://my.clevelandclinic.org/health/articles/4392-marijuana-cannabis

https://americanaddictioncenters.org/marijuana-rehab/effects-of-marijuana-on-teenage-brain  

Naslovna fotografija: Afta Putta Gunawan on pexels