ADHD kod odraslih

Rasprostranjeno je uverenje da se jedino kod dece javlja poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću – ADHD (više o tome na ADHD – Hiperkinetski poremećaj kod dece – Psihoterapija i psihološko savetovanje). Istina je, ipak, da ovaj poremećaj pogađa oko 2-5% odrasle populacije na globalnom nivou.

Odrasle osobe sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću često se suočavaju sa poteškoćama u regulisanju pažnje i impulsa zbog razlika u razvoju i funkcionisanju njihovog mozga.

Iskustvo stručnjaka koji se bave ovom temom pokazuje da se ADHD ne “prerasta”. Neki od simptoma mogu da se ublaže ili nestanu tokom sazrevanja, ali većina dece sa ADHD-om nastavlja da ima simptome i tokom adolescencije i odraslog doba. Ponekad odrasli samostalno nauče kako da uspešno upravljaju svojim simptomima, a ponekad samo nauče kako da ih skrivaju.

(Photo by Tara Winstead from Pexels)

Simptomi ADHD-a kod odraslih

Simptomi ADHD-a kod odraslih mogu da uključuju:

• Impulsivnost
• Neorganizovanost i probleme s postavljanjem prioriteta
• Slabe veštine upravljanja vremenom
• Probleme s fokusiranjem na zadatak
• Teškoće u obavljanju više zadataka istovremeno
• Prekomernu aktivnost ili nemir
• Slabo pamćenje
• Nisku toleranciju na frustraciju
• Česte promene raspoloženja
• Probleme s dovršavanjem i realizacijom zadataka
• Teškoće u suočavanju sa stresom

Skoro svi doživljavamo neke od ovih simptoma u nekom periodu života. Ako su simptomi nedavno nastali ili ako su bili prisutni samo povremeno u prošlosti, verovatno nije u pitanju ADHD.

ADHD se dijagnostikuje samo kada su simptomi, koji se mogu pratiti unazad do ranog detinjstva, dovoljno ozbiljni da izazovu kontinuirane probleme u više životnih oblasti.

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

Svakodnevno iskustvo osoba sa ADHD-om

• Pažnja na tankom ledu: usmeravanje pažnje i zadržavanje fokusa

Pogrešna je pretpostavka da odrasle osobe sa ADHD-om imaju slabiju sposobnost da usmere pažnju i održe fokus. U stvari ADHD čini da osoba usmerava previše pažnje na sve gotovo sve vreme.

Zamislite da vam mozak neprekidno menja kanale na televizoru, a vi nemate daljinski upravljač. Tako izgleda svakodnevnica odraslih osoba sa ADHD-om. Fokus se rasipa na svaki zvuk, misao ili vizuelni podražaj, dok se važne informacije neprestano provlače kroz pukotine pažnje.

Zadaci koji zahtevaju dugotrajnu koncetraciju postaju iscrpljujuća borba. Ovo može otežati rad na složenim projektima, završavanje obaveza na vreme i čak održavanje razgovora bez lutanja misli. Postoji takozvani “Čekaj, šta?” fenomen, kada u toku razgovora um počinje da luta, udaljavajući se od onoga što druga osoba govori. To se ne dešava zbog nezainteresovanosti za temu razgovora, već zbog poteškoća sa održavanjem pažnje na jednom “kanalu”.

(Photo by Cottonbro on Pexels)

• Kada svet nestane: hiperfokus

Paradoks ADHD-a je to što problem sa pažnjom ne znači nužno stalnu rasejanost – ponekad se događa suprotno. Kada nešto zaista privuče fokus, mozak se uključuje u hiperfokus – intenzivno stanje uronjenosti gde vreme i spoljašnji svet prestaju da postoje. Osoba koja je hiperfokusirana često ima karakterističan intenzivan pogled (buljenje) i ne prepoznaje fizičke potrebe (žeđ, glad, itd.)

To može da da bude korisno u kreativnim i analitičkim zadacima, ali postaje problem kada osoba ne može da se “isključi” i pređe na druge važne aktivnosti. Hiperfokus može rezultirati satima posvećenim hobiju, video igricama ili istraživanju nasumične teme, dok računi ostaju neplaćeni, rokovi propušteni, a obaveze zaboravljene.

• Hiperaktivnost u odraslom ruhu: nemir u telu i umu

Neki odrasli se uklapaju u stereotipno viđenje osobe sa ADHD-om – oni telom i spoljašnjim ponašanjem ispoljavaju svoju hiperaktivnost. Naravno, ne radi se o trčkaranju po sobi i penjanju po nameštaju. Fizička hiperaktivnost se ispoljava kao tapkanje nogom, igranje olovkom, stalno menjanje položaja ili potreba za kretanjem čak i tokom sastanka.

Hiperaktivnost (naročito kod odraslih) nije samo fizička – i um je jednako neukrotiv. Mnogima sa ADHD-om misli jure bez prestanka, skačući sa teme na temu, što može otežati donošenje odluka i organizaciju. Ova unutrašnja “jurnjava” često dovodi do osećaja preopterećenosti i mentalnog zamora.

(Photo by Mikhail Nilov on Pexels)

• Ispeci, pa reci: impulsivnost

Povezana sa hiperaktivnošću je impulsivnost. Odrasle osobe sa ADHD-om mogu da imaju poteškoća sa upravljanjem sopstvenim ponašanjem, odgovorima i komentarima.  “Zašto sam to rekao?” je misao koja proganja mnoge osobe sa ADHD-om nakon što impulsivno izgovore nešto nepromišljeno.

Impulsivnost može značiti i donošenje brzih odluka bez razmatranja posledica, prekidanje drugih u razgovoru ili impulsivne kupovine koje kasnije budu povod za kajanje. Ove reakcije nisu namerne, već rezultat mozga koji obrađuje informacije brže nego što može da ih filtrira.

Impulsivnost može izazvati izazove u profesionalnim i ličnim odnosima, ali uz svest o problemu i strategije upravljanja, može se staviti pod kontrolu.

• Buran svet osećanja: emocije bez filtera

ADHD utiče i na emocionalni doživljaj. Odrasle osobe sa ADHD-om su često veoma osetljive i doživljavaju osećanja visokim intezitetom. Iritacija, tuga ili frustracija mogu da se pojave iznenada i da dostignu intezitet koji deluje nesrazmerno situaciji. To se dešava jer mozak ponekad pobrka “male stvari” sa zaista značajnim i ugrožavajućim situacijama.

Upravljanje osećanjima je takođe otežano ovim stanjem. Osobe sa ADHD-om se često bore sa emocionalnom regulacijom, što znači da se osećanja mogu brzo pojačati i teško ih je ublažiti. Osećaj preplavljenosti može dovesti do naglih promena raspoloženja, dok preterana reakcija na stres može otežati rešavanje konflikata i održavanje stabilnih odnosa. Mnogi članovi porodice odraslih osoba sa ADHD-om opisuju da se osećaju kao da “hodaju po jajima”, trudeći se da ih ne uznemire.

(Photo by Mikhail Nilov from Pexels)

Kognitivno-bihejvioralna terapija za ADHD

Primarni cilj tretmana je smanjenje simptoma ili osobina koje ometaju zdravo funkcionisanje ili ponašanje u skladu s razvojnim uzrastom.

Drugi cilj je poboljšanje kvaliteta života osobe kroz prepoznavanje i tretiranje problema povezanih sa ADHD-om, kao što su psihijatrijske komorbidnosti (anksioznost, depresija), nisko samopouzdanje ili problemi u međuljudskim odnosima.

KBT pomaže osobama sa ADHD-om da razviju korisne strategije za svakodnevni život. S jedne strane, uči ih kako da bolje kontrolišu pažnju i impulsivnost kroz različite tehnike. S druge strane, pomaže im da prilagode svoje okruženje tako da im olakša postizanje ciljeva. Na taj način, osoba postaje sigurnija u sebe i stiče osećaj da može uspešno da se nosi sa izazovima.

(Photo by N Voitkevich from Pexels)

Tretman nije vođen samo gorenavedenim ciljevima, već može da pomogne i sa:

• Razvojem emocionalne kontrole – osoba uči da prepozna, razume i upravlja svojim osećanjima, kako bi reagovala smirenije u izazovnim situacijama i izbegla preplavljenost stresom;
• Postavljanjem sopstvene strukture – osoba uči da stvori jasna pravila i rutine koje pomažu u organizaciji svakodnevnog života;
• Razvojem organizacionih veština – pronalaženje načina da se bolje rasporede obaveze;
• Planiranjem i upravljanjem vremenom – uči da realno proceni koliko je vremena potrebno za određene aktivnosti;
• Poboljšavanjem socijalnih veština i odnosa – rad na komunikaciji, razumevanju drugih i održavanju zdravih odnosa s prijateljima i porodicom;
• Zaustavljanjem i promišljanjem o posledicama – uči kako da ne reaguje impulsivno, već da zastane i razmotri moguće ishode pre nego što nešto uradi;
• Razvijanjem kritičkog razmišljanja i logičkog zaključivanja – poboljšavanje sposobnosti analize situacija, donošenja optimalnih odluka i rešavanja problema na smislen način.

Ukoliko osoba pre početka terapije nije dovoljno upoznata sa prirodom ADHD-a kod odraslih osoba, psihoedukacija – informisanje o ADHD-u – čini neophodan korak u tretmanu. Pored objašnjenja koje terapeut daje usmeno, korisno je dati i odgovarajući pisani materijal ili usmeriti klijenta ka relevantnim izvorima informacija.

Izvori:

1. Adult attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD) – Symptoms and causes – Mayo Clinic
2. Tamara Rosier – Your Brain’s Not Broken – Baker Publishing Group (2021)
3. Handbook for Attention Deficit Hyperactivity Disorder in Adults – Springer Healthcare Cummunications (2013)
4. Naslovna foografija: Tara Winstead on Pexels