Životni ciklus porodice

Porodica je primaran, relativno trajan skup međusobno povezanih ljudi.

Kao društvena grupa, uglavnom je formirana prema biološkim zakonima i krvnom srodstvu, ali i prema društvenim pravilima. Kada definiše zajednicu roditelja i dece koja nastaju iz te veze, ona je jedina društvena grupa koja je neminovnost, jer je pojedinac ne bira, već joj pripada rođenjem. Kao zajednica ona obezbeđuje emocionalnu i intelektualnu povezanost svojih članova i podstiče njihov individualni identitet, rast i razvoj.

(Photo by Ksenia Chernaya from Pexels)

Zašto je porodica važna?

Zadaci koje porodica treba da ispuni odnose se na bazične potrebe za obezbeđivanjem ishrane i zaštite svojih članova, kao i na pružanje ljubavi, razumevanja i podške. Ispunjenje ovih zadataka je osnova koja se nadograđuje omogućavanjem, odobravanjem i podsticanjem svakog pojedinačnog člana u njegovom ličnom rastu, razvoju i sazrevanju.

Jedan od važanih zadataka porodice ogleda se i u ublažavanju uticaja neočekivanih i očekivanih promena i događaja, onih prijatni, a naročito ako su neprijatni. Kako će porodica reagovati i izboriti se zavisi od naučenog i ustaljenog načina reagovanja na prepreke, od stabilnosti sistema i sposobnosti da se prilagodi novonastaloj situaciji. Svaka promena se odražava na funkcionisanje porodice tako što se u njoj menjaju neka pravila, formiraju se novi obrasci ponašanja, postavljaju novi prioriteti, granice i uloge.

(Photo by Elina Fairytale from Pexels)

Životni ciklus porodice

Promene koje se dešavaju nekada iznenadne, a nekada postepene, svakako su neminovne. Život svake porodice odvija se kroz specifične faze koje nazivamo životni ciklus porodice. U svakoj od faza javljaju se novi zadatci koje treba savladati. Ti zadaci su svojevrsni testovi za funkcionisanje porodice jer dovode do poremećaja stabilnosti, menjanja načina reagovanja i organizovanja. Izazovi ispred kojih se nađe porodica mogu se smatrati svojevrsnom krizom u kojoj se ona našla, a rešavanje i prevazilaženje tih kriza vodi porodicu na jedan novi nivo funkcionisanja, koji je neophodan da bi se vratila ravnoteža u destabilizovani porodični sistem.

Svaka nova faza životnog ciklusa porodice, za uspešno prevazilaženje zahteva promene na nivou porodice kao sistema, na nivou svakog pojedinca kao člana te porodice, ali i promene u odnosu na okolinu. Prelazak iz faze u fazu je retko jasno definisan. Tranzicija može trajati godinama ili se isti izazov može provlačiti kroz više faza. Nivo adaptacija koji je porodica u mogućnosti da postigne zavisi od teškoća koje se nerazrešene provlače kroz predhodne generacije, teškoća nerazrešenih u predhodnim ciklusima i od svih izazova koji se aktuelno javljaju.

(Photo by Rdne Stock Project from Pexels)

Faze životnog ciklusa porodice

Faze životvog ciklusa porodice prema Beti Karter i Moniki Mekgoldrik, porodičnim psihoterapeutima, su:

1. Neoženjena, neudata mlada osoba/„slobodni strelac“

Faza koja u našoj tradiciji i kulturi nije toliko zastupljena. Ipak, sve je više osoba koje, pre nego što se upuste u zasnivanje sopstvene porodice odu iz roditeljskog doma. Ovo je period kada bi mlada osoba trebalao da se brine osebi, ostvari finansijsku nezavisnost, ali i da postigne solidnu procenu sebe, svest o tome ko je i šta je, koje su njene veštine i sposobnosti i uverenja. Takođe da nauči da bude odvojena, a ipak da ostane u vezi sa svojom porodicom porekla. Kao potencijalna opasnost ove faze ističe se sindrom „Petra Pana“- osoba ne želi ili ne zna kako da prihvati zrelost.

2. Početna porodica/period od venčanja do trudnoće sa prvim detetom

Period stupanja u brak, što uglavnom znači početak zajedničkog života, sve do rođenja prvog deteta. U ovoj fazi partneri uče da funkcionišu kao par. Uspostavljaju granice kako međusobne, tako i u odnosu na svoje roditeljske porodice i okruženja. Izgrađuju svoj stil komunuikacije, svoje vrednosti, svoj način podele uloga. Kao rešavanje praktičnih zadataka očekuje se da se uspostavi stabilno partnerstvo i finansijska nezavisnost domaćinstva. Jedna od mgućih kriza u ovoj fazi je kraj „medenog meseca“- partneri ne uspevaju da se prilagode na zajedništvo, obaveze i nove uloge.

(Photo by Wagner Camarini from Pexels)

3. Porodica sa malim detetom/najstarije dete do 2,5 godine

Ova faza je period trudnoće, rođenje deteta, pa do detetovih 2,5 godine. Neki autori u ovaj period računaju decu do 3, pa i do 5 godina. Smatra se najzahtevnijom fazom porodičnog ciklusa. U njoj se dobijaju nove uloge: partneri postaju roditelji, a članovi porodice porekla babe i dede. Potrebno je i redefinisati granice, podeliti zaduženja, očuvati partnersku relaciju,a pre svega napraviti mesta za dete kako u fizičkom tako i u psihološkom smislu.To je period kada treba naći ravnotežu između nove uloge roditelja, potreba profesije i ličnih potreba za odmorom i socijalnim kontaktom. U velikoj meri je pokretač rasta i razvoja, kako ličnih tako i  porodice kao zajednice Takođe je i najzahtevniji period.

Moguće krize su: nezadovoljstvo brakom, problemi kod deteta, konflikti sa porodicama porekla. Statistički ovo je period kada najvise dolazi do razvoda.

(Photo by Anna Shvets from Pexels)

4. Porodica sa predškolskim detetom /najstarije dete do 6. godine

Trajanje ove faze kod nas je do 6. godine, u nekim zemljama do pete. Karakteriše je učvršćivanje uloge roditelja kao vaspitača koji oblikuje ličnost deteta i kao modela sa kojim se dete identifikuje. Kroz socijalne kontakte sa roditeljima, rodbinomi drugim odraslim osobama, ali i kroz igru sa vršnjacima dete se uči i navikava na društvena pravila koja takođe utiču na oblikovanje njegove ličnosti. U ovom periodi se mogu aktivirati bračni problemi koji nisu razrešeni u predhodnim fazama, kao i oni transgeneracijski (nerazrešeni problemi roditelja sa porodicama porekla). Mogu se javiti i razni problemi sa detetom, što dodatno može destabilizovati sistem.

5. Porodica sa školskim detetom / najstarija dete do 13. godine

Započinje detetovim polaskom u školu,a traje do puberteta. Škola kao nova socijalna sredina velika je promena za dete. Ono intenzivira svoj proces socijalizacije proširivanjem kontakata na školske drugove, učitelje, nastavnike. Umesto igre, učenje postaje glavna detetova aktivnost, a rezultati učenja mogu postati uzrok da roditelji preispituju svoj uticaj na dete i kvalitet vaspitanja koje su mu pružili. Takođe roditelji mogu sada imati više vremena za svoje lične i profesionalne potrebe i aktivnosti i mogu se ponovo fokusirati na partnerski odnos. Problemi koji se mogu javiti su najčešće vezani za dete, a mogu biti između ostalog vezani za nerazrešene konflikte roditelja.

6. Porodica sa adolescentom / od puberteta do odlaska deteta iz kuće

Ova faza počinje detetovim ulaskom u pubertet, a završava njegovim napuštanjem roditeljskog doma. Kako u ovom periodu porodična pravila i uobičajeni načini rešavanja problema i suočavanja sa njima postaju skoro nepredvidivi i zahtevaju stalno redefinisanje, tako bi i roditelji morali da budu fleksibilniji. Takođe je važno da konstantno održavaju komunikaciju sa adolescentima, a sa druge strane da su redovnom kontaktu sa svojim roditeljima. Krize koje su moguće su različiti problemi sa adolescentima ili „kriza srednjih godina“.

(Photo by Julia M Cameron from Pexels)

7. Postroditeljska porodica / „Prazno gnezdo“ / bračni par ostaje bez dece

Predstavlja period kada su deca već otišla iz porodice, a bračni par ostao sam ili je ostalo jedno od njih dvoje. Sada se ponovo preuređuju međupartnerske granice, ali i one sa decom koja su otišla, naročito ako su osnovala svoje porodice. Moguće je jačanje bliskosti partnera jer su upućeni jedno na drugo. U tom periodu se najčešće suočavaju sa smrću sopstvenih roditelja. Krize koje se javlaju su pojačani sukobi zbog nerazrešenih odnosa iz predhodnih faza, udaljavanja, razvodi i javljanje depresije, anksioznosti ili nekih drugih simptoma.

8. Ostarela porodica

U ovoj fazi se očekuje smanjenj finasijske moći zbog odlaska u penziju, ali i zbog bolesti i neophodne medicinske pomoći. Neminovan je i gubitak partnera i prihvatanje te situacije kao i zavisne pozicije.

(Photo by Pixabay on Pexels)

I na kraju…

Postoje podele koje se u nijansama razlikuju od ovde predstavljene. Neko recimo smatra da ciklus počinje zasnivanjem partnerske relacije, a posle porodice sa adolescentom pravi podelu ne porodice iz koje deca odlaze i postroditeljske porodice, a zatim sledi ostarela porodica, ali je suština podele ista. Takođe se uviđa porast broja nekih novih porodičnih konstelacija kao što su : samohrane porodice, razvedene porodice, istopolni brakovi (kod nas još uvek zakonski nedozvoljeni), razvod .

Faze se lakše prelaze, izazovi lakše rešavaju, a gubici lakše podnose kada je porodica svesna postojanja ciklusa i kada zna u kom ciklusu se nalazi.

Izvori:

https://www.borjanavorkapic.com/zivotni-ciklusi-porodice/

http://psihoterapijsketeme.rs/2011/zivotni-ciklus-porodice/

Carter, Betti &McGoldrick, Monica (Eds.). (1988). The changing family life cycle: A framework for family therapy (2nd ed.). Gardner Press.

Mila Goldner-Vukov (1988.). Porodica u krizi. Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga.

Naslovna fotografija: Askar Abayev from Pexels