loader image

Razvod i deca

jun 7, 2020 | O deci i roditeljstvu | 0 Komentara

Pogled na razvod se nije suštinski promenio, iako su stope razvedenih brakova sve više. Nažalost, on se i dalje tretira kao sudski, a ne kao emocionalni proces. Pored toga, na razvod se gleda kao na jedan stresan događaj u životu porodice, pri čemu se zanemaruje da je to bolan proces koji traje znatno duže. On prodrma ceo porodični sistem i suštinski ga promeni. U razdvajanju porodice na dva dela, često najviše ispaštaju deca.

Zašto se deca najteže suočavaju sa razvodom?

Bračni odnos je osnova porodičnog sistema. Kada on ne funkcioniše adekvatno, posledice se osećaju u celokupnom funkcionisanju porodice. Roditelji mogu misliti da su deca mala, i da zbog toga ne shvataju šta se dešava oko njih. Ali, ona vrlo dobro osećaju odnos svojih roditelja. U terapijskom radu sa odraslim klijentima često isplivavaju žive scene rasprava roditelja, čak iz ranog detinjstva.

Iako su često svedoci tenzije i galame u kući, odluka roditelja o razvodu za decu predstavlja šok. Brojna su pitanja koja ih muče – Šta će se sve desiti kada porodica ne bude na okupu? Kome će oni pripasti? Šta će biti sa bratom/sestrom?

Kada pomisle na to da bi jedan roditelj mogao da ode iz kuće, kod dece se javlja strah od gubitka ljubavi i sigurnosti. U razgovoru sa njima često se može čuti: „Stalno se svađaju, plašim se da se ne razvedu.“ Deca ne uviđaju jasno granicu koja postoji između različitih uloga njihovih roditelja. Tako, „prestanak ljubavi između mame i tate“ znači i „gubitak ljubavi prema meni“.

Kada prorade emocije deteta…

Za dete je najvažnije da ima svakodnevnu rutinu, stabilno i izvesno okruženje. Ali, odlaskom jedne osobe, sve se menja. Okruženje postaje nepredvidivo, brojna pitanja se brzo rešavaju van njhove kontrole. I pored izražene potrebe da nešto učine i promene, osećaju bespomoćnost i veliki strah kako će sada izgledati njihov život.

Kod neke dece se javlja i osećanje krivice. Počinju da razmišljaju da li su možda neki njihovi problemi i postupci bili povod za svađe između roditelja. Ili, da li je došlo do značajnih promena u odnosu roditelja nakon njihovog rođenja. Krivica se javlja i u slučajevima kada dete oseća da mora da „izabere“ jednog roditelja. Odlučivanje sa kojim roditeljem će živeti propraćeno je strahom da ne izdaju drugog roditelja, i tako ugroze lojalnost i ljubav koja postoji između njih.

Uporedo sa osećajem napuštenosti, često se javlja stid. Deca se osećaju obeleženo, menja im se slika o sebi. O dešavanjima u kući često ne pričaju nikome, jer osećaju sramotu. Procenjuju da potiču iz „felerične porodice“, zbog čega sami prolaze kroz emocionalnu patnju.

Bes i ljutnja su takođe česte emocije. Iako su prethodno uviđali da odnos između roditelja ne funkcioniše „kako treba“; za decu je odluka o razvodu iznenađenje. Suočavajući se sa odlukom koja bitno menja njihov život, neretko mogu kriviti jednog ili oba roditelja i izražavati otvoreni „bojkot“.

Ispod svih emocija leži njihova ranjivost. Prolaze kroz bolan proces gubitka. Osećaju da se razlikuju od drugih. Osećaj obeleženosti i usamljenost podstiču zapitkivanja iz njihovog okruženja. U zavisnosti od uzrasta, neka deca počinju da se pitaju da li će takva biti i njihova buduća porodica. Nekima se ruši slika o partnerskim odnosima.

Može doći i do ispoljavanja različitih simptoma – slab uspeh u školi, problemi u ponašanju, zdravstveni problemi, izdvajanje iz društva, nekada i samopovređivanje… Iza ovakvih ponašanja, prisutna je potreba deteta da „ujedini roditelje“ u brizi. Na taj način se skreće pažnja sa problema u partnerskom odnosu, a roditelji se udružuju u pružanju pomoći detetu.

Kako pomoći detetu da prihvati razvod roditelja?

Proces razvoda donosi brojne zadatke koje bi roditelji trebalo da reše. Od načina njihovog rešavanja zavisi budući tok razvoja ličnosti deteta. Neka deca mogu da reaguju otvorenije i burnije, dok druga deca mogu da pošalju poruku da su sasvim u redu i da ih razvod ne pogađa u meri u kojoj su roditelji očekivali. Međutim, često se kasnije pokaže da su deca sa različitim reakcijama trpela iste posledice.

  1. Dopustite sebi vreme za prihvatanje promena

Najveći izazov odnosi se na pitanje – Na koji način biti dobar roditelj kada ponovo izgrađujem svoj identitet? Ne smemo zanemariti da razvod jeste emocijama obojen proces za sve. Pored široke lepeze emocija kroz koje prolaze deca, i roditelji se svakodnevno bore sa novonastalim promenama. Pred njima je zadatak da eliminišu stare navike, da nauče da žive na drugačiji način, bez oslanjanja na osobu koja je u prošlosti bila oslonac.

Od toga kako roditelji reše svoje lične krize, zavisi i način na koji će rešavati krize koje se javljaju u odnosu sa decom. U praksi se pokazuje da je dosta teško odrediti granicu između sopstvenog prilagođavanja promenama i ispunjavanja roditeljske uloge. Kao što je važno da deca osećaju da ste tu za njih, važno je da dopustite sebi period žalovanja ili vreme za suočavanje sa promenama. U ovom periodu, članovi proširene porodice ili prijatelji vam mogu biti značajan resurs i izvor podrške.

  1. Dozvolite detetu period žalovanja

Važno je da i deca prođu kroz period žalovanja. Želeći da dete sačuvaju od konflikta, gorčine i ljutnje, roditelji mogu postati prezaštićujući. Sa druge strane, može se javiti „guranje“ dece u svakodnevnicu dok se nešto veliko dešava. Na taj način dolazi do zanemarivanja dece, jer roditelji misle da će se dete samo izboriti, da ima svoje aktivnosti kao što je igra, da ima svoje društvo, da je još malo, i da ne razume šta se dešava. Posledice kasnije postaju vidljive.

  1. Uvažite svoju decu

Izbacite „slona iz sobe“ i pričajte sa njima. Svako dete, u skladu sa uzrastom, može da razume šta se dešava. Deci je u ovom periodu potreban razgovor i posvećivanje. I to od strane oba roditelja.

  1. Isplanirajte konkretne korake

Roditelji bi trebalo da, pored neprijatnih emocija i konflikata koji se dešavaju, pronađu način za komuniciranje o stvarima koje su važne za dete. To, pre svega, podrazumeva pitanje novca i kontakta sa kojim dete ne živi. Ovo je posebno značajno pitanje ukoliko prethodno nije razvijena bliskost između jednog roditelja i deteta. Sada postaje teže održati odnos. Uspostavljanjem navedenih dogovora, dete dobija poruku da je okruženje i dalje sigurno, da postoje struktura i rutina. I najvažnije, da je i roditelju sa kojim ne živi i dalje važno.

  1. Redefinišite uloge u porodici

Važno je da prihvatite da će doći do redefinisanja nekih uloga. Kada jedna osoba ode iz kuće, nije potrebno samo zameniti tu ulogu i upotpuniti je. Kada dete primeti odsutnost jednog roditelja može početi da preuzima njegovu ulogu kako bi nadomestio nedostatak. Na primer, muška deca koja žive sa majkom preuzimaju ulogu glave kuće i brinu o mlađima. Deca strahuju i kako će se roditelji snaći jedno bez drugog. Tada osećaju odgovornost da ih „spasu“ i da brinu o njima.

Dopustite detetu da i dalje bude dete.

  1. Ne koristite dete kao posrednika u komunikaciji

Velika opasnost leži u uvlačenju deteta u odnos između roditelja. Dete se može koristiti kao posrednik u komunikaciji i put za rešavanje ličnih pitanja roditelja. Za dobrobit dece je važno naći rešenje da budu van toga.

Sa detetom ne smete da komunicirate o lošim stranama drugog roditelja. Iz želje roditelja da im bude lakše ili da pridobiju dete za sebe, dete ostaje sa velikim teretom, krivicom i strahom od biranja strane. Dete se oseća kao je „između dve vatre“, nakon čega se povlači i ni sa jednim roditeljem nema autentičan odnos.

  1. Posvetite pažnju odnosima između dece

Dete oseća posledice i u odnosu sa braćama ili sestrama. Razvod ponekad donosi i odluku da dođe do „podele“ između njih i promena u njihovim odnosima.

  1. Iskoristite sistem podrške za dete

Kao što je navedeno, deca retko pričaju o dešavanjima u kući. Komunicirajte sa značajnim osobama iz okruženja deteta (nastavnicima, psihološko-pedagoškom službom, trenerima) u cilju pružanja podrške detetu, na način koji mu je prilagođen.

Razvod može biti spas i za roditelje i za decu.

Kao što je i danski porodčni psihoterapeut Jesper Jul izričito govorio:  „Zapamtite, uvek postoje tri entiteta koja treba uzeti u obzir: dete, odrasli i njihov odnos. Ako pati jedan, pate sva tri.“

Razvod ne znači da porodica postaje disfunkcionalna, a njeni članovi osuđeni na propast. Neretko se dešava da se odnosi između članova porodice promene na bolje. Dolazi do dubljeg upoznavanja, uvažavanja i kvalitetnijeg provođenja vremena.

Neka deca priželjkuju da jedan od roditelja ode, i za njih je razvod početak ispoljavanja sopstvene autentičnosti. Ali, sva deca neminovno prolaze kroz put promene koji donosi različite zadatke. I bez velikih konflikta slede velike promene kojima je važno da se posvetite i da o njima komunicirate.

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i porodični savetnik

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci