Novogodišnji i božićni praznici se uglavnom povezuju sa radošću, slavljem i okupljanjem sa voljenima. Za mnoge osobe je to najlepše doba godine. Međutim, praznici ponekad mogu biti povezani i sa suprotnom reakcijom od očekivane. Neki ljudi, tokom prazničnih dana, doživljavaju određeni oblik nelagodnosti, tuge ili anksioznosti, što je stanje koje je poznato kao praznična disforija ili praznični bluz.
(Photo by Hikaique from Pexels)
Šta je praznična disforija?
Praznična disforija je termin koji se koristi za opisivanje negativnih emocija koje ljudi osećaju tokom prazničnog perioda. Najčešči znakovi praznične disforije su:
- Neraspoloženje
- Nedostatak energije
- Bezvoljnost
- Gubitak zadovoljstva pri obavljanju stvari u kojima osoba inače uživa
- Osećaj nostalgije za prošlim vremenom (što može biti povezano sa gubicima)
- Osećaj usamljenosti ili izolacije
- Promene u apetitu (gubitak apetita ili prejedanje)
- Promene u obrascima spavanja (nesanica ili prekomerno spavanje)
- Teškoće sa koncentracijom
- Osećaj bezvrednosti ili krivice (npr. povodom neostvarenih želja)
- Osećaj napetosti ili anksioznosti (npr. oko previše obaveza u prazničnom periodu i visokih očekivanja)
- Osećaj preopterećenosti i isrpljenosti
- Razdražljivost (osetljivost na sitnice i teškoće u međuljudskim odnosima)
Praznična disforija nije specifičan mentalni poremećaj, ali može biti izazov za mentalno zdravlje, naročito za osobe koje već pate od anksioznosti, depresije ili drugih psiholoških poteškoća. Neka istraživanja pokazuju da je 60% ljudi, sa određenim mentalnim poremećajima, izjavilo da praznici pogoršavaju njihovo psihičko stanje.
(Photo by Ionela Mat from Pexels)
Najčešći uzroci praznične disforije
- Nerealna očekivanja i komercijalni pritisak: Mediji, reklame i društvene mreže često prikazuju prazničnu sezonu kao vreme potpune harmonije i radosti. Ova idealizacija može stvoriti nerealna očekivanja i pritisak da praznici moraju biti savršeni, što mnoge ljude može navesti da se osećaju nedovoljno uspešnima ili adekvatnima ili nezadovoljnima.
- Finansijski stres: Praznici često donose finansijski teret zbog kupovine poklona, organizovanja okupljanja ili putovanja. Ovaj pritisak može dovesti do stresa i prekomerne brige, naročito kod onih koji imaju ograničen budžet ili finansijske probleme.
- Porodični odnosi: Praznici su vreme kada se ljudi okupljaju sa porodicama, što može biti izazovno za one koji imaju napete ili zategnute odnose sa članovima porodice. Stres zbog porodične dinamike može uzrokovati emocionalnu nelagodnost, a u nekim slučajevima, povratak kući tokom praznika može podstaći razmišljanja o prošlim gubicima ili negativnim događajima.
- Usamljenost: Praznici mogu biti posebno teški za one koji se osećaju usamljeno, bilo jer su daleko od svojih voljenih, nemaju puno prijatelja ili su se nedavno suočili sa gubitkom voljene osobe.
- Samoanaliza i podsećanje na prošlost: Za mnoge ljude, praznična sezona može biti vreme refleksije o prošlim događajima i iskustvima, što može uključivati i suočavanje sa gubicima ili neispunjenim željama i planovima. Ovaj proces samorefleksije može izazvati tugu ili frustraciju, pogotovo ako osoba uviđa da nije postigla ciljeve koje je sebi postavila.
- Zima i sezonske promene: Kratki dani, duge noći i smanjen nivo sunčeve svetlosti mogu doprineti pogoršanju simptoma depresije i anksioznosti, naročito kod onih koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja. Ova biološka i psihološka dinamika, takođe, može uticati na opšte emocionalno stanje osobe tokom prazničnog perioda.
(Photo by Leeloothefirst from Pexels)
Praznična disforija u odnosu na sezonski afektivni poremećaj
Sezonski afektivni poremećaj i praznična disforija se često mešaju, jer su oba stanja povezana sa promenama u raspoloženju tokom određenih perioda godine. Ipak, postoji nekoliko ključnih razlika između ta dva stanja, u pogledu uzroka, trajanja i težine simptoma.
Sezonski afektivni poremećaj je oblik depresije koji se javlja u određenom periodu godine, najčešće tokom jeseni i zime, kada je manje prirodne svetlosti. Smatra se da ima biološke uzroke, uključujući promene u nivou serotonina (koji utiče na raspoloženje) i smanjenje proizvodnje melatonina, hormona koji reguliše spavanje. Simptomi traju nekoliko meseci, mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje i obično zahtevaju lečenje (farmakoterapija, psihoterapija, terapija svetlom).
Praznična disforija, s druge strane, nije mentalni poremećaj, već emocionalna reakcija koja se isključivo javlja tokom prazničnog perioda. Uzroci praznične disforije nisu biološki, već psihološki i socijalni, uključujući stres povodom obaveza, društvenih očekivanja, finansijskih poteškoća, gubitaka ili porodičnih konflikata. Iako su simptomi kod oba poremećaja slični, kod praznične disforije kraće traju, manje su intenzivni i najčešće ne zahtevaju specifičan tretman (dovoljna je socijalna podrška, relaksacija, postavljanje realnih očekivanja i eventualno kratkotrajno savetovanje sa psihologom ili psihoterapeutom).
(Photo by Lina from Pexels)
Kako se nositi sa prazničnom disforijom?
Iako praznična disforija može biti izazovna, postoje načini da se negativne emocije ublaže i da se praznični period učini manje stresnim.
- Postavljanje realnih očekivanja: Prihvatanje da praznični period ne mora biti savršen i idiličan, može smanjiti pritisak.
- Razumevanje i prihvatanje svojih emocija: Važan korak je i pomiriti se sa osećanjima koja se javljaju tokom prazničnih dana – nije neuobičajeno tada osećati tugu, napetost, anksioznost ili umor. Razumevanje i prihvatanje da su ta osećanja prirodna reakcija na pritiske koje praznici donose, može smanjiti unutrašnju napetost.
- Postavljanje granica i realnih ciljeva: Ponekad je teško reći „ne“ obavezama koje dolaze sa praznicima. Ipak, važno je postaviti granice i odrediti šta je zaista važno. Na primer, umesto da prihvatite svaki poziv za društveno okupljanje, razmislite o tome šta vam zaista donosi radost, a šta vas samo iscrpljuje. Definišite prioritete, u zavisnosti od vremena koje imate na raspolaganju, novca i energije. Razmislite o tome šta možete da delegirate ili jednostavno izbegnete.
- Socijalna podrška: Ponekad je najvažniji korak jednostavno otvoriti se prijateljima ili porodici i podeliti svoja osećanja. To može pomoći da se osoba oseća manje usamljeno i opterećeno. Ukoliko to nije dovoljno, razgovori sa stručnjacima za mentalno zdravlje mogu pomoći osobi da bolje razume svoje emocije i da njima bolje upravlja, kao i da razvije efikasnije veštine upravljanja stresom.
- Briga o sebi: Uzimanje vremena za sebe, bilo da je to kroz šetnju, čitanje, meditaciju ili opuštanje uz druge omiljene aktivnosti, može značajno smanjiti nivo stresa i pomoći da se sačuva emocionalna ravnoteža.
- Održavanje rutine: Nedostatak sna, loša ishrana i smanjenje fizičke aktivnosti tokom prazničnog perioda mogu pogoršati simptome disforije. Pokušajte da održite svoju svakodnevnu rutinu i tokom prazničnih dana.
- Izbegavanje prekomernog unosa alkohola i izbegavanje psihoaktivnih supstanci: Iako alkohol i psihoaktivne supstance mogu delovati kao brz način za opuštanje, popravljanje raspoloženja i smanjenje stresa, dugoročno pogoršavaju psihičko stanje, a negativno utiču i na fizičko zdravlje i odnose sa drugim ljudima.
- Ograničavanje upotrebe društvenih mreža: Društvene mreže su često ispunjene idealizovanim prikazima života drugih ljudi, uključujući njihove praznične proslave, trpeze, poklone, porodična okupljanja i „savršene“ trenutke. Ove slike mogu stvoriti pogrešnu percepciju osobe o tome kako životi drugih ljudi izgledaju i osećaj da ona „nije dovoljno dobra“, što može povećati osećaj nezadovoljstva.
(Photo by Anna Nekrashevich from Pexels)
Iako su praznici uglavnom prikazani kao vreme za radost i zajedništvo, važno je imati u vidu da oni mogu biti povezani i sa negativnim emocijama i usamljenošću. Neke osobe se, tokom prazničnog perioda, suočavaju sa emocionalnim teškoćama zbog različitih faktora, kao što su gubitak voljene osobe, neispunjeni ciljevi, konflikti u porodici ili čak prekomerni komercijalni pritisak, Razumevanje uzroka praznične disforije i primena nekih od navedenih strategija za suočavanje mogu pomoći da praznični period prođe što lagodnije.
Reference
https://www.verywellmind.com/holiday-blues-4771716
https://www.webmd.com/depression/holiday-depression-stress
https://health.clevelandclinic.org/holiday-depression-and-stress
Naslovna fotografija: Inga-sv- from Pexels
0 komentara