loader image

Poremećaj ponašanja

mar 31, 2020 | O deci i roditeljstvu | 0 Komentara

Autori: Dragica Nenadić, specijalni pedagog i Katarina Višić, psihoterapeut

Šta je poremećaj ponašanja?

Ako dete ili adolescent učestalo krši pravila, ne poštuje društvene norme, pokazuje izrazitu agresivnost prema ljudima i/ili životinjama, ima česte i teške napade besa, beži od kuće, izostaje iz škole, krade, uništava imovinu, podmeće požare, govorimo o poremećajima u ponašanju. Da bi određeno ponašanje bilo poremećaj potrebno je da se ponavlja,  da je preraslo u obrazac ponašanja koji drastično utiče na celokupan život deteta ili mlade osobe i njegove porodice, i da traje duže od šest meseci.

Dakle, u pitanju je upadljivo ponašanje koje nije prikladno za uzrast i značajno odstupa od očekivanog socijalnog ponašanja.

Kako to u praksi izgleda:

  • često ispoljavanje besa (bes je izraženiji nego kod druge dece i teško ga kontrolišu. Roditelji obično prvo primete “kratak fitilj” kod deteta i besne ispade kada god ne dobije ono što želi. Razlika je posebno uočljiva ako dete nije jedino u porodici i kada se poredi sa bratom ili sestrom. Niska tolerancija na frustraciju je veliki problem ove dece pri uključivanju u vršnjačke grupe: deca ih odbacuju, izoluju i ne žele da se druže s njima. Odbacivanje od strane vršnjaka tako dodatno utiče na promene u ponašanju i usložnjava već postojeći problem),
  • agresivnost (fizička i verbalna) prema drugoj deci, članovima porodice ili životinjama;
  • prkos i buntovno ponašanje u porodici i školi,
  • nemaju empatije prema drugima,
  • ne razmišljaju o posledicama svog ponašanja,
  • impulsivnost,
  • sklonost provokacijama i manipulacijama,
  • nerazvijena moralnost (često povređuju druge i ne osećaju krivicu povodom toga)
  • ne razlikuju ono što žele i što se mora (ako žele novi telefon, moraju ga i imati)
  • visoko vrednuju novac ili materijalne vrednosti, upoređuju se sa vršnjacima i moraju imati uvek najbolje, najskuplje, najmodernije…
  • ne vide ličnu odgovornost za svoje loše ponašanje (uvek su drugi su krivi i nemaju motivaciju za promenu ponašanja)
  • loš uspeh u školi
  • rizik od zloupotrebe supstanci (rani početak konzumacije alkohola, marihuana i hemijskih psihoaktivnih supstanci); često se priključuju marginalizovanim grupama gde se osećaju moćno i prihvaćeno i napuštaju školu i formalno obrazovanje.

Veoma često se znaci poremećaja u ponašanju javljaju zajedno sa drugim problemima, kao što su poremećaji pažnje, depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Posebno je veliki rizik kod hiperkinetskog sindroma (ADHD), gde veliki broj dece usled netretiranog primarnog poremećaja pažnje i motorike razvija dodatni problem u ponašanju.

Poremećaji ponašanja su izuzetno važni i sa stanovišta društva i sa stanovišta porodice jer je praksa pokazala da se životna putanja: poremećaj ponašanja – maloletnička delinkvencija – kriminal često sreće kod odraslih prestupnika. Iz tog razloga je jako važno raditi prvenstveno na prevenciji, a potom i ranom tretmanu dece i mladih koji pokazuju neke od elemenata poremećaja u ponašanju.

Nastanak i razvoj poremećaja u ponašanju

Nastanak poremećaja ponašanja ogleda se u istovremenom delovanju karakteristika deteta i sredine u kojoj dete odrasta. Pod sredinom se podrazumeva porodica, vršnjačka grupa i susedstvo, i šira društvena zajednica. U faktore rizika spadaju:

  • Individualne karakteristike deteta (odlike temperamenta, pozitivno vrednovanje antisocijalnog ponašanja, niske verbalne sposobnosti, problemi u mentalnom zdravlju, sklonost pripisivanja neprijateljskih namera drugim osobama – izrazita nepoverljivost)
  • Karakteristike porodice (neefikasno disciplinovanje deteta, nedostatak zdravog nadzora nad detetom, visok nivo konflikata u porodici, malo ili nimalo emocionalne topline, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola, kriminal, psihijatrijska oboljenja roditelja/staratelja, haotično porodično okruženje)
  • Odnosi sa vršnjacima (slaba povezanost sa prosocijalnim vršnjacima, loše socijalne veštine deteta, povezanost sa delikventnim vršnjačkim grupama)
  • Školski faktori (marginalizovanost i odbačenost u školskoj sredini, nisko akademsko postignuće, slaba posvećenost obrazovanju i niska motivacija za učenje, nedostatak pravila u školi)
  • Karakteristike susedstva i zajednice (česte selidbe, slaba podrška susedstva, kriminalno okruženje)

Najbitniji zaštitni faktor za prevenciju poremećaja u ponašanju su zdravi, bliski odnosi, u kojima odrasle osobe deci pružaju mogućnosti za rast i razvoj, daju podstrek za savladavanje veština i priznaju i vrednuju njihova postignuća.

Tretman poremećaja ponašanja obuhvata individualizovani plan i program skrojen prema potrebama porodice i deteta.

Najčešće intrevencije u okviru tretmana su:

  1. Lekovi u kombinaciji sa drugim oblicima tretmana
  2. Individualni tretman deteta ili adolescenta:
    • kontrola besa
    • povećanje otpornosti na stres
    • povećanje tolerancije na frustraciju
    • unapređivanje asertivnosti i komunikacije u celini
    • unapređivanje veština rešavanja problema
    • podsticanje moralnog razvoja
    • emocionalno opismenjavanje
  3. Tretman roditelja i porodice u celini, kao okosnica tretmana:
    • Trening roditeljskih veština
    • Unapređivanje interakcija roditelj-dete
    • Porodični trening rešavanja problema
  4. Školski programi prevencije nasilja imaju umereno pozitivne efekte, sa naglaskom da grupni tretmani poremećaja ponašanja nisu dobri zbog učvršćivanja negativnog ponašanja u grupi.

Reference:

1. Prevencija i tretman poremećaja ponašanja, Zbornik radova; Urednice: Vesna Žunić-Pavlovic, Marina Kovačević-Lepojević; Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2010.

2. Popović-Ćitić, B. Protektivni faktori poremećaja ponašanja. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. https://www.docsity.com/sr/protektivni-faktori-poremecaja-ponasanja-skripta-prevencija-i-tretman-poremecaja-ponasanja/175462/

3. Popović-Ćitić, B. Koncept rizičnih i protektivnih faktora: klasifikacioni okvir za potrebe prevencije. https://www.docsity.com/sr/klasifikacioni-okviri-za-potrebe-prevencije-skripta-prevencija-i-tretman-poremecaja-ponasanja/175455/

4. Radojević, B. Problemi u ponašanju i razvoj nesigurnih obrazaca vezivanja: Uloga konteksta odrastanja dece pod rizikom. Doktorska disertacija. Filozofski Fakultet, 2016.godine.

Autor: Katarina Višić

Psihoterapeut

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Povezani članci