Poremećaj ponašanja

Šta je poremećaj ponašanja?

Ako dete ili adolescent učestalo krši pravila, ne poštuje društvene norme, pokazuje izrazitu agresivnost prema ljudima i/ili životinjama, ima česte i teške napade besa, beži od kuće, izostaje iz škole, krade, uništava imovinu, podmeće požare, govorimo o poremećajima u ponašanju. Da bi određeno ponašanje bilo poremećaj potrebno je da se ponavlja,  da je preraslo u obrazac ponašanja koji drastično utiče na celokupan život deteta ili mlade osobe i njegove porodice, i da traje duže od šest meseci.

Dakle, u pitanju je upadljivo ponašanje koje nije prikladno za uzrast i značajno odstupa od očekivanog socijalnog ponašanja.

Kako to u praksi izgleda:

• često ispoljavanje besa (bes je izraženiji nego kod druge dece i teško ga kontrolišu. Roditelji obično prvo primete “kratak fitilj” kod deteta i besne ispade kada god ne dobije ono što želi. Razlika je posebno uočljiva ako dete nije jedino u porodici i kada se poredi sa bratom ili sestrom. Niska tolerancija na frustraciju je veliki problem ove dece pri uključivanju u vršnjačke grupe: deca ih odbacuju, izoluju i ne žele da se druže s njima. Odbacivanje od strane vršnjaka tako dodatno utiče na promene u ponašanju i usložnjava već postojeći problem),
• agresivnost (fizička i verbalna) prema drugoj deci, članovima porodice ili životinjama;
• prkos i buntovno ponašanje u porodici i školi,
• nemaju empatije prema drugima,
• ne razmišljaju o posledicama svog ponašanja,
• impulsivnost,
• sklonost provokacijama i manipulacijama,
• nerazvijena moralnost (često povređuju druge i ne osećaju krivicu povodom toga)
• ne razlikuju ono što žele i što se mora (ako žele novi telefon, moraju ga i imati)
• visoko vrednuju novac ili materijalne vrednosti, upoređuju se sa vršnjacima i moraju imati uvek najbolje, najskuplje, najmodernije…
• ne vide ličnu odgovornost za svoje loše ponašanje (uvek su drugi su krivi i nemaju motivaciju za promenu ponašanja)
• loš uspeh u školi
• rizik od zloupotrebe supstanci (rani početak konzumacije alkohola, marihuana i hemijskih psihoaktivnih supstanci); često se priključuju marginalizovanim grupama gde se osećaju moćno i prihvaćeno i napuštaju školu i formalno obrazovanje.

Veoma često se znaci poremećaja u ponašanju javljaju zajedno sa drugim problemima, kao što su poremećaji pažnje, depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Posebno je veliki rizik kod hiperkinetskog sindroma (ADHD), gde veliki broj dece usled netretiranog primarnog poremećaja pažnje i motorike razvija dodatni problem u ponašanju.

Poremećaji ponašanja su izuzetno važni i sa stanovišta društva i sa stanovišta porodice jer je praksa pokazala da se životna putanja: poremećaj ponašanja – maloletnička delinkvencija – kriminal često sreće kod odraslih prestupnika. Iz tog razloga je jako važno raditi prvenstveno na prevenciji, a potom i ranom tretmanu dece i mladih koji pokazuju neke od elemenata poremećaja u ponašanju.

Nastanak i razvoj poremećaja u ponašanju

Nastanak poremećaja ponašanja ogleda se u istovremenom delovanju karakteristika deteta i sredine u kojoj dete odrasta. Pod sredinom se podrazumeva porodica, vršnjačka grupa i susedstvo, i šira društvena zajednica. U faktore rizika spadaju:

• Individualne karakteristike deteta (odlike temperamenta, pozitivno vrednovanje antisocijalnog ponašanja, niske verbalne sposobnosti, problemi u mentalnom zdravlju, sklonost pripisivanja neprijateljskih namera drugim osobama – izrazita nepoverljivost)
• Karakteristike porodice (neefikasno disciplinovanje deteta, nedostatak zdravog nadzora nad detetom, visok nivo konflikata u porodici, malo ili nimalo emocionalne topline, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola, kriminal, psihijatrijska oboljenja roditelja/staratelja, haotično porodično okruženje)
• Odnosi sa vršnjacima (slaba povezanost sa prosocijalnim vršnjacima, loše socijalne veštine deteta, povezanost sa delikventnim vršnjačkim grupama)
• Školski faktori (marginalizovanost i odbačenost u školskoj sredini, nisko akademsko postignuće, slaba posvećenost obrazovanju i niska motivacija za učenje, nedostatak pravila u školi)
• Karakteristike susedstva i zajednice (česte selidbe, slaba podrška susedstva, kriminalno okruženje)

Najbitniji zaštitni faktor za prevenciju poremećaja u ponašanju su zdravi, bliski odnosi, u kojima odrasle osobe deci pružaju mogućnosti za rast i razvoj, daju podstrek za savladavanje veština i priznaju i vrednuju njihova postignuća.

Tretman poremećaja ponašanja obuhvata individualizovani plan i program skrojen prema potrebama porodice i deteta.

Najčešće intrevencije u okviru tretmana su:

1. Lekovi u kombinaciji sa drugim oblicima tretmana
2. Individualni tretman deteta ili adolescenta:
   • kontrola besa
   • povećanje otpornosti na stres
   • povećanje tolerancije na frustraciju
   • unapređivanje asertivnosti i komunikacije u celini
   • unapređivanje veština rešavanja problema
   • podsticanje moralnog razvoja
   • emocionalno opismenjavanje
3. Tretman roditelja i porodice u celini, kao okosnica tretmana:
   • Trening roditeljskih veština
   • Unapređivanje interakcija roditelj-dete
   • Porodični trening rešavanja problema
4. Školski programi prevencije nasilja imaju umereno pozitivne efekte, sa naglaskom da grupni tretmani poremećaja ponašanja nisu dobri zbog učvršćivanja negativnog ponašanja u grupi.

Reference:

1. Prevencija i tretman poremećaja ponašanja, Zbornik radova; Urednice: Vesna Žunić-Pavlovic, Marina Kovačević-Lepojević; Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2010.

2. Popović-Ćitić, B. Protektivni faktori poremećaja ponašanja. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. https://www.docsity.com/sr/protektivni-faktori-poremecaja-ponasanja-skripta-prevencija-i-tretman-poremecaja-ponasanja/175462/

3. Popović-Ćitić, B. Koncept rizičnih i protektivnih faktora: klasifikacioni okvir za potrebe prevencije. https://www.docsity.com/sr/klasifikacioni-okviri-za-potrebe-prevencije-skripta-prevencija-i-tretman-poremecaja-ponasanja/175455/

4. Radojević, B. Problemi u ponašanju i razvoj nesigurnih obrazaca vezivanja: Uloga konteksta odrastanja dece pod rizikom. Doktorska disertacija. Filozofski Fakultet, 2016.godine.