Granični poremećaj ličnosti i postavljanje granica

Važna stvar u svakom odnosu, a posebno sa osobama sa graničnim poremećajem ličnosti (u daljem tekstu GPL), je postavljanje jasnih granica.

Granice određuju ko smo, kako se odnosimo prema drugima i kako dopuštamo da se drugi odnose prema nama. Štite nas i pomažu nam da donesemo odluke koje će biti korisne za nas. One unose red u naš život i pomažu nam da se osećamo sigurno. Jasne granice podstiču odnos bliskosti između dve osobe, a da pri tome ni jedna ne gubi svoj identitet.

Postavljanje granica onde gde ih ranije nije bilo, može se, u početku, činiti zastrašujuće.

Važno je imati na umu da ih ne određujete samo zbog sopstvenog mentalnog zdravlja. Kad odredite i poštujete svoje granice, pomažete i osobi koja ima problem. Kad dopuštate toj osobi da krši vaše granice, ili ih uopšte nemate, dodatno pogoršavate situaciju. Ako odredite i poštujete razumne granice i ako brinete o sopstvenim potrebama, verovatnije je da ćete uspeti da ostanete u dugoj i kvalitetnijoj vezi s osobom sa GPL.

Kad odredite svoje lične granice, vreme je da o njima razgovarate i sa drugom stranom. Budite svesni šta možete da tražite, a šta ne. Razumno je zatražiti od nje da promeni svoje ponašanje. Ona se verovatno ponaša drugačije s vama nego sa prijateljima, na javnom mestu ili na poslu. Ako pod određenim okolnostima može da kontroliše svoje ponašanje, verovatno ga može kontrolisati i u ostalim situacijama. Vrlo je verovatno da će joj trebati pomoć da bi promenila svoje ponašanje, ali da li će to učiniti, zavisi isključivo od nje.

U pogledu definisanja jasnijih granica vodite se sledećim savetima:

– Budite precizni i jasni: „Želela bih da me više poštuješ.“ je nedovoljno precizno. „Želela bih da prestaneš da me kriviš za svoje telesne bolesti.“ je jasno i konkretno.

– Razgovarajte o svakoj granici posebno. Počnite sa jednim problemom, ne očekujte da će sve što vam smeta da se promeni odjednom. Možete povećati šanse za uspeh, ako počnete sa lakšom temom.

– Ukoliko vam je to potrebno uvežbajte razgovor sa dobrim prijateljem. Odigrajte tu situaciju, razmišljajući o mogućoj reakciji druge strane, kao, i kako na tu reakciju možete odgovoriti. Vremenom će razgovor o onome što vam smeta postati lakši.

– Razmislite o prednostima koje donosi očuvanje vašeg integriteta. To su unutrašnja snaga, samopoštovanje, samopouzdanje, nada i ponos.

Važno je zapamtiti da protivnapadi nisu znak da su vaši postupci pogrešni. Oni znače da ste zatražili od druge strane nešto što joj je teško da uradi. Moguće je da će s vremenom vaše određivanje granica navesti osobu sa poremećajem da postane svesna svog ponašanja i odluči da potraži pomoć. Ali, isto tako je moguće počne da vas omalovažava i optužuje za napuštanje. Obe reakcije su moguće, ali bitno je da ne odustajete od promena koje su vam važne, kao i da budete spremni da nešto preduzmete ukoliko osoba ne poštuje vaše granice. Doslednost je presudna. Oduprite se iskušenju da se pravdate, objašnjavate ili raspravljate. Ostanite usredsređeni na vašu poruku – na primer, primeren odgovor na optužbu bio bi: „Razumem da se tako osećaš, ali ja vidim stvari drugačije.“ Ponovite to onoliko puta koliko je potrebno.

Dobra komunikacija je ključna

Ono što vam u odnosu sa osobom sa graničnim poremećajem ličnosti može dosta pomoći jeste usvajanje određenih veština komunikacije.

1. Prvi korak prema dobroj komunikaciji jeste aktivno slušanje. Nemojte zauzimati odbrambeni stav i isključivati osobu, čak i ako vas optužuje za nešto što niste rekli ili učinili. Obratite pažnju na sagovornikove reči, govor tela, izraz lica i ton glasa. To će vam pomoći da potvrdite njegova osećanja. Osobe sa graničnim poremećajem nisu uvek svesne svojih emocija, pa ćete pažljivim slušanjem možda moći otkriti značenje iza reči i otkriti skrivena osećanja.
2. Kada odgovarate osobi sa graničnim poremećajem ličnosti, izražavajte se u prvom licu jednine (Ja….). uzdržite se od izjava tipa „Ti si …“ zato što ne čitate tuđe misli i vrlo je moguće da pogrešno tumačite tuđe namere i osećanja. Na sigurnom ste terenu kad opisujete svoja osećanja i motive. Dopustite drugima da učine isto. „JA izjave“ navode ljude da zauzmu manje odbrambeni stav i da postanu otvoreniji prema pronalaženju zajedničkog rešenja. Moguće je da će osoba sa graničnim poremećajem vašu izjavu i dalje čuti kao „ti“, iako govorite u prvom licu jednine, ali nemojte odustajati i držite se svog stanovišta. U komunikaciji s osobom sa graničnim poremećajem takođe je korisno ponoviti njene glavne tvrdnje i osećanja, kako biste joj pokazali da ste ih čuli i pravilno protumačili. To ne znači da se morate slagati sa svim što govori.
3. Tokom komunikacije ostanite usmereni na svoju poruku. Dok pričate, druga vas osoba iz različitih razloga može napasti, zapretiti vam ili pokušati promeniti temu razgovora. Na primer, osoba će vam možda pokušati skrenuti pažnju, jer ste načeli osetljivu temu. Ne obazirite se na pokušaje odvraćanja pažnje, smireno nastavite objašnjavati svoje gledište i vratite se na drugu temu kasnije ako je to potrebno.
4. Pojednostavite komunikaciju. Ako razgovarate o osetljivoj temi i doživljavate snažne emocije može vam ostati premalo energije za složeno razmišljanje. Zbog toga svaka rečenica treba biti kratka, jednostavna, jasna i direktna. Nemojte podsticati pogrešna tumačenja. Pozovite vašeg sagovornika da ponudi drugačija rešenja. Na primjer, „Po tvom mišljenju, što bismo trebali učiniti?“ Ili „Ne mogu pristati na to, a ti to zaista želiš. Kako možemo rešiti taj problem?
5. Ne prihvatajte optužbe, okrivljavanje, nemoguće zahteve i kritike. Umesto da upijete njenu bol, zadržite svoje shvatanje stvarnosti uprkos njenim tvrdnjama. Odbijte bol od sebe i vratite je njenom pravom vlasniku – osobi sa graničnim poremećajem. Pokažite da ste sigurni da je ona sposobna da se suoči sa svojim osećanjima. Važno je pružiti joj podršku i istovremeno joj dati do znanja da je ona jedina osoba koja može da upravlja svojim osećanjima i reakcijama.
6. Ako započinjete razgovor o osetljivoj temi, odaberite za to primereno vreme i mesto. Ako se zbog nečega osoba sa graničnim poremećajem ličnosti oseća odbačeno, napušteno ili obezvređeno, možda će burno reagovati na vaše reči. Možda će biti bolje da razgovor odložite, dok se situacija ne smiri. Budite svesni i svojih emocija. Ako se osećate izgubljeno, ranjivo, usamljeno ili tužno, možda je bolje da pričekate, dok se ne budete osećali snažnije.
7. Možda se vama osećanja ili gledišta osobe sa graničnim poremećajem čine neobjašnjivo, ali za nju imaju smisla. Ne osuđujte njena osećanja, ne osporavajte ih, ne proglašavajte ih beznačajnima i ne raspravljajte o tome mislite li da su ona „opravdana“ ili ne. Uvažite ih i pokažite osobi da čujete i shvatate šta govori.

Literatura: Mejson, P. i Kreger, R.: Prestanite hodati po ljuskama jajeta. PDF