loader image

Rezilijentnost: kako postati i ostati psihološki otporan

feb 27, 2024 | O životu | 0 Komentara

Život nije lak. Svi se suočavamo sa različitim izazovima tokom života koje pokušavamo da prebrodimo, svako na svoj način.

Da li ste ikada upoznali nekoga za koga vam se učinilo da se lako oporavlja posle stresne situacije, nekoga ko lako ispliva iz rizičnih situacija i životnih previranja? Za takve osobe kažemo da su psihološki otporne, odnosno rezilijentne.

(Photo by Cottonbro studio from Pexels)

Šta je rezilijentnost?

Psihološka otpornost ili rezilijentnost je sposobnost pojedinca da se suoči sa stresom, nedaćama i životnim izazovima. Samim tim što se definiše kao sposobnost, a ne crta ličnosti, rezilijentnost je nešto što se uči i razvija tokom života. Psihološka otpornost nam pomaže da se brže oporavimo nakon neke poteškoće, učimo iz toga i lično se razvijamo.

Ako je neko rezilijentan to ne znači da ne oseća neprijatne emocije poput tuge, žalosti ili da ne reaguje u stresnim situacijama. Način gledanja na situaciju i oporavak su ono što je bitno kada je u pitanju ova sposobnost. Rezilijentne osobe se suočavaju sa svojim problemima i neprijatnim emocijama, a njihov doživljaj sreće se javlja zato što se osećaju dobro, a ne zato što izbegavaju da se osećaju loše.

(Photo by Lucas Pezeta from Pexels)

Tipovi rezilijentnosti

Psihološka otpornost/rezilijentnost se javlja u različitim formama.

Fizička rezilijentnost se odnosi na to kako se telo nosi sa naporima, povredama ili bolestima. Utiče na to kako ljudi stare, njihovo zdravstveno stanje, kako se fizički oporavljaju.

Mentalna rezilijentnost je sposobnost osobe na adaptaciju, na promene ili neizvesnost. Osobe kod kojih je ovaj tip rezilijentnosti razvijen ostaju smirene i razmišljaju fleksibilno u kriznim situacijama. Oni lakše nalaze alternativna rešenja, prilaze problemu sa stavom da ga reše i ne odustaju i kada se suoče sa preprekama.

Emocionalna rezilijentnost se odnosi na sposobnost regulacije emocija tokom stresnih situacija. Osobe su u kontaktu sa sobom, svojim emocioalnim odgovorom na stresnu situaciju. Ne beže od neprijatnih emocija. Samim tim se i lakše smire u stresnim situacijama. Ovaj tip rezilijentnosti pomaže i u gledanju na teške situacije sa dozom zdravog optimizma, jer osoba zna da neprijatna situacija i emocije koje oseća u tom trenutku neće trajati zauvek.

Društvena rezilijentnost predstavlja sposobnost grupe da se lakše oporavi od neke situacije. Primećuje se kroz povezanost grupe ljudi i njihovu saradnju u teškim situacijama. Ovaj tip rezilijentnosti posebno je važan tokom prirodnih katastrofa, ugroženosti zajednice i sl.

(Photo by Andres Ayrton from Pexels)

Znaci koji ukazuju da je neko rezilijentan

Osobe koje su psihološki otpornije/rezilijentne imaju različite karakteristike.

Neke od njih su:

  • Mentalitet preživelog: osobe koje su prošle kroz veoma teške, negativne događaje često o sebi pričaju kao o nekome ko je preživeo nedaću. Imaju uvid da šta god da se dešava oni to mogu da prevaziđu.
  • Efektivna regulacija emocija: psihološka otpornost se ogleda između ostalog i u tome kako se upravlja emocijama u stresnim situacijama. Osobe koje su rezilijentne, ne beže od neprijatnih emocija, nego mogu da ih osete i izdrže u toj situaciji.
  • Kontrola: prisustan je jak unutrašnji lokus kontrole. Lokus kontrole može da bude unutrašnji kada osoba opaža da je ona ta koja ima kontrolu nad nečim i spoljašnji kada osoba sve što joj se dešava pripisuje spoljašnjim faktorima (životu, višoj sili, drugim ljudima, situaciji…).
  • Veštine rešavanja problema: kada se nađu u problematičnoj situaciji rezililjentne osobe racionalno tragaju za najboljim mogućim rešenjem.
  • Samoprihvatanje: rezilijentne osobe bezuslovno prihvataju sami sebe i nisu strogi prema sebi, pogotovo u izazovnim situacijama.
  • Podrška okruženja: jaka mreža ljudi koja je tu da uputi podršku je još jedna stavka koja ukazuje na rezilijentnost, jer se psihološki otporne osobe ne plaše da traže pomoć kada im je potrebna.
  • Postavljanje ciljeva je definisanje jasnih ciljeva koje je moguće ostvariti. Nakon njihovog definisanja rezilijenta osoba kreće korak po korak ka cilju, razbijajući ga u manje ciljeve/korake. Ići ka realnom cilju u osobi budi osećaj postignuća i samopouzdanja koji vodi ka povećanoj psihološkoj otpornosti.
  • Efektivna komunikacija: izražavanje želja, mišljenja i emocija jasno, asertivno, kao i aktivno slušanje drugih.
  • Razvoj svrhe i smisla života: kroz svest o tome šta je osobi svrha i smisao lakše se razvija i rezilijentnost, jer se stremi ka određenim ciljevima. Svrha i smisao mogu da budu u jednom ili više aspekata života, fleksibilni su i prioriteti tokom života mogu da se menjaju.

Psihološko otporne/rezilijentne osobe se lakše adaptiraju, otvorenije su za nova iskustva i izazove, a samim tim prepreke za njih predstavljaju šansu za učenje i dalji razvoj.

(Photo by Andrea Piacquadio from Pexels)

Rezilijentnost kroz prizmu REBT-a

Postoje različite strategije koje nam mogu pomoći da postanemo otporniji, a jedna od njih je racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT).

U okviru REBT pristupa, otpornost se razvija kroz prihvatanje negativnih događaja i iskustava umesto insistiranja da se oni ne bi smeli desiti. Kroz prihvatanje da se loše stvari mogu desiti mi sebe manje uznemiravamo, nego kada insistiramo da se one ne smeju desiti. Realnost je da život predstavlja složene situacije sa kojima se treba suočiti, a REBT osnažuje pojedinca da se suoči i prihvati čak i najgore scenarije u životu.

Rezilijentnost se kroz ovaj pristup povećava i tako što se jača tolerancija na frustraciju. Ona se najbolje vidi kroz misli o tome da osoba nije u stanju da izdrži neki negativan ili stresan događaj. Ovo je znak niske tolerancije na frustraciju. Kroz REBT osobe uče kako da svoja uverenja vezana za nisku tolearanciju na frustraciju  transformišu u visoku toleranciju na frustraciju i tako postanu otporniji.

(Photo by Nina Uhlikova from Pexels)

 Zamislite da ste upravo imali posebno težak dan; a bolesni ste. Vaš šef pomera rok za neki posao, a vaše dete nije dobro. Možete se osećati preplavljeni stresom i anksioznošću i drugim negativnim emocijama ako verujete da se takve stvari apsolutno ne bi smele desiti i da ne možete da se nosite ili tolerišete ili da život mora biti fer i lakši, ili da vaš šef mora biti obzirniji. Onda zamislite sve te iste događaje, ali priznajete da su stvari teške i izazovne, da nažalost ponekad se dešavaju nepravedne stvari i da vaš šef nije potpuno neobziran i da možete da razgovarate o novom roku i svojim brigama i da možete da se nosite i tolerišete ono što je teško.

Upravo ovaj drugi scenario predstavlja rezilijentnost, jer na ovaj način je moguće lakše se nositi sa izazovima koji su pred nama.

Samim tim, naša otpornost se razvija prihvatanjem neprijatnih emocija i negativnih događaja, a ne gledanjem sveta kroz „ružičaste naočare“.

Uticaj rezilijentnosi na osobu

Pošto rezilijentnost daje osobama psihološku snagu da izađu na kraj sa teškim situacijama uticaj rezilijentnosti na kvalitet života je velik. U rezilijentnosti se nalazi naša unutrašnja snaga koju po potrebi koristimo kada nam je najteže.

Gubitak i promene su neizostavni deo svačijeg života. Oni koji su psihološki otporniji, lakše se oporavljaju i kreću dalje ili ponovo grade svoj život (u zavisnosti od situacije). Osobe koje nisu toliko rezilijentne mogu da postanu preplavljene događajem, ne znaju kako da krenu dalje, konstantno razmišljaju o problemu i koriste neefikasne strategije da bi rešili problem. Razočarenje i neuspesi mogu da ih odvedu još dublje u nezdrava, destruktivna ili opasna ponašanja.

Na koji način se osobe ponašaju tokom kritičnih situacija nema uticaj samo trenutni ishod, već može da ima i značajnu ulogu u dugoročnim psihološkim posledicama.

(Photo by Kritsada Seekham from Pexels)

Kako postati psihološki otporniji?

Pošto je rezilijentnost sposobnost, ona se gradi i može da se uči od malih nogu, ali i kasnije u životu.

Neke od uspešnih strategija su:

  • Imati drugačiji pogled na situaciju i negativne misli. Gledajte na događaje kroz prizmu realnosti, koliko god da su negativni bez fokusa na krivicu i vrtloga misli o onome što je nemoguće promeniti. Usmerite se na male korake i načine na koji problem može da se reši.
  • Potražite podršku. Bez obzira što poteškoće neće nestati, podelite ih sa prijateljima, osobama u koje imate poverenja. Osećaćete se bolje ako znate da imate nekog na svojoj strani. Priča o problemu sa drugima vam može doneti i novi ugao gledanja na problem, moguća rešenja o kojima niste ni razmišljali.
  • Fokusirajte se na ono nad čim stvarno imate kontrolu. U krizama je lako fokusirati se na sve nad čim nemamo kontrolu i predati se mogućim katastrofičnim scenarijima. Vremepolov i dalje nije izmišljen tako da je nemoguće vratiti se u prošlost i uticati na neki događaj. Ono što jeste moguće je razmisliti o tome šta je sada pod našom kontrolom, na šta možemo da utičemo, na koji način i delovati u skladu sa tim.
  • Upravljajte stresom. Veština upravljanja stresom je najzdraviji način građenja rezilijentnosti. Građenje navika poput: fizičke aktivnosti, zdrave ishrane, spavanja utiče na naš organizam i priprema ga za izazove. Učenje veština poput rešavanja problema, efikasne komunikacije, tehnika relaksacije pomaže u trenucima kada smo suočeni sa izazvom.
  • Stručna podrška. U nekim situacijama kada nismo sigurni kako ćemo dalje, moguće je potražiti podršku stručnjaka za mentalno zdravlje koji će zajedno sa vama otkriti šta vas blokira, na koji način razmišljate i pomoći vam da razvijete veštine koje će poboljšati vašu psihološku otpornost.

Izvori:

https://www.psychologytoday.com/us/basics/resilience

https://www.verywellmind.com/what-is-resilience-2795059#toc-how-to-become-more-resilient

https://positivepsychology.com/what-is-resilience/#resilience-skills

https://www.cbttherapies.org.uk/2015/11/17/emotional-resilience-and-rebt/

Naslovna fotografija: Pixabay from Pexels

Autor: Nataša Ivković Lovrić

Psiholog i edukant REBT psihoterapije

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Zašto nas osećanja zbunjuju?

Veliki deo našeg iskustva čine emocionalne reakcije. Osećamo tugu povodom prekinutog odnosa, anksioznost povodom neizvesne budućnosti, bes prema napornom komšiji, krivicu povodom nepromišljeno...