Kada je reč o telu, umu ili duhu, slom mora doživeti svako ko je odgajan da ugađa drugima do te mere da ni ne zna gde prestaje on sam, a gde počinje druga osoba. Tuđe emocije i potrebe previše često imaju prednost nad našim osećanjima i težnjama.
Nijedna osoba ne bi trpela konstantno kršenje granica ako smatra da zaslužuje odmor, san, pauzu, uživanje, zabavu, bogatstvo i sve lepote koje život može da ponudi. Dajemo više nego što možemo i ne postavljamo zdrave granice, jer je negde duboko u nama šćućureno uplašeno dete koje misli da će ga svi ismevati, zanemariti ili napustiti, ako ne ispunjava očekivanja i ne zadovoljava potrebe bliskih ljudi.
Upravo zato, najčešće propuštamo da odredimo granice iz straha da nas drugi neće voleti ili prihvatiti, ako to učinimo.
(Photo by Héctor J. Rivas on Unsplash)
Šta je granica?
U suštini, granica je mesto gde se završava Ja i gde počinje druga osoba.
Definisana je kao međa koju obeležavamo da bismo odredili šta ćemo uraditi, a šta nećemo, šta ćemo prihvatiti, a šta nećemo, ili šta ćemo trpeti, a šta nećemo. Granice su potpuno prirodne i određujemo ih automatski. Kada telo dosegne svoj limit, osečamo fizičku bol. Kada srce ili emocionalni sistem dođe do gornje granice, osećamo bes, tugu ili patnju.
Granice su već učitane u ljudskom iskustvu.
Gde su prirodne granice?
Morate ih osetiti – fizički ili emocionalno. Kada neutralno iskustvo ustupi mesto negativnom iskustvu, i kada počnete da patite – fizički, mentalno ili emocionalno, znate da ste u crvenoj zoni i da je granica već pređena.
Na primer, ako vas neko dodirne i taj dodir probudi u vama nelagodu. Kada se govori o nečemu što vam se ne dopada i osećate se neprijatno dok to slušate. Kada osećate grč, jer vam prijatelj nudi da podelite račun za večeru, iako su svi za stolom podelili flašu vina osim vas. Kada šef očekuje od vas da radite prekovremeno, iako se niste dogovorili o tome unapred, kao ni o naknadi za dodatne sate. Kada vas partner uporno ponižava i zamera vam da ste previše osetljivi, ako mu kažete šta vas vređa.
Negativna iskusta jesu deo ljudskog života, i ne možemo ih u potpunosti izbeći. Ali to ne znači da nemamo moć da stvorimo život koji je svakim danom sve bolji i bolji, i u kome živimo onako kako najviše želimo. Ako hoćemo više radosti i uzbuđenja u životu, moramo početi da postavljamo granice.
(pexels-ron-lach-9464624)
Kako da postavimo granice?
Tako što ćemo prepoznati granice koje već postoje. Ne izmišljamo ništa novo; samo pretvaramo u reči potrebe i želje koje su sve vreme tu, ispod površine. Govorimo sebi (i drugima) da određena iskustva nećemo tolerisati, zato što nisu zdrava za nas, i zato što se ne osećamo dobro. Lociranje i prepoznavanje granica omogućava nam da se pobrinemo za sopstvene potrebe – fizičke, emocionalne, energetske, mentalne i materijalne.
Šta dobijamo ako postavimo granice?
Kada postavimo zdrave granice, ispunjavamo svoje želje i zadovoljavamo svoje potrebe. Zalažemo se za svoj prostor, svoj život – a to potiče iz našeg nepokolebljivog saznanja o sopstvenoj vrednosti i samopouzdanja. Ta prava smo stekli samim tim što smo se rodili. Zatim dozvoljavamo drugim ljudima u našem životu da budu odrasle osobe i preuzmu odgovornost za ispunjavanje svojih želja i potreba. Svaka osoba treba sebi da postavi granice i da ih održava. Kada to učinimo autentično, iz središta svog bića, nikada nećemo naštetiti drugoj osobi ili njenim granicama.
Za ljude sklone ugađanju drugima, spasavanju i popravljanju drugih, taj potez može izgledati radikalno, podjednako kao i određivanje sebe kao prioriteta, zajedno sa pravom na lični komfor i ispunjenje svojih želja.
Ljubav prema sebi je osnova života, samim tim i ljubav prema drugima. Kada je o granicama reč, ljubav prema sebi podrazumeva da imamo pravo na svoje granice – bez obzira gde su one i kakve su tuđe želje. Pravićemo kompromise i pregovaraćemo kada mi budemo spremni za to, ako uopšte budemo spremni, ali nećemo odstupiti od onih granica koje su nam najvažnije.
(Photo by KEVIN CLYDE BERBANO on Unsplash)
Mitovi u vezi sa granicama
Postoje mnogi mitovi o granicama, ali ovo su najčešći:
- Ljubav isključuje postavljanje granica. U ljubavi granice nisu potrebne.
- Ako postavim granice, to će značiti da sam sebična osoba.
- Ako postavim granice, svi će me mrzeti. Mogu imati život kakav želim i bez postavljanja neprijatnih granica.
- Ne mogu da odredim granicu, zato što ne znam šta da kažem, a da ne izazovem svađu.
- Ako se sve vreme brinem samo o svojim potrebama, niko drugi neće dobiti ono što mu treba. Biću sebičan/sebična.
- Ako provedem život u postavljanju granica, više neću biti nesebična, srdačna osoba i niko više neće želeti da bude u mojoj blizini. Ljudi će prestati da me vole.
- Granice ne oslobađaju, već sputavaju, i onemogućavaju da napredujemo.
- Kada postavim granicu, to je kraj i više neću morati da je postavljam ponovo.
Veštine postavljanja granica
Prvi korak: Priznajte da sami prelazite svoje granice.
Istina je, sami prelazite svoje granice.
Niko ne može preći vaše granice, ako mu vi ne dozvolite.
Ako hoćete da naučite kako da postavite efikasne granice, morate se suočiti sa tim – vaša je odgovornost da prepoznate, postavite i saopštite granice koje su vam potrebne. Morate zauzeti nepokolebljiv stav i izvući se iz situacije u kojoj se vaše deklarisane granice ne poštuju. Ako to ne učinite, sami prelazite svoje granice.
Drugi korak: Popišite svoje granice.
Setite se pet granica koje ste sa lakoćom i bez napora postavili i razmislite o tome kako ih održavate.
Na primer: “Ne puštam nepoznate ljude u kuću”, tako što zaključavam vrata.
Pošto shvatite da ste postavili barem nekoliko jasnih granica u svom životu, razmislite o granicama koje niste postavili, a trebalo je. Zabeležite ih. Na kraju, napravite piramidu granica koje treba da postavite prema važnosti i kompleksnosti.
Treći korak: Pobedite kozavisnost.
Kozavisnost možemo definisati kao naviku da tuđe potrebe stavljamo ispred svojih. Na taj način uljuljkujemo se u osećaj sigurnosti. Ako znamo šta je drugima prihvatljivo, nećemo rizikovati da nas napuste zbog onoga što mi mislimo.
Da bi se oslobodili kozavisnosti, moramo osvestiti svoje želje i potrebe. Zatim moramo naučiti kako da ostanemo usklađeni s njima, umesto da dozvolimo da ih tuđa osećanja i želje menjaju.
Zapamtite, ako vas grize savest dok postavljate granicu, to je dobra vest – znači da konačno okrećete leđa starim šablonima i sledite sebe.
(Photo by Sigmund on Unsplash)
Četvrti korak: Otkopajte svoj podsvesni um.
Uverenja koja nas danas sputavaju mogu biti formirana još u ranom detinjstvu, i kao takva mogu voditi naše ponašanje kao da su životne činjenice. Međutim, tek kada raskrinkate svoje skrivene obaveze, odbačene osobine i izgovore, moći ćete da postavite zdrave granice.
Peti korak: Pretvorite privremenu nelagodu u nešto što vam prija.
Veština postavljanja granica znači da više ne prihvate dugotrajnu nelagodu kako biste izbagli kratkotrajnu. Spremnost da osetite privremenu nelagodu postavljanja granica prolaz je koji vodi do svega što ste ikada poželeli u životu.
Odnosno, što ste spremniji da osećate one emocije koje ste izbegavali, te emocije će imati manje moći nad vama. Emocije su kao promena vremena – dolaze i prolaze.
Šesti korak: Zamislite svoju osnaženu budućnost.
Često ne uspevamo da vidimo pozitivne mogućnosti koje se mogu javiti nakon što postavimo granice. Međutim, taj uvid, ili čak samo nagoveštaj onoga što je moguće sa druge strane, predstavlja neophodno gorivo da bismo postavili granice koje moramo da postavimo. Ta vizija nam daje samopouzdanje i hrabrost da donosimo bolje odluke za sebe.
Sedmi korak: Napišite svoj scenario.
Počnite sa svojim zahtevom: “Kada uradiš X, osećam se Y. Da li si voljan da to prestaneš da radiš?” Ako osoba kaže Ne, vi ćete tada reći: “Sledeći put kada uradiš X, uradiću Z da bih se zaštitio.”
Ne izražavajte ni više ni manje od one granice koju želite i koja vam je potrebna. “Ne” je potpuna rečenica.
Osmi korak: Odredite svoje “početničke” granice.
Postavljanje jednostavne granice za početnike može izgledati nebitno, ali to je zapravo prekretnica. Ovaj korak nam pomaže da stvorimo samopouzdanje. Što nam bude lakše da postavljamo početne granice, pre ćemo se približiti postavljanju najvažnijih granica, željenih i neophodnih za zdravlje i blagostanje. Praksom do savršensta!
Deveti korak: Postavite osnovnu granicu.
Na ovaj korak prelazite tek kada zaista savladate veštinu postavljanja granica i odredite svoju donju granicu, jednu od najvažnijih i najizazovnijih.
Deseti korak: Ponavljajte sve dok se ne oslobodite.
Jedini način da postanete majstor granica – u suštini, da se dobro brinete o sebi i da imate život koji ste sami izabrali – jeste da ponavljate postupak postavljanja granica sve dok se ne oslobodite problema koji su vas u prošlosti sprečavali da ih postavite.
Zapamtite, to je vaš život. Niko drugi ne snosi odgovornost za njega, i niko drugi nema pravo da diktira šta je dobro za vas.
Vaša sloboda vas čeka i vi je zaslušujete!
Referenca:
Levin, N. (2021). Postavite granice. Beograd: Harmonija.
Naslovna fotografija: Joshua Earle on Unsplash
0 komentara