Da li vas nerviraju zvuci koje drugi ni ne primećuju?
Da li brzo shvatite šta neko oseća ili koje su njegove namere — čak iako ih nije rekao naglas?
Da li ste potpuno preplavljeni bučnim okruženjem ili samim brojem ljudi koji vas okružuje? Da li vam je često potrebno da nakon toga odete negde gde je tiho kako biste se oporavili?
Da li su vam celog života govorili da ste „previše osetljivi“ i da treba da „očvrsnete“?
Možda ne znate da je ovo normalna, zdrava osobina – i dolazi sa jasnom evolucionom prednošću. Ako vas gore navedena iskustva opisuju, postoji velika šansa da ste “visoko osetljiva” osoba. I, ako jeste, nedavna istraživanja sugerišu da postoji dobar razlog zašto se ponekad osećate preopterećeno.
(Photo by Min An from Pexels)
Šta je visoka osetljivost?
Visoka osetljivost se može definisati kao akutni fizički, mentalni i emocionalni odgovori na spoljašnje ili unutrašnje stimuluse. Visoka osetljivost je genetska, međutim, ne postoji samo jedan gen odgovoran za nju. U stvari, naučnici sve više otkrivaju da se osobine ličnosti zasnivaju na čitavoj kolekciji gena, a ne samo na jednom ili dva.
Kada je reč o visokoj osetljivosti, postoje najmanje tri odvojena seta gena koja mogu igrati važnu ulogu – i različiti ljudi mogu imati samo neke od njih ili sve. Zanimljivo je da svaki od ovih gena utiče na vaš mozak ili nervni sistem.
Ali zapamtite: sami vaši geni su samo deo cele ove priče, jer svaka osoba je odrasla sa različitim iskustvima, zbog čega su varijacije mnogobrojne.
(Photo by Cameron Casey from Pexels)
Koji geni su odgovorni za visoku osetljivost?
Smatra se da postoje određene genske varijacije kod ljudi koji imaju visoku osetljivost:
- Gen za “osetljivost”
Serotonin je neurotransmiter koji ima višestruku ulogu. Ali jedna od najvažnijih je da utiče na stabilizaciju vašeg raspoloženja.
I pogodite šta? Visoko osetljivi ljudi imaju posebnu varijaciju gena koji je zadužena za oslobađanje serotonina, tako da se kod njih beleži niži nivo serotonina.
Prvobitno se verovalo da ova varijanta gena izaziva depresiju, ali se ispostavilo da to nije tačno. U stvari, on sam po sebi uopšte ne izaziva nikakav poremećaj raspoloženja, ali vas čini osetljivim na okolinu – te tako povećava verovatnoću za intenzivnom reakcijom.
- “Dopaminski gen”
Istraživači su takođe pronašli vezu između osetljivosti i skupa od 10 različitih varijanti gena povezanih sa lučenjem dopamina. Dopamin je hemijska „nagrada“ za mozak. Iako istraživanja još uvek nisu do kraja otkrila kako su ovi dopaminski geni povezani sa osetljivošću, postoje neke pretpostavke. Za početak, logično je da se neko sa osetljivim sistemom neće osećati „nagrađeno“ spoljašnjim stimulusima iz glasnog, užurbanog okruženja. U njihovom slučaju takvo okruženje ih pre iscrpljuje. Sa druge strane, ovi ljudi će se osećati nagrađeno pozitivnim društvenim ili emocionalnim signalima, na koje su više podešeni od drugih.
(Photo by Cottonbro Studio from Pexels)
Kao veoma osetljiva osoba, da li ste ikada bili zbunjeni zašto vaši prijatelji žele da odu negde gde je glasno i ludo — ili zašto bi uživali u brzoj, agresivnoj igri? Ako je tako, možda je to zato što ne dobijate istu „dopaminsku nagradu“ od ovih glasnih spoljašnjih nadražaja. A za to mogu biti odgovorne neke ili sve ove varijante gena.
- Gen za „emocionalnu živopisnost“
Svako ima tendenciju da doživi život živopisnije tokom emocionalno nabijenih trenutaka. Ali ova emocionalna „živopisnost“ je jača za neke ljude nego za druge. I nije iznenađenje da je visoka osetljivost povezana sa varijantom gena koja je odgovorna za to.
Ovaj gen povezan je sa norepinefrinom. Norepinefrin je neurotransmiter koji pomaže u odgovoru tela na stres. I postoji jedna varijanta — koja povećava brojčanik emocionalne živopisnosti. Ako ga imate, možda ćete jasnije sagledati emocionalne aspekte sveta. Većina visoko osetljivih ljudi svesna je da imaju jače emocionalne reakcije od ljudi oko njih i često primećuju emocije kada drugi ništa ne primećuju. Ako ste veoma osetljivi, to nije vaša mašta – možda zapravo imate svetliju paletu emocionalnih „boja,“; da tako kažemo, zbog ove varijante gena. I to direktno pokreće nivo empatije i svesti koju imate prema drugima.
(Photo by Liza Summer from Pexels)
Evoluciona prednost visoke osetljivosti
Veruje se da je samo oko 15-20 procenata populacije visoko osetljivo. To je dovoljno neuobičajeno da se ove osobe osećaju „različito“, ali ipak to je i veoma veliki broj ljudi. A ni visoka osetljivost nije ograničena samo na ljude; ista osobina je pronađena kod najmanje 100 drugih vrsta živih bića.
Biolozi veruju da postoji dobar razlog za to: visoka osetljivost može biti evoluciona prednost. U stvari, osetljivi ljudi (i životinje!) su u stanju da uhvate više ekoloških znakova, prepoznaju stvari koje drugi ne mogu i donose pametne odluke u naizgled novim ili neobičnim situacijama.
Dakle, ako ste se ikada zapitali zašto niko drugi u vašoj kancelariji ne razmišlja o stvarima na način na koji vi to radite, to bi zapravo moglo biti dobro. Imate sposobnost da vidite stvari koje drugi ne vide, i to vas čini posebno vrednim.
(Photo by Kølårü Jøsêwîñ from Pexels)
Mračna strana visoke osetljivosti
Iako postoji mnogo pozitivnih aspekata biti osetljiva osoba (kao što je veća sposobnost slušanja i afirmacije, veća empatija i intuitivnost, bolje razumevanje želja i potreba drugih, itd.), postoje i aspekti visoke osetljivosti koji negativno utiču na zdravlje, sreću i uspeh, a često i komplikuju odnose. Ispod su 24 znaka veoma osetljive osobe, sa odlomcima iz knjiga autora Prestona Nija: „Da li ste veoma osetljivi? Kako steći imunitet, mir i samosavladavanje“ i „Kako efikasno komunicirati sa visoko osetljivim ljudima“. Ove osobine su organizovane u tri glavne kategorije: Osetljivost prema sebi, Osetljivost prema drugima i Osetljivost prema svom okruženju.
Iako mnogi ljudi s vremena na vreme mogu iskusiti neke od ovih znakova, veoma osetljiva osoba će se verovatno „osećati preplavljeno“. Neki pojedinci mogu biti veoma osetljivi na samo jedan ili dva stimulusa, dok na druge može snažno uticati i više njih sa liste.
Prva kategorija: Osetljivost prema sebi
- Osoba često ima poteškoće da se oslobodi negativnih misli ili intenzivnih emocija.
- Osoba često oseća fizičke simptome (npr. stres ili glavobolju) kada se nešto neprijatno desi tokom dana.
- Osoba često ima loše dane koji utiču na njenu ishranu i/ili spavanje, npr. previše ili premalo jede ili spava.
- Osoba često doživljava tenziju ili anksioznost.
- Sklona je da bude „surova prema sebi” kada nije u skladu sa sopstvenim očekivanjima.
- Plaši se odbacivanja, čak i u relativno nevažnim situacijama.
- Često upoređuje sebe sa drugima (u fizičkim, relacijskim, društvenim, poslovnim, finansijskim ili drugim scenarijima) i doživljava nezadovoljstvo zbog negativnog društvenog poređenja.
- Često oseća ljutnju ili ogorčenost zbog situacija u životu ili u društvu koje izgledaju nepravedno, otežavajuće ili jednostavno dosadne.
(Photo by Pixabay from Pexels)
Kategorija 2: Osetljivost prema drugima
- Često razmišlja/brine o tome šta drugi misle.
- Sklona je da stvari shvata lično.
- Nalazi situacije izuzetno teškim kada je izložena relativno maloj neprijatnosti sa drugim ljudima.
- Lako se oseća povređenom.
- Često krije negativna osećanja, verujući da su previše jaka, burna, neprijatna ili ranjiva da bi ih podelila; drži mnogo negativnih emocija u sebi.
- Alternativno, često razgovara o negativnim emocijama sa drugima jer ima mnogo „drame“ u nihovom životu.
- Teško prihvata kritiku, čak i kada je data razumno i konstruktivno.
- Često se oseća kao da je ljudi osuđuju, čak i kada nema dokaza.
- Često preterano reaguje na uvrede i provokacije.
- Često se oseća neprijatno u grupnim aktivnostima i ne može da bude ono što jeste.
- Oseća se samosvesno u romantično intimnim situacijama; preterano brine o odobravanju partnera; neopravdano se plaši da je partner osudi ili odbije.
(Photo by Mart Production from Pexels)
Kategorija tri: osetljivost na okolinu
- Neprijatno se oseća u javnosti, u prostoriji punoj ljudi koji pričaju, ili kada se previše stvari dešava istovremeno.
- Neprijatno se oseća kada je izložena jakom osvetljenju, glasnim zvucima ili određenim jakim mirisima.
- Lako se prepadne na iznenadne zvukove u saobraćaju ili drugih neprijatnih iznenađenja.
- Često se oseća uznemireno kada gleda ili čita negativne vesti u medijima. Ne voli „šok“ zabavu (tj. zastrašujuće ili nasilne emisije).
- Često se oseća nesrećno kada prati objave ljudi na društvenim mrežama.
Kako živeti sa visokom osetljivošću
Kao i sve osobine ličnosti, visoka osetljivost ima prednosti i nedostatke. Uz odgovarajuću podršku i prepoznavanje sopstvenih snaga i slabosti, osobe sa visokom osetljivošću mogu uspostaviti okruženje u kojem mogu napredovati.
Briga o sebi je ključna za osobe sa visokom osetljivošću, posebno kada su suočeni sa stresnim situacijama. Dovoljno spavanja, zdrava ishrana, ograničavanje kofeina i alkohola, i planiranje vremena za opuštanje, mogu biti korisne strategije. Razgovor sa prijateljima ili terapeutom takođe može pomoći osobi da se nosi sa pojačanim emocionalnim odgovorima na stres.
(Photo by Zarina Khalilova from Pexels)
Ne postoji specifičan tretman koji se preporučuje za visoku osetljivost, jer se konceptualizuje kao osobina ličnosti, a ne kao poremećaj. Međutim, pošto ova osobina često dolazi sa emocionalnim ili međuljudskim izazovima – i može se pojaviti zajedno sa anksioznošću i depresijom, terapija razgovorom može biti korisna za opšte blagostanje osoba sa ovom osobinom.
Koji je najbolji način da se nosite sa nekim ko je veoma osetljiv?
Ako je neko koga poznajete veoma osetljiv, ključno je prihvatiti da je to deo njihovog temperamenta i da se verovatno ne može promeniti. Obezbedite im prostor za opuštanje, podstaknite brigu o sebi i pronađite prednosti koje su inherentne njihovoj osetljivosti. Ovo će vam pomoći da odnosi – i pojedinac – napreduju.
Izvori
https://www.psychologytoday.com/us/basics/highly-sensitive-person
Naslovna fotografija: Maria Orlova on pexels
0 komentara