loader image

Školska fobija i strah od škole – sličnosti i razlike

mar 11, 2021 | O deci i roditeljstvu | 0 Komentara

 

Šta je školska fobija?

Školska fobija predstavlja iracionalan strah koji se povezuje sa školom i školskim okruženjem. Manifestuje se kroz intenzivan otpor prema odlasku u školu i visok stepen anksioznosti koji uključuje različite fizičke simptome. Sama pomisao na školu može izazvati napad panike.

Najčešće se javlja kod dece uzrasta između 4 i 7, kao i 11 i 15 godina. Ovaj period se vezuje za prelazak iz predškolskog u osnovno obrazovanje i iz osnovne škole u srednju školu, što predstavlja veoma stresan događaj za dete. Školska fobija nije lenjost, niti prosto izbegavanje odlaska u školu radi upražnjavanja aktivnosti koje pričinjavaju veće zadovoljstvo. Ona je mnogo veći problem koji uključuje dosta složenih faktora. Procenjuje se da školsku fobiju doživi 1-3% dece.

Koji su pokazatelji školske fobije?

  • Pred polazak u školu dete se žali na povišenu temperaturu, vrtoglavicu, znojenje, bol u stomaku, dijareju, mučninu, glavobolju, drhtanje, napetost u mišićima i zglobovima, bol u grudima i leđima…;
  • Plač, nervoza, ispadi besa, pretnje da će se povrediti ukoliko bude morao/la da ide u školu;
  • Panični napadi;
  • Povlačenje u sebe;
  • Izbegavanje dece koja odlaze u školu;
  • Simbiotski odnos sa roditeljem/starateljem;
  • Ispoljavanje depresivnog raspoloženja;
  • Noćne more ili nesanica;
  • Navedeni simptomi nestaju kada se detetu dozvoli da ostane kod kuće, ili tokom vikenda i praznika;

Važno je praviti razliku između školske fobije i straha od škole iako je u oba slučaja ishod isti – dete odbija da ide u školu. Školska fobija nema realnu osnovu i održavaju je iracionalne ideje:

  • „Loše stvari se mogu dogoditi u školi, moram biti zaštićen.“
  • „Ne smem napustiti majku i sigurnost doma. Bilo bi užasno da napustim kuću na nekoliko sati. Ne mogu da preživim.“
  • „Zato što sam nervozna napraviću grešku i druga deca će mi se smejati, to će pokazati da nisam dobra.“
  • „Užasno je ovo osećanje anksioznosti i ono može da poraste ako odem u školu.“
  • „Zato što se komšija povredio u školi to znači da ću se i ja povrediti ako odem. Mogu me čak i ubiti“,
  • „Teraće me da radim ono što neću, zaslužuju kaznu“,
  • „Život treba da bude lak i udoban, i radiću samo ono što hoću, a ništa što neću“.

Kada se školska fobija najčešće javlja?

U najvećem broju slučajeva, školska fobija se javlja pred polazak deteta u školu. Pred novim razvojnim zadatkom, neka deca mogu doživljavati veliki strah od odvajanja od roditelja ili staratelja. Imaju prekomernu potrebu da budu u blizini roditelja, jer misle da će se u suprotnom desiti nešto katastrofalno. Ispoljavaju visok nivo zabrinutosti za bliske članove porodice i za sebe, ukoliko nisu u prisustvu roditelja. Pri naslućivanju situacije u kojoj će biti odvojena od roditelja, kao što je boravak u školi, ova deca doživljavaju visok nivo preplavljenosti, anksioznosti i uznemirenosti.

Deca čiji roditelji imaju anksiozne poremećaje, u većoj stopi ispoljavaju anksiozno ponašanje. Školska fobija može biti povezana sa drugim poremećajima poput agorafobije ili sa drugim problemima mentalnog zdravlja poput depresije.

 

Na koji način pružiti pomoć i podršku detetu koje ima školsku fobiju?

  • Pre svega, ukoliko primetite simptome koji ukazuju na školsku fobiju, uverite se o njihovom poreklu. Ukoliko se, uz konsultacije sa lekarom, ne mogu pronaći razlozi za ispoljene simptome, potražite pomoć za dete kod stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja.
  • Napravite razliku između neradog odlaženja deteta u školu ili želje da je izbegne kako bi se posvetio „zanimljivijim stvarima“ i školske fobije. Za dete, suočavanje sa školskom fobijom predstavlja bolno iskustvo koje utiče na njegovo samopouzdanje i kasnije razvojne zadatke.
  • Školska fobija predstavlja izvor frustracija i zabrinutosti roditelja, međutim grdnje, kritike i nerazumevanje roditelja doprinose još jačoj anksioznosti deteta.
  • Iako je vaša želja da pomognete detetu i zaštitite ga od neprijatnih doživljaja dobronamerna, imajte na umu da što duže vremena dete ne odlazi u školu, to će joj se teže vratiti. Počnite sa malim koracima. Neka dete postepeno povećava broj sati provedenih u školi dok se ne uveri da može da „preživi“ i izdrži.
  • Koristite se nagradama kako biste podstakli dete da ide u školu. Sa druge strane, izbegavajte zabavne aktivnosti koje za dete predstavljaju nagradu u vremenu kada ostaje kod kuće umesto da ide u školu.
  • Od mlađeg uzrasta podstičite samostalnost deteta koja je primerena njegovom mentalnom i kalendarskom uzrastu.
  • Odlazak na psihoterapiju će pomoći i vama i detetu da razvijete strategije u suočavanju sa stresom. Uz stručan pristup, dete će se osnaživati za postepeno izlganje stresnim situacijama. Takođe, kroz psihoterapijski proces, dete uči da prepoznaje negativne misli koje su u osnovi fobije i koje dovode do izbegavajućeg ponašanja. Veoma je značajno da se sa detetom radi na razvijanju sposobnosti nošenja sa stresom u situacijama koje su preteće i predstavljaju okidače za visok stepen anksioznosti. Takav pristup dovodi do dugoročnog efekta.
  • Nekada je potrebno i uključivanje cele porodice u psihoterapijski proces jer školska fobija deteta neminovno utiče i na ostale članove porodice i celokupno porodično funkcionisanje.

Strah od škole

Strah od škole, za razliku od školske fobije, ima realnu osnovu i kroz razgovor sa detetom se mogu utvrditi činioci koji su uticali na njegovo razvijanje.

Koji su najčešći uzroci razvijanja straha od škole?

  1. Porodična situacija – Učestali porodični sukobi mogu uticati na to da se dete oseća nesigurno i uplašeno, što ometa obavljanje njegovih svakodnevnih obaveza kao što su učenje i odlazak u školu. Tada se često javlja potreba deteta da uvek bude prisutno kako bi imalo kontrolu nad situacijom u kući. Kod dece starijeg uzrasta se može javiti osećaj dužnosti da ostanu kod kuće i zaštite nekog od roditelja ili celu porodicu. Npr. ukoliko dete odrasta sa roditeljem koji je bolestan ili ispoljava poteškoće u psihičkom funkcionisanju, želeće da sve vreme bude u blizini roditelja.
  2. Vršnjačko nasilje – Deca mogu izbegavati odlazak u školu kako bi zaštitili sebe od neprijatnih situacija, maltretiranja i ponižavanja od strane svojih vršnjaka. Takođe, razlog može biti i ukoliko dete ne oseća pripadnost u društvu vršnjaka, ukoliko se oseća drugačije i isključeno.
  3. Strah od neuspeha – Od 6.-7. godine dete dobija novu ulogu – „učenik“, što predstavlja veliku promenu za celu porodicu. Na njihovo samopouzdanje u velikoj meri počinje da utiče školski uspeh, a neretko se i njihova ličnost od strane drugih vrednuje kroz ocene i sposobnost „izlaženja na kraj“ sa svim školskim aktivnostima. Deca koja se osećaju manje vredno i „nesposobno“ da postignu školske obaveze, imaju veću šansu da razviju strah od škole. Ostajanje kod kuće postaje najsigurnija opcija u kojoj su zaštićeni od reakcija nastavnika i drugih učenika, koje ih u velikoj meri uznemiravaju i plaše.

Pritisak roditelja u cilju postizanja akademskog uspeha deteta može uzrokovati strah od neuspeha. Deca tada osećaju pritisak da ispune sva akademska očekivanja roditelja kako bi se osetila vredno i voljeno. Žele da sve bude „savršeno“ i strah od „loše“ ocene ih parališe.

  1. Traumatični događaji poput smrti člana porodice, razdvajanja ili razvoda roditelja mogu dovesti do toga da dete odbija da ide u školu;
  2. Velike promene u životu deteta kao što su selidba ili prelazak u novu školu ili viši razred;
  3. Aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo detetu – Dete će biše privlačiti da ostane kod kuće umesto da ode u školu ukoliko tada ima zajedničko vreme sa roditeljem ili ako gleda televiziju/igra igrice/zadovoljava svoja interesovanja.

Kako prevazići strah od škole?

  • Kroz razgovor za detetom, nastojite da otkrijete uzroke odbijanja odlaska u školu. Nekada, ni deca nisu svesna svojih strahova i prepreka u čemu im može pomoći razgovor ispunjen strpljenjem, slušanjem i prihvatanjem. Neka deca neće saopštiti šta osećaju, dok ih roditelji ne pitaju i ukažu im posebnu pažnju.
  • Uvežbavajte načine reagovanja u budućim situacijama koje su potencijalno ugrožavajuće i bolne za dete. Kroz igru i priču radite na razvijanju njegovih socio-emocionalnih veština.
  • Utvrdite sa detetom prepreke u uspešnom učenju.
  • Nastojite da veći deo komunikacije između vas i deteta ne čini samo škola. Potrebno je da dete zna da njegovu ličnost ne definiše školski uspeh i da će biti voljeno i ukoliko nekada pogreši.
  • Sarađujte sa školom kako bi nastavnici bili upućeni u poteškoće kroz koje dete prolazi i kako bi se za dete obezbedilo još sigurnije i bezbednije okruženje u cilju neometanog nastavljanja njegovog obrazovanja.

 

Korišćeni izvori:

  1. healthforchildren.com – School phobia/school refusal
  2. parenting.firstcry.com – School phobia – Reasons, Signs and Treatment
  3. fearof.net – Fear of School Phobia – Didaskaleinophobia
  4. verywellfamily.com – How to Help a Kid Who’s Scared to Go to School
  5. Dukić, O. (2015). Internalizovani problemi kod dece. Priručnik za edukaciju iz REiKBT za decu i adolescente.
  6. Kocijan Hercigonja, D. (2020). Internalizirani poremećaji (anksioznost, depresivna stanja i suicidalnost, psihosomatika). ppt

 

 

Autor: Jelena Janjić

Pedagog i porodični savetnik

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Tantrumi kod dece

Tantrumi kod dece

Šta su temper tantrumi? To je ponašanje koje se kreće od kenjkanja i plakanja, pa sve do vrištanja, udaranja, šutiranja, bacakanja po podu i zacenjivanja. Podjednako su zastupljeni i kod dečaka i...