Poremećaji spavanja kod dece

Poremećaji spavanja kod dece obuhvataju različite probleme koji utiču na normalan san.

San je bitan za rast i razvoj dece

San kod dece igra ključnu ulogu u njihovom zdravom rastu i razvoju. San utiče na:

1. Fizički razvoj. Tokom sna, dečje telo se oporavlja i obnavlja. Hormoni rasta se luče tokom dubokog sna, što pomaže u fizičkom razvoju i jačanju imunološkog sistema.
2. Kognitivni razvoj. Tokom sna, mozak obrađuje i konsoliduje informacije koje su deca stekla tokom budnog stanja. Ovo može poboljšati kapacitet za učenje, pamćenje i rešavanje problema.
3. Emocionalno zdravlje. Nedostatak sna može dovesti do promena u raspoloženju, povećane iritabilnosti i smanjene sposobnosti kontrole emocija.
4. Održavanje pažnje i koncentracije. Kvalitetan san doprinosi poboljšanoj pažnji i koncentraciji kod dece. Nedostatak sna može dovesti do smanjenja sposobnosti fokusiranja i povećanog lutanja pažnje (distraktibilnosti)..
5. Fizičko zdravlje. Nedostatak sna može povećati rizik od gojaznosti, smanjiti toleranciju na stres i povećati šanse za razvoj hroničnih bolesti.
6. Razvoj imuniteta. Dečji organizmi se bore protiv infekcija i bolesti tokom sna, što može smanjiti rizik od oboljenja.
7. Rutina i disciplina. Redovan san pomaže u uspostavljanju rutine i discipline kod dece. Održavanje doslednog rasporeda spavanja može poboljšati kvalitet sna i promovisati opšte dobrostanje.

(Photo by Artem Podrez from Pexels)

Poremećaji spavanja kod dece

Poremećaji spavanja kod dece su čest problem. Obično su benigni, prolazni i smatraju se karakteristikom razvoja. Retko zahtevaju tretman, ali svojim dugim trajanjem i neobičnošću simptoma mogu zabrinuti roditelje.

Najčešći poremećaji spavanja su:

1. Problemi sa uspavljivanjem. Deca, posebno mala, mogu imati poteškoće u uspavljivanju, što može biti uzrokovano strahom, anksioznošću ili lošim navikama spavanja.
2. Strah od mraka. Strah od mraka može ometati normalan san kod dece. To može biti povezano sa strahom od nepoznatog ili maštovitim strahovima.
3. Problemi sa spavanjem u krevetu roditelja. Mnoga deca žele da spavaju sa roditeljima, što može biti izazov za normalan razvoj njihovih navika.
4. Nesanica. Nesanica kod dece može biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući stres, promene u rutini, ili čak genetske predispozicije.
5. Fobija od spavanja se javlja najranije oko druge ili treće godine. Dete izbegava odlazak u krevet, ne želi da ostane samo u spavaćoj sobi strahujući od noći i noćnih čudovišta, vampira, veštica ili lopova. Traži od roditelja da budu pored njega dok ne zaspi, da spavaju s njim ili da ostave upaljeno svetlo.
6. Poremećaji cirkadijalnog ritma. Ovo su poremećaji koji utiču na biološki sat tela i mogu izazvati probleme sa spavanjem i budnošću u neobičnim vremenima. Češća je kod starije dece i obično je udružena sa prekomernim korišćenjem elektronskih uređaja i poremećajem rutine.
7. Hiperaktivnost tokom noći. Deca koja su vrlo aktivna tokom noći mogu imati problema sa spavanjem zbog teškoća u smirivanju i opuštanju pre spavanja.
8. Poremećaji sna vezani za neurološke ili medicinske probleme. Određeni neurološki ili medicinski problemi mogu uticati na san kod dece, kao što su epilepsija, ADHD ili sindrom nemirnih nogu.
9. Parasomnije. Parasomnije kod dece obuhvataju veliku grupu različitih poremećaja i nepoželjnih ponašanja tokom spavanja. Ovi poremećaji mogu imati različite oblike i stepen ozbiljnosti i o njima ćemo podrobnije.

(Photo by Ksenia Chernaya from Pexels)

Parasomnije

 Parasomnije su poremećaj spavanja s visokom učestalošću u opštoj populaciji. Bez obzira na to što je parasomnija većinom benigne naravi, najčešće predstavlja vrlo neugodan i nepoželjan fenomen u spavanju koji se javlja i kod dece i odraslih, i koji se događa za vreme tonjenja u san, za vreme spavanja ili pri buđenju.

Parasomnije se dele na NREM parasomnije i REM parasomnije. Dok traje noćno spavanje neprestano se smenjuju faze sporog ili NREM spavanja (nonrapid-eye movement- spori pokreti očnih jabučica) i REM spavanja (rapid-eye movement- brzi pokreti očnih jabučica). NREM faze traju oko 60 do 120 minuta, REM faze 10 do 15 minuta.

NREM parasomnije uključuju smetenu probuđenost, noćni teror i mesečarenje. Događaju se u prvoj polovini noći, kada prevladava duboko spavanje. Deca su za vreme trajanja događaja konfuzna, dezorjentisana, ne mogu se razbuditi, a ujutru se po pravilu ne sećaju noćnih zbivanja.

REM parasomnije (tj. epizode koje proizlaze iz REM faze spavanja) uključuju poremećaje ponašanja u REM fazi spavanja (RBD, od engl. REM sleep beheavior disorder), noćne more i paralizu sna.

Ostale parasomnije uključuju disocijativne poremećaje povezane sa spavanjem, enurezu u snu, stenjanje povezano sa snom (katatrenija), sindrom eksplodirajuće glave, halucinacije povezane sa spavanjem, poremećaj ishrane povezan sa spavanjem, nespecifičnu parasomniju, parasomniju uzrokovanu lekom ili supstancom i parasomniju uzrokovanu medicinskim stanjima.

(Photo by Pavel Danilyuk on Pexels)

1. Smetena pobuđenost

Epizodu smetene pobuđenosti iz kliničkog primera možemo opisati ovako: dete spava, uobičajeno nakon 1-2 sata sna odjednom se uzdigne u krevetu i širom otvori oči. Tada može reći nešto nepovezano ili izgovoriti nešto nerazgovetno, uzdisati, mrmljati. Ponekad sedne na rub kreveta, gleda oko sebe. Može mahati rukama ili nogama, izvoditi neobične pokrete šakama i sl. Dete deluje konfuzno i smeteno, ali nivo uzbuđenja nije visok. Epizoda traje između nekoliko minuta do 10 – 15 minuta. Nakon buđenja, dete ima parcijalnu ili češće potpunu amneziju na događaj.

Za vreme događaja preporuka je da se ne pali svetlo i ne budi dete. Razbuđivanjem se samo produbljuje epizoda pobuđenosti, te detetu treba značajno više vremena da se probudi, smiri, opusti, te ponovo zaspi. Treba sesti kraj deteta i osigurati dete od eventualne povrede.

(Photo by Karolina Grabowska from Pexels)

2. Noćni teror (strah)

“Kao da je đavo ušao u njega!“, tim rečima roditelji često opisuju epizodu noćnog straha kod deteta, a često su i oni sami u neverici i strahu. Noćni strah je stanje delimičnog buđenja u sred noći. Često se javlja sa noćnim umokravanjem ili mesečarenjem.

Dete se iznenada “probudi“ s glasnim vriskom, neutešno plače, nikako se ne može smiriti, preplavljeno je strahom. Ove simptome mogu pratiti i agresivni ili autoagresivni oblici ponašanja (udaranje, ujedanje, čupanje).

Karakterišu ga snažno osećanje straha i privremena nemogućnost da se postigne buđenje. Dete se meškolji u snu, naglo ustaje i sedi u krevetu, razrogačenih očiju gledajući u određenom pravcu, sa izrazom užasa na licu, kao da gleda u nekakvo čudovište, kao da halucinira, počinje da vrišti, pruža ruke prema roditeljima ili ih doziva. Sva vegetativna obeležja snažnog straha su tu: otkucaji srca i ritam disanja se ubrzavaju, dete se znoji, tresu mu se ruke, a u licu je rumeno ili bledo.

Iako su pravi uzroci do danas nepoznati primećeno je da se javlja u stanjima groznice, posle dužeg perioda neispavanosti, emocionalnih stresova ili, jednostavno stresnih dnevnih zbivanja. Od noćnih strahova najčešće pate deca u uzrastu 3-7 godina, češće dečaci. U većini slučajeva iščezavaju do dvanaeste godine.

Epizoda prosečno traje oko 5 minuta, ali može potrajati i do 30 minuta i duže, pogotovo ako roditelj u neznanju pokuša dozvati ili probuditi dete. Kod nekih su epizode noćnog straha retke i izolovane, te se dešavaju svega jednom ili par puta u životu. Međutim, kod neke dece se dešavaju češće. Kod većine dece parasomnije se dešavaju tokom noćnog spavanja, no mogu se dešavati i kod dnevnog spavanja.

Deca su nakon događaja konfuzna, dezorjentisana, treba im puno vremena da se umire. Ukoliko se ne probude, epizoda spontano prolazi i dete nastavlja da spava. Ujutru se ne seća događaja.

Kod noćnih strahova za vreme samog događaja potrebno je biti u blizini deteta, ne buditi ga, ne paliti svetlo. Treba pripaziti na sigurnost, jer dete lako može da povredi sebe ili nekog drugog u blizini. Epizode noćnog straha mogu biti jako stresne i za roditelje, jer se dete ne može utešiti, niti umiriti na poznat način. Epizodu treba izdržati, te je bitno ostati pribran i uz dete. Preporučuje se da ga prihvatite u zagrljaj, milujete i utešite. Pridržavati se mera i uputstava iz higijene spavanja. U slučaju učestalih epizoda poželjno je snimiti događaj i voditi dnevnik događaja.

(Photo by Vika Glitter from Pexels)

 

3. Mesečarenje

Mesečarstvo, hodanje u snu (somnambulismus ili noctambulismus) je poremećaj spavanja tokom koga dete, iako je u stanju spavanja, ustaje iz kreveta, počinje da se bavi nekim aktivnostima karakterističnim za budno stanje: sedi, hoda, uzima ili rukuje predmetima, otvara vrata ili prozore. Mesečari hodaju otvorenih očiju. Oni uspešno zaobilaze predmete i stvari na putu, ali imaju izmenjenu percepciju ili sliku stvarnosti. Retko se dešava, kod nekih težih oblika, da se dete povredi, npr. izlazeći kroz prozor.

Epizoda mesečarenja traje prosečno 5 minuta, no može potrajati i do 30 minuta. Ukoliko se probude za vreme epizode deluju konfuzno, smeteno, mogu odreagovati burno, a događaja se sutra ne sećaju.

Kod dece i adolescenata koji mesečare najvažnije je umanjiti rizik od potencijalnih nezgoda ili povreda. U tom smislu treba onemogućiti izlaz iz kuće, pripaziti na vrata, prozore, skloniti ključeve, oštre predmete i sl. Za vreme epizode ne buditi dete, već ga otpratiti nazad do kreveta.

Ponekad dete može nastaviti da uporno ustaje iz kreveta, kao da ima da obavi nekakav važan i neodložan zadatak, zbog koga je i ustalo u prvi mah. Primera radi, ukoliko neko dete “voli” da se tokom ovih noćnih provoda oblači, najbolje je da mu u tome i pomognemo, umesto da ga šaljemo u krevet. Ako kažete detetu: “E baš si se lepo obukao, sad možeš na spavanje”, možete postići da oseti da je obavio programirani zadatak. Kako se mesečari sutradan ničega ne sećaju, ne morate brinuti da ćete se na neki način obrukati, ukoliko detetu pomognete da obavi ponekad i neki bizaran zadatak.

Somnambuličari su visoko sugestibilni. Bilo šta što vide ili čuju, može okinuti određeno ponašanje ili reakciju.

Kod ove parasomnije poželjno je sprovoditi mere higijene spavanja, praktikovati isto vreme odlaska na spavanje i paziti da dete ima dovoljno sna.

(Photo by Werner Pfennig on Pexels)

4. Noćne more

Noćne more su intenzivni, uznemirujući ružni snovi koji uključuju razbuđivanje iz REM spavanja. Događaju se uglavnom u drugoj polovini noći, a najčešće pred jutro. Deca najčešće sanjaju čudovišta i zveri, padanje, propadanje, davljenje, gušenje ili bliskost smrti. Ovakvi snovi uzrokuju snažnu neprijatnu emocionalnu reakciju spavača, uglavnom strah, osećaj bola ili patnje. Dete se, u nekim slučajevima, budi u osećanju snažne uznemirenosti i često nije u stanju da se odmah vrati na spavanje. U takvim situacijama najčešće plačući dolazi k roditeljima u krevet kako bi im ispričalo užasan san koji je sanjalo.

Ovakvi snovi mogu biti u vezi sa fizičkim uzročnicima poput jake groznice ili psihičkim poput psiholoških trauma ili stresa u životu deteta, a mogu se pojavljivati i bez nekog, golom oku, vidljivog uzroka.

Povremene noćne more su učestale među decom. No, poremećajem se smatra ukoliko su epizode ponavljajuće, remete san i kvalitet života.

Za razliku od noćnog terora more su, u suštini, strašni snovi koji mogu, ali ne moraju probuditi dete. Ukoliko se probudi potpuno je svestan, orijentisan i obično se plaši povratka spavanju. Mogu, ali ne moraju biti u vezi sa realnim problemima sa kojima se dete susreće na javi.

Posebne preporuke za noćne more kod dece ne postoje, preporučuje se pridržavanje standardnih metoda higijene spavanja. Roditelji treba da su tu da uteše i ohrabre dete da se vrati snevanju, u svom krevetu. Najčešća greška je dovođenje deteta da spava sa mamom i tatom, nakon ružnog sna. Omiljeni meda, majmunče, neka druga igračka ili ćebence mogu učiniti da se dete oseti sigurnije. Roditelji bi u svetlosti i sigurnosti sledećeg dana trebalo i da porazgovaraju sa detetom o sadržaju ružnih snova.

(Photo by Pavel Danilyuk from Pexels)

Šta je higijena sna?

 Higijena sna se čest pominje kao preduslov za zdrav san. Higijena sna je, zapravo, skup praksi i navika koje podržavaju zdrav i kvalitetan san. Ključni elementi higijene sna kod dece:

1. Rutina spavanja. Održavanje doslednog rasporeda spavanja pomaže u regulisanju unutrašnjeg sata tela, poznatog kao cirkadijalni ritam. To znači odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svaki dan, čak i vikendom. Kod dece se rutina dokazala kao ključna. Odustajanje od rutine, produžavanje dnevnog spavanja, pomeranje odlaska na spavanje remeti unutrašnji sat i unosi pometnju u porodično funkcionisanje.
2. Okruženje. Obezbeđivanje udobnog i mirnog mesta za spavanje može poboljšati kvalitet sna. To uključuje tamnu, tišu sobu sa udobnim krevetom i jastucima.
3. Izbegavanje stimulansa pre spavanja. Kod dece su to elektronski uređaji, koje ne treba koristi u krevetu ili pri uspavljivanju.
4. Fizička aktivnost. Fizička aktivnost može poboljšati kvalitet sna. Međutim, neposredno pre spavanja može imati suprotan efekat, pa je preporučljivo pre spavanja birati mirne aktivnosti u kući
5. Umirenje pre spavanja. Opuštajuće aktivnosti, poput čitanja knjige, pričanja priče i kupanja pred spavanje, mogu pomoći u opuštanju tela i uma pre odlaska na spavanje.
6. Temperatura prostorije. Spavanje u prostoriji sa prijatnom temperaturom može poboljšati udobnost i kvalitet sna. Previše topla ili hladna soba može ometati san.
7. Ograničavanje svetla. Izlaganje svetlu, posebno plavom svetlu koje emituju ekrani mobilnih telefona i drugih uređaja, može poremetiti cirkadijalni ritam. Preporučuje se izbegavanje ekrana barem sat vremena pre spavanja.

(Preuzeto sa Pinteresta)

Praktikovanje higijene sna može pomoći u uspostavljanju zdravih navika spavanja i poboljšati opšte funkcionisanje deteta. Ove prakse su posebno važne za decu i odrasle koji žele očuvati optimalno fizičko i mentalno zdravlje.

 

Izvori

Parasomnije (Mesečarenje, noćne more, noćni strahovi,…)

Parasomnije: diferencijalno dijagnostički pristup i značaj polisomnografije

Parasomnije (Mesečarenje, noćne more, noćni strahovi,…)

Marušić Krnic, I. (2019). Izazovi dijagnostike i liječenja parasomnija u djece i adolescenata- deset godina iskustva odjela za poremećaje spavanja. Diplomski rad. Sveučilište u Rijeci, Fakultet zdravstvenih studija u Rijeci. (preuzeto sa https://urn.nsk.hr/urn:nbn:hr:184:423194)

Poremećaji spavanja – Akademija Uspeha

Naslovna fotografija: Miss Zwiespalt from Pexels