Kako biramo partnere

Teorija afektivnog vezivanja  objašnjava kako prva psihološka veza koju u životu stvorimo (sa majkom ili prvim starateljem)  utiče na sve buduće odnose koje će osoba imati u odraslom dobu, na partnerski odnos,  kao i na odnos koji će imati sa svojom decom.

Postoje četiri obrasca vezivanja za druge ljude. Jedan je sigurni obrazac  (ideal za mnoge ljude), a tri su nesigurna obrasca vezivanja. Podela je napravljena na osnovu  kapaciteta za bliskost (lakoća stupanja u kontakt sa drugim ljudima), kapaciteta za zavisnost (predavanje drugima i prihvatanje da drugi zavise od nas) i prisustvu straha od napuštanja

1. Siguran atačment (sigurna baza)

Sigurno vezani imaju pozitivni unutrašnji radni model sebe i pozitivni radni model drugih.

Odrastali su u porodicama  u kojima je kreiran (veštački) ambijent sigurnosti i predvidljivosti. Porodica je bila sigurna baza iz koje je dete istraživalo svet, znajući da uvek može da se vrati u porodicu gde će biti utešeno i prihvaćeno. Naglašava se da je ambijent veštački zato što realnost (život) nije ni sigurna ni predvidljiva.

Pošto nauče da vole u ambijentu veštački stvorene sigurnosti ranog detinjstva, ova deca ponesu u odrasli život  ideju da ljubav i jeste sigurnost. Sigurno vezani nisu preokupirani odnosom sa partnerom (ne brinu da li će biti ostavljeni ili da će oni ostaviti partnera), adekvatno reaguju na partnerove emocije, otvoreni su za rešavanje problema i veruju partneru.

Lako se zbližavaju sa drugima, prija im da zavise od drugih i da drugi zavise od njih. Konflikte rešavaju na konstruktivne načine, pouzdani su i na njih se partner može osloniti. Veze sa sigurno vezanima su stabilne, čvrste, predvidljive, sa malo uzbuđenja, za mnoge čak i dosadne. U njima nema puno strasti ni erotskog naboja. Ako ih partner prevari obično poslednji saznaju, lako oproste, ne vraćaju se na greške iz prošlosti. Mogu da ih smatraju i naivnima, jer ne kontrolišu i ne proveravaju partnera.

Ovakve veze su odlična osnova za brak i odgajanje dece. Udobne, trajne, bez idealizacije, zaslepljenosti i obožavanja. U njima su oba partnera slobodna, a opet voljena i povezana.

U nesigurno vezane spadaju:

2. Izbegavajući (odbacujući)

Imaju pozitivnu sliku o sebi, a negativnu o drugima (drugi su manje vredna ljudska bića). Trude se da očuvaju oklop koji imaju oko sebe i koji ih čuva od bolnih iskustava koja sa sobom potencijalno nosi otvaranje. Omiljeno ponašanje im je izbegavanje. Izbegavanjem nikada i ne dolaze u kontakt sa svojim osećanjima. Odrastali su sa hladnim majkama koje su pokazivale malo naklonosti i rano su naučili da sami sebe umiruju i regulišu emocije.

Negativna slika o drugima sprečava ih da grade emocionalni odnos, a odbrambeno pozitivna slika o sebi čini da se investiraju u ono što veruju da je ojačava. Najčešće su to materijalne stvari, posebno karijera, pa se zato bira i partner ili partnerka koja doprinosi pozitivnoj slici o sebi.  Neretko kasnije stupaju u emocionalne veze, kasnije od vršnjaka stupaju u seksualne odnose i teško je sa njima izgraditi bliskost, jer beže od otvaranja i intimnosti. Ili pak, imaju površne, kratke veze koje ne zahtevaju emocionalno ulaganje. Za to su im idealne veze na daljinu. Deluju hladno, distancirano, a često arogantno. Retko se zaljubljuju i veze obično kreću iz sviđanja, prijateljstva ili “racionalne procene” da je vreme da se ima porodica. Partner/ka obično treba da ispunjava niz kriterijuma koji jačaju sliku o sebi (izgled, obrazovanje, poreklo, ponašanje…). Retko ulaze u konflikte, retko planu, ali svoje nezadovoljstvo izražavaju pasivno-agresivno i majstori su manipulacije. Znaju da budu sarkastični, ironični i neguju takav stil komunikacije. Ljudima je često u njihovom prisustvu neprijatno, jer imaju osećaj da se iza hladne fasade nešto krije. Zabranjuju sebi bliskost i oslanjaju se na sebe i sopstvene snage (Niko mi nije potreban). Retko skidaju svoj oklop, ali mogu da nauče da skinu bodlje sa oklopa i puste druge ljude bliže sebi. Bliskost ne boli!

Njihov životni moto je: “Neprijatno mi je da budem blizak ili bliska sa drugima. Teško mi je da im u potpunosti verujem, da sebi dozvolim da zavisim od njih. Nervozna ili nervozan sam kada mi se neko previše približi. Često drugi žele da budem intimnija ili intimniji nego što meni odgovara”. Čak i u vrlo stresnim i neprijatnim situacijama mogu da isključe svoja osećanja i da ne reaguju, što partneri teško doživljavaju i obično pobesne (primer, partner preti da će ih ostaviti, a oni odgovaraju “U redu, to je tvoj problem.”)

3. Preokupirani (anksiozni)

Imaju negativnu sliku o sebi, a pozitivnu o drugima. Majke ovih ljudi su najčešće bile vrlo anksiozne, nesnađene u ovoj životnoj ulozi (vrlo mlade, u lošim brakovima, zlostavljane, iz porodica alkoholičara i zlostavljača), iscrpljene i emocionalno i fizički (“Nemam mira, nemam više snage, ubi me ovo dete”). Tipična slika ovog obrasca vezivanja je dete slepljeno za majku koje pokušava da skrene pažnju na sebe i bude utešeno (vuče majku za nogu, okreće joj lice ka sebi i plače). Kao deca su  naučili da cena za ljubav postoji i da oni moraju da je plate da bi bili voljeni (Za ljubav MORAM da se borim). U detinjstvu je plaćaju bolešljivošću, odbijanjem hrane i smotanošću (tada dobijaju pažnju i vole kada su bolesni), a simbiozom (potpunim stapanjem sa partnerom) i kontrolom u odraslom dobu. U odraslom dobu, ljubav je sinonim za sigurnost. “Ako sam voljen/a, onda sam siguran”. Najčešće se to izražava kroz izjave “Bez ljubavi, moj život nema smisla” ili “Ne mogu da zamislim svoj život bez njega/nje”.

Zbog toga traže garancije. Traže u partneru roditelja koji brine, predvidljivost i stabilnost za kojom su stalno čeznuli u detinjstvu. Čeznu za ljubavlju. Retko odustaju kada misle da se pojavio Pravi ili Prava. Negativna slika koju imaju o sebi ne dozvoljava im da odustanu. Maštaju o ljubavi još kao deca: venčanju, deci, idealizovanom životu. Njihov moto je: “Pojaviće se neko ko će da me spasi. Biće divan. Kada se pojavi moram dobro da ga čuvam” ili “Treba mi neko ko će da me čini kompletnom. Bez njega nisam potpuna”.

Dežuraju nad ljubavlju, plaše se da će biti ostavljeni. Imaju veliku potrebu za bliskošću koja često plaši njihove partnere. Tada govorimo o emocionalnoj gladi. Primoravaju partnera da dokazuje ljubav iznova i iznova (Ako me voliš, ti ćeš…Da me voliš, ti bi…). Stalno insistiraju na dokazima da su voljeni (pitanje se ponavlja mnogo puta, ponašanja partnera se tumače kroz prizmu dokazivanja ljubavi…). Preuveličavaju znakove nepristupačnosti i nezainteresovanosti (ako se odmah ne javi na telefon, kasni, umoran je i rasejan, viđa se sa prijateljima znači da ima drugu ili sam mu dosadila). Insistiraju na pažnji (zvanje, pokloni, insistiraju da svaki slobodan trenutak provode sa partnerom). Ne žele romansu, već sigurnost, ali  prisila kontrole i garancija ubacuje ih u dinamiku koja nalikuje romansi. Te veze su nestabilne, uzbudljive i haotične, sa mnogo događaja i obrta. Vrlo su ranjivi i često iz ranjivosti postaju agresivni i neprijateljski nastrojeni. U očajničkoj želji da budu voljeni, teraju partnera od sebe. Svojim posesivnim ponašanjima ostvaruju svoj najveći strah: ostaviće me.

Često idealizuju partnera, zanemarujući njegova  loša i zlostavljačka ponašanja, kako fizička tako i verbalna. Za svako partnerovo loše ponašanje postoji opravdanje (Da ja nisam, on ne bi…On nije takav…Desilo se…)

4. Dezorganizovani (bojažljivi)

Potiču iz haotičnih, disfunkcionalnih porodica u kojima su bili teško zanemarivani ili zlostavljani. Nisu naučili strategiju kako da se nose sa teškoćama u životu. Njihova reakcija na strah od napuštanja je disocijacija. Disocijacija je mehanizam odbrane koji negira da postoji deo realnosti u kojoj nas onaj koji bi trebalo da nas voli  stalno povređuje.

Imaju negativna sliku i o sebi i o drugima. Žele  vezu u nadi da će popraviti negativnu sliku o sebi jer često prema sebi osećaju mržnju i gađenje. Negativna slika koju imaju o drugima sprečava ih da poveruju da se drugim ljudima može verovati i da je ljubav stabilna i njima dostupna. Ne umeju da se osiguraju za razliku od preokupiranih i retko mogu da postanu bliski sa drugim ljudskim bićem. Ambivalentni su: žude da ih neko voli, ali ih sama pomisao na bliskost sa drugim ljudskim bićem užasava, jer se plaše povređivanja. Ne znaju da pobegnu od svog straha kao izbegavajući već su često preplavljeni emocijama, imaju burne i nagle promene raspoloženja i prolaze kroz prave emocionalne oluje. Jako se plaše napuštanja, ali, kada vide da je veza stabilna, doživljavaju to kao gušenje.

Često idealizuju partnera, jer im je maštanje omiljena strategija izbegavanja realnosti. Ranjivi su i agresivni i na nagoveštaj izdaje mogu dramatično da se svete (bušenje guma, paljenje automobila, osvete sa velikim posledicama po život partnera). Skloni su zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i alkoholu. Često su promiskuitetni i idu iz veze u vezu (partner se ne javi kada je rekao i odmah se jave nekome ko je već za njih bio zainteresovan). U njihovim ljubavnim iskustima često nema nikakvog reda, veze su dramatične, sa puno uspona i padova.

Pošto imaju nedovoljno razvijene socijalne i emocionalne veštine, teško im je da formiraju i zadrže stabilne odnose, i ljubavne i prijateljske.

Literatura: Afektivna vezanost: razvoj, modaliteti i procena. Tatjana Stefanović- Stanojević