loader image

Izazovi adolescencije: agresivnost

mar 27, 2024 | Adolescencija od A do Š | 0 Komentara

„Svaki dan se dogodi nešto što me naljuti. Moji roditelji mi ne dopuštaju da radim ono što hoću, škola je teška i mrzim način na koji mi pričaju kako da učim. Profesori me stalno opominju i upisuju kečeve. Prijatelji me ogovaraju i šire laži o meni pa moram da se obračunavam sa njima. Ponekad mi se čini da ću da eksplodiram.“

Adolescencija može biti veoma emocionalno nabijeno doba života. Gubitak detinjstva je bolan, razvojni izazovi su zastrašujući, ranjivost od nesigurnosti je velika, zahtevi za rast su brojni, sukobi oko nezavisnosti frustrirajući, a iskustvo odrastanja je opet tako uzbudljivo.

(Photo by Aline Viana Prado from Pexels)

Adolescencija je izazov za sve

Adolescencija je vreme burnih fizičkih, seksualnih, emocionalnih, kognitivnih i psihosocijalnih promena zbog kojih ovo vreme za adolescenta znači i vreme zbunjenosti, pokušaja napuštanja sigurnosti detinjstva i preuzimanja odgovornosti odraslih. U odnosu sa drugim ljudima javljaju se i nerazumevanja, sukobi, pobune kao i ambivalentan odnos prema roditeljima. S jedne strane, adolescent od roditelja očekuje osećaj sigurnosti, podrške, zaštite, nežnosti, a s druge strane želi da zadovolji svoju potrebu za nezavisnošću (Zloković, 2014).

Ujedno, adolescencija je i period kada vršnjaci dobijaju sve veći značaj, tako da je uspostavljanje kvalitetnih vršnjačkih odnosa jedan od bitnih razvojnih zadataka u adolescenciji. Proširenje socijalnog polja u adolescenciji praćeno je i povećanim suočavanjem sa sukobima, jer se sa raznovrsnošću i brojnošću socijalnih interakcija povećava i verovatnoća suprotstavljanja različitih interesa, čime konflikti neminovno postaju sve značajniji vid socijalne razmene. Zato ne iznenađuje što se u laičkom viđenju adolescencija tretira ne samo kao period burnih razvojnih promena, već i kao period neprestanih i intenzivnih konflikata. (Petrović, 2009).

U adolescenciji, su posebno  naglašene potrebe za prihvatanjem u socijalnoj sredini, potrebe da budu voljeni, uvažavani, sigurni, superiorni i slično. Kod nekih adolescenata, nove potrebe dovode do stroge distance od roditelja, koje katkad kulminiraju međusobnim konfrontacijama, uvredama, optuživanjima, pa i ozbiljnijim konfliktima.

(Photo by Brett Sayles from Pexels)

U tom frustrirajućem ambijentu, adolescent uglavnom roditeljima saopštava svoje nerealne potrebe, želje i ambicije. Ovu situaciju dodatno opterećuje saznanje da adolescenti ne pokazuju spremnost za odlaganje svojih ciljeva i pretenzija, već naprotiv tvrdokorno insistiraju na njihovoj momentalnoj i bezuslovnoj realizaciji. Ta isključivost može snažno da intenzivira obostrane frustracije, koje često eskaliraju ozbiljnim konfliktima, sa negativnim reperkusijama na odnose među braćom, sestrama, rođacima ili vršnjacima iz bližeg socijalnog okruženja. Osećajući nemoć, odbačenost, nezadovoljstvo i nedovoljno uvažavanje, kod adolescenata se dodatno podstiče bes, pod čijim nabojem pojedinci, ove i slične probleme, pokušavaju da reše pojačanom agresivnošću i drugim društveno neprihvatljivim obrascima ponašanja.

Agresivnost kao pojava

Agresivnost podrazumeva fizički ili verbalni napad na drugu osobu. Ona se može javiti u obliku udarca, pljuvanja, griženja (fizička agresija) ili u obliku uvrede ili pretnje (verbalna agresija). Žužul (1989) agresivno ponašanje definiše kao svaku reakciju izvedenu s namerom da se nekom drugom nanese šteta ili povreda bilo koje vrste, bez obzira da li je ta namera do kraja realizovana. Agresivnost može biti direktna ili indirektna. Direktna uključuje: ruganje, ponižavanje, vređanje, kritikovanje, naređivanje i zahtevanje podređenosti, guranje, udaranje, čupanje. Indirektna je teže uočljiva, kao npr. namerno isključivanje deteta iz grupnih igara, ogovaranje itd.

Agresivnost je uvek bučna, glasna i svima je nepoznat njen početak osim žrtvi i počiniocu, bez obzira na to koji je odnos u pitanju (nastavnik-učenik, roditelj-dete, vršnjak-vršnjak…). Agresivno ponašanje uvek ima poznat uzrok i nije uvek isti. Takvim ponašanjem osoba nešto želi da dobije i, naravno, da pobedi, npr. da bi se zadobila pažnja, priznanje, moć, kontrola, uticaj ili željeni predmet.

Agresivno ponašanje mladih sve je veći društveni problem pa zato zaokuplja sve veću pažnju osoba koje se u svom svakodnevnom radu susreću s tom problematikom, ali i naučnika koji pokušavaju da otkriju složene uzroke odgovorne za nastanak agresivnosti.

(Photo by Windo Nugroho from Pexels)

 

Da li je ovo vaše dete?

Prvi oblici agresivnog ponašanja javljaju se već u prvoj godini života (Žužul, 1992). Naravno, s razvojem deteta se značajno menja vrsta i način izražavanja agresije. U ranom detinjstvu uglavnom se koristi direktna fizička agresivnost. Razvojem verbalnih sposobnosti, deca sve češće koriste govor kako bi izrazila svoju agresivnost. Jedan od razloga za to je i svest da se fizička agresivnost češće sankcioniše od strane okoline.

Za okolinu primetno agresivno dečje ponašanje postaje već u vrtiću. Razlog tome je što se prvi put u nekom kolektivu, okupljaju različiti pojedinci s različitim željama i interesima i dolazi do sukoba kako bi se neka situacija razrešila. U vrtiću se dete suočava sa svojom agresijom, ali i s agresivnošću drugih. Reč je o svađama, vikanju, ismevanju, udarcima, provokacijama, ugrizima, štipanjima, povlačenju za kosu, otimanju i uništavanju igračaka. Agresivno ponašanje već kod male dece znači ili odbranu od nečega ili borbu za nešto. Može se reći da je agresivno postupanje postizanje i očuvanje uticaja i ugleda.

Takvo ponašanje, ako dete ne naučimo kako da reaguje u sukobu ili kako da nešto dobije bez sukoba, može se nastaviti kroz odrastanje. U adolescenciji više nema čupanja za kosu i griženja koje vidimo u vrtiću, ali postoje oblici ponašanja koji ukazuju na agresiju. Agresivan adolescent uništava imovinu ili baca predmete. Karakteristična je ljutnja i durenje, izlivi besa, vikanje, psovanje, korišćenje uvredljivih reči.

(Photo by Kindel-media from Pexels)

Mlada osoba isto tako može:

  • Pretiti roditeljima, odraslima, autoritetima, braći/sestrama ili vršnjacima;
  • Odbijati odgovornost za svoje besne i agresivne reakcije (Oni su krivi; Da on nije prvi rekao…, ja ne bih…);
  • Ponašati se pasivno-agresivno (zaboravljanje, pretvaranje da ne sluša, ignorisanje, odugovlačenje kako bi frustrirao ili iritirao druge);
  • Imati konstantno napete odnose s vršnjačkom grupom zbog agresivnih reakcija i poteškoća da kontroliše ljutnju.

Mlada osoba koja je nasilna verbalno i fizički – preti, koristi oružje, okrutna je prema ljudima i životinjama, slabo kontroliše nagon i niske je tolerancije na frustraciju. Najčešće je takvo nasilno ponašanje usmereno prema mlađoj deci, vršnjacima ili starijim osobama. S vršnjacima nije razvijala odnose jer nema usvojene socijalne vještine, oseća se odbačenom od vršnjaka i izolovanom.

Pridružuje se „bandi“ delinkventnog ponašanja kako bi zadovoljila svoju potrebu za pripadanjem, jer je bila žrtva vršnjačkog, porodičnog nasilja i/ili je iz disfunkcionalne porodice, i okolina je doživljava kao osobu kojoj nedostaje dobro vaspitanje i zdravi uzori. Obično je slabijeg školskog postignuća i niske motivacije. Može se upustiti u eksperimentisanje s psihoaktivnim supstancama i razviti zavisnost od alkohola. Ovakvo antisocijalno ponašanje prisutno je kod kuće, u školi i zajednici i bitno narušava funkcionisanje u sva tri područja mlade osobe.

(Photo by Cottonbro studio from Pexels)

Otkud tolika agresija?

Poređenjem izveštaja od pre nekoliko decenija sa slikom maloletničke delinkvencije koju imamo danas, vidimo da se delinkventno ponašanje i po kvalitetu i po kvantitetu značajno razlikuje, uz podatak da se razbojništva i srodna kaznena dela odigravaju u prvom redu u školskim dvorištima ili obližnjim ulicama gde maloletni delikventi pretnjom, batinama i nožem otimaju od bolje situiranih vršnjaka patike ili jakne prestižnih marki.

Uzroke takvoj situaciji u našim školama ne možemo tražiti isključivo u radu škola. Političko- ekonomske i socijalne krize našeg društva najbolji su dokaz uticaja makro sredine na mikro činioce, posebno porodicu, vršnjake, školu i agresivno ponašanje mladih. Pored navedenog, mladi naraštaji neprestano su „bombardovani“ agresivnim modelima ponašanja, posebno preko medija.

Siromaštvo u porodici, nezaposlenost, nezadovoljstvo, slabe socijalne veze među ljudima utiču i na stabilne porodice u kojima dolazi do frustracija a time do poremećaja stabilnosti porodice kao osnovne institucije društva, a što ima za posledicu osiromašenje razvojnog delovanja porodice.

Takođe, moramo spomenuti da porast agresivnog ponašanja jedna je od najčešće očekivanih posledica rata na decu. U našem društvu došlo je do migracija stanovništva, velikog broja stradalih i ranjenih osoba koje imaju fizičke i psihičke posledice. Permisivan stav društva prema agresivnosti i njeno pozitivno vrednovanje, izloženost agresivnim modelima, brojni izvori frustracije i pretnje, te pojačana sklonost pripisivanja loše namere tuđem ponašanju, neki su od mehanizama kojima rat ostvaruje takav uticaj.

(Photo by Pixabay from Pexels)

Školsko okruženje i agresija

Školsko okruženje je, pored porodičnog, jedan od najuticajnijih elemenata razvoja agresivnog ponašanja dece i mladih. Svojom dinamičnošću, vrlo brojnim i raznovrsnim socijalnim odnosima, svojim pedagoško-psihološkim radom, škola se navodi i kao institucija u okviru koje je moguće otkriti različite oblike agresivnog ponašanja i delovati na njih preventivnim ili interventnim radom, ali i kao institucija u kojoj je moguća eskalacija ovakvog ponašanja i razvoj novih poremećaja u ponašanju. Kojim pravcem će potencijalno agresivno ponašanje učenika krenuti zavisi od raznolikih, za školu tipičnih faktora: vaspitnog stila škole, nastavnika, vršnjaka, razvijanja odnosa učenika prema (ne)uspehu, otvorenosti škole za saradnju (s roditeljima, širom društvenom zajednicom), vannastavnih aktivnosti. Jedan od najčešćih je odnos i ponašanje nastavnika prema učeniku, a naročito prema agresivnom ponašanju učenika.

Ali u praksi, ma koliko se nastavnici trudili da formiraju i razvijaju demokratsku atmosferu u razredu, agresivno ponašanje učenika ne prestaje, pogotovo u gradskim sredinama. Prema dosadašnjim podacima, vidi se da se mnogi nastavnici ne osjećaju dovoljno kompetentnim da se suoče s ponašanjem agresivnog učenika – lakše uspostavljaju kontakt s učenicima koji su žrtve agresije i njihovim roditeljima, nego s učenicima i roditeljima učenika koji se agresivno ponašaju.

(Photo by Pixabay from Pexels)

Šta možemo uraditi?

Rani razvoj je vrlo važan kada je u pitanju dete agresivnog ponašanja (koje je žrtva upravo delovanja izvesnih činioca u procesu razvoja). Njegovo ponašanje možemo modifikovati jedino izmenama unesenim u taj proces, tj. svesnim, sistematičnim i organiziranim radom. Da bi razvoj bio uspešan, da bi se na potencijalno agresivno ponašanje deteta uspešno delovalo, dete se mora vrlo dobro poznavati i razumeti (struktura njegove ličnosti, načini funkcioniranja itd.), pa su nam saznanja iz psihologije nužna.

Potrebno je istražiti zašto je neka mlada osoba agresivna. Pritom možemo očekivati da odgovor nekad i nećemo dobiti, jer ih ni ona sama ne zna, ali na taj način mladu osobu učimo da ne tražimo samo krivca već i rešenje. Time joj šaljemo poruku da nije ona „neodgovorna, drska ili bezobrazna“ osoba, već osoba vredna pažnje.

Literatura:

https://www.poliklinika-djeca.hr/publikacije/trebamo-li-brinuti/

https://www.psychologytoday.com/us/blog/surviving-your-childs-adolescence/201007/adolescence-and-emotion

Macanović, N. (2020). Socijalno neprilagođeno ponašanje djece i adolescenata.

Popadić, D. (2009). Nasilje u školama. Beograd: Institut za psihologiju i UNICEF, Srbija.

Zloković, J. (2014). Obiteljski diskurs u kontekstu nasilja maloljetne djece nad roditeljima. Rijeka. Filozofski fakultet.

Žužul, M. (1989). Agresivno ponašanje. Psihologijska analiza. Zagreb: RZRKSSOH.

Naslovna fotografija: Pixabay on Pexels

Autor: Andjelija Dimović

Psiholog i TA savetnik

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Sajber nasilje

Sajber nasilje

Deca provode više vremena na internetu nego ikada ranije i bez sumnje, odrastanje na internetu i sa internetom nudi neograničene mogućnosti. Preko računara, pametnih telefona i televizije deca uče,...