loader image

Granični poremećaj ličnosti i uticaj na bliske ljude

okt 9, 2021 | O životu | 0 Komentara

Posledice graničnog poremećaja ličnosti po bliske osobe

Ponašanje osoba sa graničnim poremećajem ličnosti (u daljem tekstu GPL) utiče na ljude oko njih i ostavlja manje ili veće posledice na važne odnose.

Impulsivno, nepredvidivo ponašanje osoba sa graničnim poremećajem može izazvati različite reakcije kod osoba koje su im bliske. Posle početnog šoka zbog naglih promena raspoloženja i burnih reakcija na naizgled beznačajne sitnice, sledi gubitak samopoštovanja zbog uvreda i omalovažavanja, a onda i osećanje zarobljenosti u odnosu, i bespomoćnosti da se išta promeni.

Ljudi njima bliski često su na oprezu i pokušavaju da predvide pojavu uznemirujućih ponašanja. Stalan oprez dovodi do povišenog nivoa psihičke i telesne budnosti i vremenom može da iscrpi prirodnu odbranu tela od stresa, čime osoba postaje podložna različitim telesnim oboljenjima, kao što su glavobolje, visok pritisak, promene na koži i sl.

Osoba koja nema GPL može težiti da se povuče iz odnosa i emocionalno distancira, što kod osobe sa graničnim poremećajem provocira osećanje napuštenosti i dovodi do još burnijih reakcija. Česta reakcija je i griža savesti i osećanje srama, koje je naročito izraženo kod roditelja osoba sa graničnim poremećajem, jer se često pitaju da li su i u čemu pogrešili, i da li su doprineli razvoju poremećaja, pogotovo ako ih dete optužuje za zlostavljanje i zanemarivanje zbog koga trpi posledice.

Nekada je reakcija bliskih osoba i razvijanje zavisnosti od alkohola, hrane, opijata. To je čest, nefunkcionalan način suočavanja sa stresom. Ponekad zbog bliskosti sa osobom sa GPL, ljudi iz njihovog okruženja izoluju se od drugih i svode svoje kontakte na minimum. I način razmišljanja ljudi sa graničnim poremećajem može uticati na njima bliske ljude, tako da oni počnu usvajati njihove načine mišljenja i ponašanja, pre svega crno-beli pogled na svet ili česte promene raspoloženja.

 

Šta da radite ako bliska osoba pati od graničnog poremećaja ličnosti?

  1. Razmislite da li su vaše potrebe u odnosu zadovoljene.

Razlozi za ostajenje u odnosu sa osobom sa graničnim poremećajem ličnosti su različiti i zavise od toga da li je taj odnos izabran (partner, prijatelj) ili neizabran (srodnik). Mnoge osobe odluče se da ostanu u odnosu, jer im je osoba koja ima granični poremećaj zanimljiva, privlačna, šarmantna, pametna ili duhovita. Tačno je da svaka osoba ima dobre i loše osobine, kao i da treba imati nadu da će se stvari promeniti. Ipak, bitno je da nada bude propraćena realističnim shvatanjem situacije i procenom verovatnoće promene.

Ponekad je razlog za ostajanje u vezi sa osobama koje imaju granični poremećaj verovanje da je bolje biti u emocionalno štetnoj vezi nego biti sam. Ponekad je lakše biti povređen, nego biti sam. Takvom stavu doprinosi i nisko samopoštovanje, jer čini da verujete da zaslužujete da se prema vama neko ponaša loše, kao i da vas niko drugi neće hteti. Često je neophodno da se suočite sa svojom potrebom da budete potrebni nekome ili da spašavate druge. Nekada ljudi teže da promene druge, jer je to lakše nego promeniti sebe, i izbegavaju sopstvene probleme ako se posvete tuđim.

  1. Bitno je da postupke osobe sa graničnim poremećajem ne shvatate lično. Obzirom da one posmatraju svet crno-belo one misle da i svi drugi na isti način razmišljaju. Ljudi koji imaju doslednu sliku o svojoj vrednosti lakše zadržavaju svoje shvatanje stvarnosti. Bez obzira šta drugi mislili o njima, oni mogu biti samopouzdani i imati realnu sliku sebe, znajući da imaju i dobre i loše strane. Ali većini ljudi je teško da ostanu potpuno pribrani i da ih ne potrese kada osoba sa GP crno-belo posmatra stvari. Njihova sklonost čestoj smeni idealizacije i demonizacije (omalovažavanja) čini da ste stalno na klackalici. Budite oprezni sa idealizacijama, jer bez obzira koliko nam prija da nas neko vidi u lepom svetlu, teško je ta pozitivna preuveličavanja stalno potvrđivati i opravdavati. Uvek uzmite u obzir kako vi lično procenjujete situaciju, znajući da je osoba sa GP sklona idealiazovanju ili pak preterano negativnom viđenju stvari.
  2. Veoma je važno za ljude koji su bliski nekome sa graničnim poremećajem da znaju da se distanciraju i da ne dozvole da pate i budu zlostavljani zbog pomaganja drugoj osobi. Koliko god je moguće treba da se udaljite od negativnih efekata ponašanja druge osobe na svoj život. Distanciranje vam pomaže da sagledate situaciju realistično i objektivno, i da donesete odluke koje su dobre za vas.
  3. Brinite o sebi i ispunite svoj život stvarima koje su vam važne. Nemojte se izolovati, već tražite podršku i pomoć prijatelja i rodbine. Obnovite odnose koje ste zanemarili. Izbegavajte da se svaki vaš razgovor sa drugim ljudima vrti oko problema koji imate zbog osobe koja ima granični poremećaj. Kada date sebi prostora i vremena samo za sebe, vratićete se osveženi i imaćete nove uvide.
  4. Zadržite realna očekivanja. Obzirom da se granični poremećaj razvoja godinama, ne očekujte čuda. Naučite da prepoznate i cenite male pomake u pravom smeru i cenite osobine koje kod osobe sa graničnim poremećajem volite. Važno je da znate da možete kontrolisati sopstvene reakcije na problematično ponašanje osobe sa GP.
  5. Odvojite vreme za sebe i stvari koje vam prijaju. To će podsetiti osobu sa graničnim poremećajem, a i vas, da ste dve zasebne osobe. Istovremeno osoba sa GP može iskusiti da može da preživi privremeni rastanak i da ćete je voleti i kada se vratite. Ukoliko ste prekinuli odnos sa osobom koja ima granični poremećaj nemojte provoditi sate ruminirajući, tj. prisećajući se i analizirajući šta se sve dešavalo između vas.
  6. Kao što je i osobama koje imaju GPL neophodna podrška, tako je i ljudima oko njih potrebna podrška. Možda oko sebe nemate mnogo onih koji su upoznati sa ovim poremećajem, i ne možete lako naći osobu sa kojom ćete na objektivan način sagledati situaciju, ali neophodno je da potražite neke izvore podrške. Postoje online grupe podrške, a uvek možete pronaći i terapeuta koji će vam pomoći u suočavanju sa problemima koje donosi blizak odnos sa nekim ko ima GPL.
  7. Važna stvar u svakom odnosu, a posebno sa osobama sa GPL, je postavljanje jasnih granica. Granice određuju ko smo, kako se odnosimo prema drugima i kako dopuštamo da se drugi odnose prema nama. Štite nas i pomažu nam da donesemo odluke koje će biti korisne za nas. One unose red u naš život i pomažu nam da se osećamo sigurno. Jasne granice podstiču odnos bliskosti između dve osobe, a da pri tome ni jedna ne gubi svoj identitet.

Kako da se odnosite prema ekstremnijim ponašanjima (fizičko nasilje, samoranjavanje, pokušaji ili pretnje suicidom)?

Ispadi besa, telesno zlostavljanje, samopovređivanje i pretnje samoubistvom neka su od ponašanja s kojima se bliske osobe najteže nose. U tim mučnim situacijama važno je unapred planirati i osigurati spoljašnju pomoć. Ispadi besa osobe sa graničnim poremećajem ličnosti mogu biti zastrašujući, jer ona može potpuno izgubiti kontrolu i ne voditi računa o posledicama svog ponašanja. Uzaludno i frustrirajuće je pokušavati razumno razgovarati s osobama sa graničnim poremećajem dok su ljuti. Razumna rasprava može nastupiti kasnije, kad ste oboje mirni.

             

Tokom ispada besa, najbolje je privremeno udaljiti sebe (i decu). Možete reći nešto poput: „Neću o tome dalje da raspravljam s tobom, ako nastaviš da vičeš na mene. Spreman/a sam da ti pomognem, ako mi smireno kažeš šta želiš ili šta ti treba.“ Time dajete izbor drugoj strani i  jasno ističete da će njeno ponašanje biti uzrok vašeg privremenog povlačenja iz situacije. Ako se bes nastavi, sklonite se na sigurno. Važno je da ne nastavite da ignorišete ili prihvatate napade besa. Shvatite da je neobuzdan bes usmeren prema vama ili deci verbalno i emocionalno zlostavljanje. Čak i ako mislite da ga možete izdržati i suočiti se s njim, napadi besa vremenom mogu narušiti vaše samopoštovanje. Odmah potražite podršku.

U slučaju da se osoba sa GPL namerno povredi, njoj bliske osobe mogu da se osećaju uplašeno, ljuto, frustrirano i bespomoćno. Takvo ponašanje zahteva uravnoteženu reakciju: istovremeno treba da pokažete zabrinutost i pružite podršku, a da pri tome nesvesno ne nagradite takvo ponašanje ili posramite osobu. U takvim situacijama ne treba da preuzimate odgovornost za tuđe postupke, jer ih vi niste ni  uzrokovali. Potrudite se da osigurate sigurno okruženje, uklanjajući oštre predmete ili predmete kojima se neko može povrediti, ali uzmite u obzir da ne možete ukloniti svaki potencijalno opasan predmet, niti možete nadgledati nekoga 24 sata na dan. Ne pokušavajte da budete psihoterapeut, već insistirajte na stručnoj pomoći. Ne zadržavajte se na pojedinostima samopovređivanja kada o tome razgovarate, jer osobe sa GPL mogu postati zavisne od samopovređivanja, i ne treba da podstičete takvo ponašanje. Nemojte da morališete, pridikujete, zgražavate se nad postupcima. Ne izjavljujte nešto s namerom da posramite ili izazovete grižu savesti, na primer, „Kako si mogao!“ Osoba sa graničnim poremećajem već se oseća posramljeno i to može da je navede na dodatna ekstremna ponašanja. Ne pretite i ne pokušavajte da kontrolišete („Ako to ponoviš, ostaviću te!“). To može zvučati kao kazna. Čak i ako odlučite da postavite tu granicu, ona se mora shvatiti kao nešto što činite za sebe, a ne protiv druge osobe (na primer, kad ste oboje smireni, objasnite koje postupke ne odobravate i koji će vas od tih postupaka navesti da prekinete vezu).

Ako osoba sa graničnim poremećajem ličnosti preti da će se povrediti (ili da će povrediti nekog drugog), što pre obavestite njenog psihijatra (ako ga ima). Vi, osoba sa graničnim poremećajem i psihijatar možete zajedno raspraviti šta ćete u budućnosti učiniti u slučaju samopovređivanja. Ako to nije moguće, sami potražite profesionalnu pomoć i porazgovarajte o tome kako reagovati na samopovređivanje. Ako verujete da je osoba sa graničnim poremećajem u opasnosti ili da je opasna za druge, njeno stanje neophodno je stručno proceniti zbog neophodnosti bolničkog lečenja. Pretnje i pokušaje samoubistva uvek treba shvatiti ozbiljno, neophodno je što pre tražiti stručnu pomoć i ne rešavati takve situacije samostalno.

Nemojte pristajati na bezizlazne situacije – na primer, da obećate da nećete zatražiti pomoć, jer se osoba stidi svog ponašanja. To nije pošteno ni prema njoj ni prema vama. Ako osoba sa graničnim poremećajem uporno odbija da razgovara o samopovređivanju sa stručnim licima, insistirajte na tome da niste dovoljno stručni da sami rešite situaciju.

Ako osećate da ste preopterećeni ponašanjem osobe sa graničnim poremećajem, povucite se. Najbolju podršku osobi sa poremećajem možete dugoročno pružiti tako da se kratkoročno pobrinete i zauzmete za sebe.

 

Literatura:

  1. Mason, P i Kreger, R: Prestanite hodati po ljuskama jajeta.

 

 

Autor: Milica Nenadović

Psiholog i TA psihoterapeut u edukaciji

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezani članci

Granični poremećaj ličnosti

Granični poremećaj ličnosti

Svi poremećaji ličnosti su trajni obrasci unutrašnjeg iskustva (načina razmišljanja i emocionalnog reagovanja) i ponašanja koji značajno odstupaju od očekivanja kulture pojedinca. Poremećaji...